Ako je grand show najgledaniji i najslusaniji u Srbiji kako je onda moguce da svaka definicija u kojoj se vredja grand makar i ona bila glupa ima mnogo pluseva....to je zato sto se neki ovde prave da ne slusaju grand samo da bi bili prihvaceni

-Kako su zvali Zidana?
-Zububzbz.
-Hhahahahaha, kako kako?

Evo vidis kako Bart vec 25 godina nosi istu majicu i bas mu je lepa, a ti tri dana kukas kako nemas sta da obuces, a pre neki mesec si uzeo dve majice...Sta mislis, kako je njima?

"Oćeš ti jebem mater?"

- ...i pazi : njih desetorica krenu na mene, jebotebog...! Ja, jebiga, šta ću – u'vatim jednog, oborim drugog, trećem oduzmem nož – a baš se baja spremao da mi ga zarije u srce, znači – drugu dvojicu u paru sasečem po rebrima, jednom slomim ruku tu, tu i tu a poslednjem majmunu – on, kao u fazonu : ''nemoj, brate, molim te'' – zaletim se, bratić moj, i slomim mu vrat...! I sve to nebitno, kad ono nailazi Ivan Ivanović i zove me u sledeću emisiju, matori...!
- Da, kako god...

-E, bubim te, idem sada na hor, posle na faks, pa onda na ples, pa onda u svemirski brod da pozdravim mog bubilija, pa onda da se spremim, ništa, onako na brzinu samo i onda da upišem one dve desetklice, pa na aerobik. Ti?
-Evo..... Idem da sedim u kući i gledam onu epizodu sa Molderom kad se neki lik ubaci u njegovo telo i onda krene da živi njegov život i uzme da se kida kad vidi kakav je Molder neviđeni jadnik. Mnogo volim tu epizodu.

-Brate dobio sam keca na kontrolnom.
-Pa jesi li učio nešto?
-Nisam.
-Pa dobro brate šta si očekivo kad prdneš ne možeš da očekuješ da miriše.

Žensko: Nemam šta da obučem. (Nemam ništa novo.)

Muško: Nemam šta da obučem. (Ništa nije čisto.)

Pazi one sirovine što su se namrštili, ne možeš ljude ubediti da nismo gledali one tri starlete Vikom orkestra koje su doveli sa njima... Došaptavaju se, sve mi se čini da će da nas šibaju.

Vidim.

Bokte, da izginem u rupi gde vuci spavaju koze analogno, koja mizerija od sudbine da te čovek pita. Da zaginem od ruke čoveka koji je uhvatio gospođu u rivirz kaugrl na meni, potpisao bih odmah, makar bi se imalo šta posle pričati. O, jebali me ovi tvoji hipster seoski vašari po pripizdinama, i ludu glavu kad pristadoh da dođem sa tobom. Šta ti kažeš da im se mi izvinimo, i kažemo da nećemo više? Jebiga, kažemo, zanele nas tri djeve nesvakidašnjom lepotom, pa živi smo ljudi. Našle nam slabu tačku, jebiga kad im šljokice šljašte k'o luster crnom leptiru iz pesme Ju Grupe. Obećamo im da nećemo nikad više, rukujemo se, platimo piće njima i raviojlama i brišemo?

Hm, drama kvin, da ja tebe nešto pitam... Je-si-li-ti-lud?! Da se izvinimo što su oni utripovali da im gledamo one tri, da li su ženske ne znam neka bude da jesu za potrebe diskusije i zbog opšte kulture, ženske što su doveli sa sobom? Idemo mi na njih, iza nas je zid bez prozora. Teoretski: - ti i ja možemo samo napred, praktično: – možemo i na pod, potencijalno: - ne bih ni da isključim mogućnost da će da nas okače za luster-ventilator. Kakogod, ovako izvesno dobijamo batine, ali, jebemu mater, makar ne priznajemo da nam se se sviđaju one tri ljančasterke – njih tri, sveukupan bilans: šesnaest zuba, dva paklića Morave bez filtera, kvadrat vrcaljkom razmazane šminke i jedan termofor pod pazuhom. I ti bi da priznaš da si gledao u njih? Imaš li ti imalo ponosa, ali imalo?

Jebiga, pa tu si u pravu.

To ti kažem. Idemo mi na njih, ne što se treba, nego kako se mora. Ako preživimo, makar pišemo memoare i boli nas kurac. Kad ostarim, lepo turim unuka na krilo, pijem kuvano vino i pričam mu kako sam se šibao sa čitavim zaseokom, odeljenje drvno-prerađivačke industrije, specijalizacija: letvice i bukove grede. Pazi, evo trče međedi! Prvo sad da nazdravimo po jednu čašicu kruške kao džentlmeni, a sad sad vataj flašu i pepeljaru u ruke, zagrađuj astal, formacija katanaćo!

- Đe si, pobro?
- Đe’s ti, brate. Jebeš li štogod?
- Ču, ja, jebem li. Meni je od nule do pičke za 3,2 sekunde, pobro!
- Hahahaha, e ta ti je dobra! Mislim da sam to neđe čuo već ali dobra, priznajem, dobra!
- To sam ti ja smislio, pobro, odavno još. To je moja fora. A dobra je, a?
- Ma jesi kurac, to sam pročitao na nekom sajtu… Na Vukajliji sam pročitao.
- Pa što misliš ko je to napisao?
- Ti si MakaronMaster, a?
- Između ostalog. Ma imam ti ja tamo gomilu naloga. Ponekad otvorim nalog samo da bih napisao jednu definiciju.
- Ne zajebaj. Otvaraš nalog samo zbog jedne definicije?
- Pa moraš tako, pobro, ne valja ni biti previše popularan. Odma’ navale na tebe kao hijene, uzmu da te hejtuju, bagra je to tamo velika. A kad se sjetim kad smo počinjali, e druga je to priča bila.
- Kako ste počeli?
- Ma da, sjedimo ja i drug mi jednog dana, pijemo pivo, kuliramo, neka muzika ovo ono i reče mi on da razmišlja da napravi sajt za mlade đe bi se kupili i raspravljali o fudbalu, košarci, razmjenjivali recepte, zašto da ne? Ali ja mu reko, Kajzo, tako mu je nadimak, batali to nego me poslušaj, ako ćeš sajt da praviš moraš ubaciti neko takmičenje, ljudi vole da se takmiče. Znaš kako, najbolje da napraviš sajt za ulični govor, sleng, tako nekako i da ljudi pišu o tome i da uvedeš palac gore i palac dolje, kako se kome sviđa napisano, da se ocjenjuje i tako ćeš privući dosta ljudi. Ljudi vole popularnost, ne možeš da omaneš.
- I?
- Posluša me. Napravismo nas dvojica to sa definicijama i malo po malo napuni se sajt. Napravismo i forum da se o svemu priča, ne bješe loše. Ja sam mu puno pomogao, ako ćemo pravo, u stvari, da nije mene bilo ništa od ovoga ne bi postojalo.
- Ne pričaj?
- Ma da. Mi ti se dosta družimo, mi koji smo među prvima na sajtu, stalno ti se gleda što bi se moglo popraviti. Ne može drugačije. I ovo žena na sajtu te valjaju ponešto, sve sam ti ja to jebao. Ali ne volim da pričam o tome, pravi džentlmen o tome nikada ne priča. I volim da ostanem anoniman, ništa meni ta popularnost ne treba. Dosta je meni to što ovih nekoliko važnih znaju a za ostale me baš briga. I postere sam ja smislio, šćaše Kajzo da ih nazove „humor u slikama“. Zamisli! Ja mu reko da ne zajebaje, kakvi more slikovni humor, mora to efektnije da bude, da narodu odmah ostane u uvo. Ako ćemo pravo, ja sam mu ideju za postere i dao kada jednom stavih jednu sliku na forum pa stavih smiješni komentar neki, ne sjećam se više ali tako je bilo, očiju mi!
- A one reakcije, jesi li i njih smislio?
- Da ti pravo kažem, ne. Koleginica jedna, jednog dana dade predlog. Ali ja je ubijedih da ne nagovara Kajza na to direktno nego da napravi temu na forumu, da predstavi to narodu, kada se vidi koliko je popularno odma' će se samo nametnuti da mora da se napravi. Ali, velim ti, ne treba meni da me pominješ tamo ako imaš nalog, meni je dosta to što ja znam, za druge me nije briga. Takav sam ti ja.
- Evo, da ti pravo kažem, da mi je ovo neko pričao rekao bi mu da laže. Obzirom da si mi ti to pričao, siguran sam da lažeš.
- Ja ti reko a ti kako oćeš.

- Kako je bilo u gradu?
- Ma bezveze ko i uvjek, šta ce biti.

-Znaš da sam se zaposlila? Eto, posle toliko godina prozivki da sam večiti student, došao i taj trenutak..
-Kako, molim?!!!

-Znaš da je Darko zaprosio devojku? Eto, a tebe godinama navlačio da je protiv braka..
-Kako, molim?!!!!!!!!!!!!

-Znaš sa je održan skup fanovaa Ratova Zvezda kod nas? Marko Bulat bio organizator..
-Kako, molim???!!!!

- Ej Milutine. Nemo' se ljutiš, nije da guram nos, ali moram nešto da te pitam.
- Reci Radmila?
- A jel istina da si se švalerisao sa Stanojevu ženu?
- Budi Bog sa tobom, odakle ti to. Kako te bre nije sramota da vodiš abrove, a stara žena.
- Ma ne interesuje mene to Milutine, nego neki je'u govna tu po selo, pa reko da pitam, jer znam da ti nisi takav. Oni vikaju Milutin gu jaši, a ja vikam ma to nema šanse, Milutin je pošten čo'ek.
_______________________________________________________________

- Ej Milutine. Nemo' se ljutiš, nije da guram nos ali moram nešto da te pitam.
- Reci Radmila. Šta je opet...
- A jel istina da si se pijan tuk'o u kafanu?
- Jeste istina je Radmila.
- (kez od uva do uva, grčenje lica u tom položaju, slično orgazmu) I? Kako je bilo? Što ste se tepali?
- Pa ti juče reče da te ne zanimaju abrovi?
- Ma pusti to, nego pričaj... Šta se desilo?

- Mali, jel učiš ti šta? Kaže majka da ti je sutra kontrolni iz matematike.
- Ma ćale, kasno mi je sad da počnem, kad nisam učio prije. Biće kako Bog kaže, možda i ne budu teški zadaci.
- More, gasi taj računar i 'vataj se knjige da ne uzmem opasač pa ćeš da vidiš svog boga i prije nego što ti nešto kaže. Mrš u sobu, bre!