Simpatična južnjačka uzrečica kojom gostima stavljate do znanja da su ga preterali i da im je vreme da si idu kući.

Kažemo kada neko udari u pricu o nekoj temi o kojoj nema pojma, pa nam samo izbifla komplet članak sa wikipedije, redom, praveći se da zna nešto. Naime, Wikipedija ima projekat koji propagira čitanje i snimanje članaka, za pomoć slepima, nepismenima i slično.

Kad bi snimali njihovu priču, od ovih imbecila bi bilo koristi, jer bi i slepi dobili šansu da osete čari Wikipedije.

Izreka kojom se opisuju aktivnosti osobe koja radi šta hoće i kad hoće, bez osvrtanja na sitnicu kao što je okolina.

Došao je kraj školskoj godini. Svi smo veseli istrčali iz svojih klupa, teške rančeve i knjige ostavili kod babe na tavanu. Vraćamo se igri i šali. Leto je došlo u naš kraj. Počeo je odmor za sve nas. Bar sam ja tako mislio.

Kao i svake godine, protiv moje volje, odveden sam na selo kod tatinih. Tamo me je sačekala moja baka, umornog lica i mekih ruku. Deda je već bio utreskan, ja ne znam šta to znači, ali sam čuo od babe i tate da je on takav. Verovatno ga boli stomak ili tako nešto, uglavnom, znao sam da nešto nije kako valja. Pošto smo kasno doputovali, mama mi je objasnila da je razlog našeg dugog putovanja taj što je tata iz neke pripizdine i vukojebine. Ona tako govori kad tata kasno dođe sa posla, jer ga šef duže zadrži. Ja to razumem. Moj tata je degustator alkohola u nekom preduzeću. Ja sam išao jednom prilikom kod njega na posao i video da on i kolega Mile drže te flaše u ormarićima i malo-malo odlaze da provere kakvo je to piće, a kada se vrate viču "Dobro je, odlična". No, da se ja vratim na letnji raspust. Morali smo odma' da legnemo, jer ujutru treba uraniti. Čeka nas ceo dan na njivi, tj. livadi. Mora seno da se skuplja. Tata vozi traktor, a deda balira seno, a onda svi mi zajedno to seno sakupljamo i tovarimo na prikolicu.
Jutro je svanulo. Probudili su me rano, baka mi je podgrejala mleko, donela keks, a deda je i dalje bio utreskan. Baba ga je psovala i klela, proklinjala dan kad se udala za njega. Meni je dede bilo žao, po njemu se videlo da ga boli stomak, jer je kad-kad uzdisao i psovao komšiju Jovića što je stavljao šećer. Nisam najbolje to razumeo, ali nije me ni zanimalo. Tata je upalio traktor i bilo je vreme da krenemo. Kad smo stigli na njivu bilo je mnogo sena, ptice su u velikom jatu jurnule u nebo, uplašio ih je zvuk traktora. Deda tu njivu naziva "Prcalište za vukove", jer ima dosta uzbrdica i nizbrdica, pa ima nekih skrivenih mesta. Ja nisam video ni jednog vuka. Krenuli smo da radimo, ja sam na svakih tri sata trčao po vodu, noge su me strašno bolele, ali mi nije bilo teško. Na putu do kuće sam video komšiju Jovića kako radi one bezobrazne stvari sa maminom sestrom, a mojom tetkom. Pokrio sam oči i samo protrčao. Nisu me videli.
Kako je dan odmicao, a posao se bližio kraju, nas je umor stizao. U jednom trenutku iz traktora se čulo tupo krc, krc, puc, puc, proključččč. Tada je tata naglo zakočio, a iz traktora je kuljnuo taman dim. Deda je počeo da psuje dan kada ga je napravio i spominjao je neki kamen koji bi bolji napravio. Nisam znao da moj deda zna da pravi traktore i kamenje.

Volim letnji raspust, volim da odem i u selo, volim i kada deda psuje tatu, jer ume tata i mene da opsuje. Rekao sam tati da sam video tetku sa komšijom, a on me je samo potapšao po glavi i rekao kako je super što sam baš njemu to šapnuo i da sad ne mora da vrati nekih petsto evra.

Ekstremno glavata osoba. Zaklanja Sunce, ne daje ni promil šanse svetlosti da mu padne na čelo. U bioskopu zaklanja projekciju filma. Na moru ne može da zaroni. Kod frizera provede dva sata samo na "rad sa makazama".

Kada vidite novorođenče i kažete:''Ih, kakvo je ružno, da nije uroka!''
Kada na definiciju koja ima samo pluseve kliknete minus - Da nije uroka!

Ovo pitaš da budeš fin i džentlmen, da ne bude da si muška svinja koja samo misli na sebe i da samo tebi bude lepo.

Neće ti odgovoriti mlade i "neiskusne" kojima si "drugi" jer ako ti kaže ŠTA i KAKO voli ispašće da VOLI, šta ćeš posle da misliš o njoj.

Starije i iskusnije oće da kažu.

Veoma iritantna pojava, obično su glavni krivci za njeno postojanje osobe koje nemaju često momente duhovitosti, ali zato kada, po svojoj slobodnoj proceni, zaključe da su uspeli da smisle neku supercool foru, šaljiv odgovor na neko pitanje i sl. obavezno sledi pokušaj dovodjenja popularnosti njihove fore na nivo popularnosti opštepoznatog (sada, već potpuno izlizanog) zajeba sa ONIM brojem. Taj pokušaj se sastoji u glasnom ponavljanju "fore" kako bi je čuli i prolaznici koji nisu ni uključeni u razgovor i ponovnim prepričavanjem svakoj osobi u društvu za koju se proceni da je možda nije čula, toliko puta da normalnim ljudima postane žao ako su se i blago osmehnuli kad su je čuli prvi put.

Илити: "Како је до јаја да живиш са цимерима, идеш сваки други дан на журке, правиш лудницу са цимером по стану, радиш неки просечан посао, али се зато зајебаваш до јаја и уживаш максимално у животу" фазон серије/филма.

Свако ко је бар једном бацио око на серије типа "Пријатељи", "Веселе седамдесете" или "Стажисти" помислио је на ту болну чињеницу да не живи у земљи типа САД и да нема шансе да унајми ни стан од 70 евра који дели са удовицом ратног ветерана, камо ли једну од оне две станчуге које деле јунаци из "Пријатеља". Да, реалност је прилично зајебана, па осим тога што не можеш да приуштиш стан у коме лагано може да се опичи фудбал 5 на 5, твоји пријатељи вероватно нису суперопичене копије Џоија, Рејчел, Роса, Чендлера и Фиби. Далеко су веће шансе да ти иначе треба сат времена да их натераш да оду с тобом до града на пиво.

Кул музика из седамдесетих исто отпада. Једини подрум који можеш да нађеш је онај у згради у којој живиш где би ти се шетали пацови по глави док покушаваш да дуваш са ортацима.

Реалност наставља да убија финанскијски. Ако живиш у Србији, а притом имаш ту срећу да живиш сам у свом стану (а ниси ожењен/удата), паре ти сигурно не испадају из гузице. Тако да, о путовању на лађење јаја до Лас Вегаса можеш само да машташ. Чак тешко да и финанскијски можеш да издржиш да сваки дан пијеш кафу у најгорем кафићу у граду, камо ли да нађеш неки домаћи "Central Perk" и да тамо блејиш цео дан.

Генерално, тешко да све то и у "обећаној" Америци можеш да приуштиш без 10 сати дневно на послу. Тако да, морала би гузица да ти буде укључена у струју и да се константно бијеш неким енергетским пићима да би имао живот интересантан као они. Тешко да имаш најинтересантнији посао на свету као јунаци из "Стажиста", па да се зезаш по болници цео дан са најбољим ортаком. Ако живиш у мајци Сербији, а у тим си годинама, вероватно теглиш гајбе код приватника или келнеришеш у кафићу да би напокон уштетео 80000, да платиш јебену школарину и напокон упишеш ту трећу годину.

Надај се да ти је живот довољно кул, пошто њихов можеш да живиш само две епизоде дневно на ТВ-у. Осим ако не скинеш серију са нета, ал' џабе, нема ништа од кул гајбе, заборави.

Diplomatsko "ma zajebi".

Pitanje koje se upućuje gostu koji nikako da ode.

"Ne."

Pitanje sektaških smarača prevaranata koji vas startuju na ulici i kojih ima već toliko da su počeli da iskaču na najneverovatnijim mestima po gradu.

Vrlo dobro znate da zapravo samo mizeran procenat toga što vam uvaljuju ide toj deci, ali s obzirom na to kako vam postavljaju pitanje, nemate izbora nego da odgovorite "Ne, ne želim da pomognem deci ometenoj u razvoju". Što čini da se osećate veoma loše, jer pobogu, kakav ste vi to čovek koji ne želi da pomogne deci ometenoj u razvoju?! I onda zbog osećaja krivice vadite novac. Ali...

Ta deca su ometena u razvoju, i kao takva (debilna) oni NEMAJU POJMA da je njima pomoć potrebna. Njima je do jaja! Po čitav dan se igraju, zajebavaju, crtkaju, prčkaju nešto, oslobođeni su svake odgovornosti. Ne moraju ama baš nikakve odluke da donose. Njihova jedina obaveza je da spavaju, jedu i pišaju i seru. Ne moraju čak ni sopstvena dupeta da brišu! Njima je potpuno svejedno da li je neko kupio nešto od čega par dinara ide njima.

Jebe im se da li se igraju lego kockama ili kartonskim kutijama. Jebe im se da li crtkaju običnom olovkom ili faber-kastel bojicama sa 36 boja i isto toliko nijansi svake boje. Jebe im se da li crtaće gledaju na matorom crno-belom EI-Niš, ili prejebenoj Samsung plazmi. Jebe im se da li nose Nike ili Borolete. Bazično, jebe im se za sve, pa i za tebe. Oni imaju svoj svet.

Zapitajte se koliko dugo niste nekoj ribi tražili broj. Ili probali da nabavite od nekog. Sve se svodi na prezime. Ostatak se prepusta gledanju slika, i napadanju preko chata.

Jedna u nizu fora na koju smo nasedali kao klinci. Funkcioniše tako što posle izgovorene rečenice se žrtvi rukama grubo nakostreši kosa, možda malo i počupa.

Pitanje koje su nekada decaci postavljali svojim drugarima da bi saznali o kom tipu porno filma se radi-hard ili soft.

Starosrpska rečenica, koja se koristi radi ubeđivanja sebe, a pogotovo roditelja, da ima vremena da se sve nauči, kako treba i na vreme.

Situacija na svim vrstama porodicnih okupljanja,npr. svadbama,ispracajima i slicno,kada detetu prilazi cika,teta,ili bilo ko koga dete vidi po prvi put u zivotu,a ko mu je,po svoj prilici,rod.Novootkriveni rodjak se odusevljava i uz obavezno stipanje obraza komentarise koliko je dete poraslo,sto zapravo maskira cinjenicu da doticna osoba nije ni znala kako je dete izgledalo ranije,ali je po nekoj logici bilo manje nego tada...Fenomen je u nekim slucajevima propracen detetovim komentarom (sebi u bradu,naravno) tipa "ne,ostacu patuljak ceo zivot...".

Najjača kletva među Srbima, a i šire. Kod prosečnog balkanca nema većeg straha nego da vam sinčina jedinac zastrani, i dovede zeta u kuću. Izriče se u naročito zajebanim situacijama, kad baš, baš popizdiš.

Emisija gde se skupljaju neudate žene da daju savete devojkama kako da se dobro udaju.

Pitanje koje postavlja partner za jednokratnu upotrebu posle seksa, koji je za tu jednu noć već isplanirao zajednički život sa vama, ne shvatajući da od sutra niste trebali ni da se čujete.