Posao koji mogu svi, bilo gde, istog trenutka i veoma lako da urade. Često se prilikom korišćenja izraza neka od navedenih pitanja izostave i koriste samo ona koja pojačavaju efekat i poruku, ali bez reči - stići ili hteti, izraz gubi svaki smisao. Jednostavno, u pitanju je neki Laganinijev posao.

rečenica koja se završavala sa kopulacijom ženskog dela familije sagovornika ili nasilnog agitovanja da se počini oralni sex. S obzirom da svi očekuju takav razvoj okolnosti, postaje moćno oružje koje razoružava protivnika ukoliko završite ovu rečenicu sa neočekivanem krajem.

Set pitanja koji izgovaramo za 3 sekunde kako bi sagovorniku dali do znanja da malo pojasni ono sto je zeleo da kaze.

Da li vam je poznat onaj trik sa kartama, kada mađioničar prođe brzo špilom i kaže da zapamtiš jednu kartu? Sad postoji fora, da on namesti da kako prolazi kroz špil, da se na jednoj karti zadrži jednu nanosekundu duže i na taj način on ustvari upravlja tvojim odabirom karte. I naravno uvek pogodi.

E sad zamislite letnji raspust kao špil karata. A mađioničar, e to je moj mozak. Kada sam video temu za takmičenje, prošao sam brzo kroz karte da vidim šta bi bilo najbolje da pišem. Primetio sam, da kad god prođem, da mi se jedan događaj, jedna karta konstantno duže zadržava u sivim ćelijama mozga. Nije nešto preterano, ali sigurno postoji neka dublja slika, koju moj mozak želi da mi pokaže, a koju ja još nisam video.

Moja karta je negde na sredini špila. Na sredini jula...

Naime, bio je lep, sunčani, bez oblaka, divni, lepršavi dan jula, kao i u svakoj priči. Ja sam stajao za tezgom i smarao se zato što prodaja i nije išla nešto tog dana. Upao sam u neka razmišljanja, kada sam primetijo dve pojave koje dolaze blizu tezgi. Bila su to dva skoro identična brata blizanci, koji su svirali za milostinju naroda. Čuo sam za njih i ranije, ali ih zaista nikada nisam video ni slušao.

Obojica su bili crnomanjasti, sa krupnim crnim očima i malko oborenom vilicom. Oči su bile takve da su licu davale neki tužan izgled. Mučenički. Lice im je oivičavala duga crna kosa, vezana u rep u visini ramena, dajući im još ubogiji izgled. Ali obojica su bili slatko nasmejana, onako detinje. Rekao sam da su skoro isti jer je jednom od njih, verovatno od rođenja, leva ruka bila tanja i suvlja od druge, a prsti koji su bili ukočeni su davali izled kašike.

Taj sa zakržljalom rukom je svirao lupajući u drvenu kutiju na kojoj je sedeo, a drugi je svirao na frulici.

Frulaš je dao znak i počeli su da sviraju...

Ako je klavir instrument srca, onda je frulica instrument duše. Visoki tonovi koje je proizvodila, zajedno sa zvukom bubnja u pozadini, kao da je budila ono neiskvareno u svima nama. Frulica kod tog dečka, siguran sam da je to ona na koju je mislio Mocart. Bila je čarobna. Ne bih previše da preterujem, ali zaista je zvučalo božanstveno. Zvuk se razlivao po trgu i rušio fasade užurbanih poslovnih ljudi, koji bi pomalo zastali i dali koji dinar. Kada sam ih gledao, pala mi je na pamet Aska, koja je radila ono što najbolje zna kako bi preživela.

Ali. Uvek postoji ali...

Znate priču o kravi koja da deset litara mleka, a zatim se ritne i sve to prospe. E to se tada dogodilo. S tim što me je krava usput i šutnula.

Nakon sat vremena sviranja, su prestali i počeli da se pakuju. Jedan od njih je uzeo one pare da pobroji. I po osmehu na njegovom licu rekao bih da je bio zadovoljan sumom koju su danas dobili. Biće im dovoljno da pregrme dan, pomislio sam. A onda sam video ovog drugog, koji je seo i izvadio nešto iz torbe. Izvadio je tablet, veličine mog jebenog monitora...

Izgleda da smo ipak mi ti koji su igrali kako ONI sviraju. A sviraju. Božanstveno.

I dalje nisam siguran zašto mi se ova karta stalno pojavljuje u glavi. Možda zato što sam verovao da ipak nisu svi ljudi pokvareni. Mislio sam da sam ih pročitao, a ustvari sam bio hipnotisan. Mislio sam da više ništa ne može da me iznenadi.

Možda i dalje postoji deo malog i naivnog deteta u meni koje ne veruje u zlo. Ali verujem da je i ono pobeglo tog dana.

Fraza upućena ortaku, sagovorniku ili, pak, bilo kom muškom licu koji se nekim slučajem našao kao akter ili statista u nekoj životnoj situaciji. Takvoj osobi lična karta je jedini dokaz da se rodio kao muško. Uglavnom je ta osoba veoma infantilna, mlitava, dosadna, nezanimljiva, visoka metar i po, sa 90 kila, čibuljava po nosu i sa mlečnim brkovima , iako je vršnjak, a možda i stariji. Čovek koji liči na sve, samo ne na muško. Sredstvo je za utehu kad ti se hegemonska muškost nađe u klinču, jer uvek može gore - on je dokaz.

Pitanje koje se koristi da kapetanu očiglednom objasni da je bolje da je ćutao.

Kultni grafit u gradu Kraljevu koji je stajao na zgradi socijalnog osiguranja dobrih 5-6 godina, što zbog nesposobnosti vlasti da se prekreči, što zbog izraženog nacionalizma, a ruku na srce, ni građanima nije puno smetao, događaj kojim je ovaj grafit izazvan je svima dobro poznat pa ga nema svrhe objašnjavati. Da stvar bude još interesantnija zgrada socijalnog je odmah do zgrade MUP-a i autobuske stanice tako da je bio na udaru iako je ispred njega tada bilo par trafika, svako ko je dolazio u grad morao je bar jednom da ga vidi.

Desilo se to kada je budući vlasnik još uvek nepostojeće televizije vozio 200 km/h i naleteo na poprilično velikog i poprilično sočnog insekta koji se nesrećno raspuko na njegovoj šoferšajbni. Kako je gorepomenuti vozač bio pod blagim dejstvom psihoaktivnih supstanci fleka na staklu je dobila, za jednog insekta, krajnje neobičnu boju.

I to je bio onaj TRENUTAK “prosvetljenja”.

Ovo je bio moj prvi letnji raspust. Sad sam upisao drugi razred, mnogo sam se uželeo mojih drugara i jedva čekam da na fizičkom opet igramo između dve vatre.

Ovaj letnji raspust sam proveo najviše sa mojom bakom Radojkom. Ja nju mnogo volim i rado slušam njene priče kako je moj pradeda Veljko prešao Albaniju. Kaže da treba da budem ponosan na njega jer je preživeo i dobio orden. Meni je žao moje bake. Bolesna je već par godina, mada rekli su mi da nije ništa strašno. Valjda je pojela nekog pokvarenog raka pa on sad živi u njoj ali meni nije jasno kako. Zbog toga više ne može da mi pravi kapnerku i njen čuveni rolat od banana ali nema veze. Uveče sam joj nameštao antenu i zajedno gledali Slagalicu. Uvek je na početku pozdravljala neku ženu koja kaže ,,Dobro veče''. Dosađivala mi je da joj čitam slova jer ne vidi dobro kako bi sastavila reč i bila bolja od kompjutera. Kad se završi Slagalica postavljali smo sto za večeru i čekali tatu da dođe sa posla.

Moj tata radi u rudniku. Ne znam kad završava sa poslom ali pre večere odlazi u Kulturno umetničko društvo jer on je trener za folklor. Uvek mi je govorio da čuvam tradiciju i obraz ali ja ne znam kako to mogu da ga izgubim. Tata kaže da se to danas gubi lako ali da to čoveka čini vrednim.

Pre nego što je počeo moj letnji raspust ja sam razmenio broj mog mobilnog telefona sa drugarima ne bi li se čuli i igrali. Kad sam ih zvao uvek su bili zauzeti pravljenjem farme na fejsbuku i reakcija na Vukajliji. Pozvali su me da pravim i ja te reakcije ali nemam internet. Bio sam tužan ali me je uvek na igru pozvala ta vesela njuška. Moj pas Cicko. Uvek je voleo da mu bacam loptu ali tata kaže da je već star, pa se sad igramo najviše deset minuta jer ne može više da trči. Pošto nemamo druge sednemo jedan pored drugog, gledamo kola i razmišljam o mami. Baka mi je rekla da je morala da ode na neki put kad sam se rodio, da je sad na dobrom mestu i da je srećna. Tatu kad pitam za nju, zacrvene mu se oči i ode pa ga više i ne pitam.

Vreme je brzo prošlo i krenuli smo da nabavljamo pribor za školu. Iako se mojim drugarima baš i ne ide, ja jedva čekam da ređam svoje petice jer time obradujem tatu i baku.

Jedan od nacina da se skrene paznja osobi koja se kurci

Način na koji osobi koja pokušava da ispadne pametna stavljamo na znanje da nije mnogo uspešna u tome.

Biljka koja najbolje uspeva pored ogledala.

Kako ona stara narodna "Govori srpski da te ceo svet razume" nije dala neke zapaženije rezultate u poslednjih nekoliko eona a izgleda da to, bogami, neće učiniti ni u sledećih nekoliko, prosečni pripadnik nebeskog naroda primoran je da, zarad sporazumevanja sa evropskom i svetskom žgadijom, prlja svoj linguam musculus poganošću raznoraznih stranih, s prefiksom "svetskih", jezika tj. ako bi uopšte i poželeo da se upusti u interakciju sa narečenom (autor misli na žgadiju; prim.prev.).

Kažem "prlja" i "poganost" jer je - krajnje objektivno posmatrano - srpski jezik kao takav i pored svih svojih mana i nesavršenosti relativno čist, diktivno jasan i ne zahteva od svojih korisnika da krive usta, prave transferične grimase i(li) da pljuju sagovornike s preke strane a zbog kojekakvih umlauta, muklih konsonanata ili, prosto, "arabo-mađarština" pri izgovoru (sad sam izmislio tu reč, je l' da da je do jaja?), u vašem krajnje liberalnom poimanju tog sluteće kancerogenog termina. S ovim poslednjim u vezi svakako stoji i ta večna potreba nas Srba da jedan strani jezik "prevedemo" na naš maternji, odnosno da odgonetnemo njegovu fonetsko-praktičnu melodiku, potencijalno sakrivenu u onomatopeji života koji nas geografski okružuje. Razume se - ne u ovoliko puno reči i definicija, već jednostavno, narodski, štono kažu - po sluhu. To, naravno, podrazumeva i određenu primesu cinizma i sarkazma u čitavom procesu, ali su oni ionako osnovna baza svega što se radi na ovim prostorima tako da zbog da jedeš govna.

Elem, pred vama se nalazi omanja hrestomatija pomenutih onomatopejskih jednačina, mali fonetski leksikon koji bi trebalo posmatrati i kao svojevrsni priručnik u baratanju/razumevanju nekim/nekih od specifičnijih nesrBskih jezika, svakodnevno rabljenim na planeti ovoj izrabljenoj. Doviđorno i Guternaht.

Sve ono što ste hteli da vidite a Vukajlija vam nije dala.

Kažemo kada mislimo da nekome "nije dobro".

Postoji nekoliko odgovora na ovo pitanje:

Devojka: "poljupcem"
Supruga: "poklonom"
Muskarac: "hahahaha"

Pa vi shvatite kako vam drago.

Ove reči najčešće koriste osobe kojima je stepen radoznalosti velik,obično su to starije osobe koje sve interesuje i koje sve hoće da znaju, Gde si,Gde ideš,Šta radiš,Đe mama,šta radi,Kad dolazi,Kako je već nema??? itd. Za primer je moja baba...

Film koji zbog eksplicitnih scena seksa nije za mlađe od 18 godina, a takođe ni za starije koji nisu zoofili.

Ultimativni nabijač na kurac svih onih koji su uspešni i majstori u svom poslu.

Pojava o kojoj devojke i muskarci imaju veoma razlicito misljenje. Devojke pogadja u srz ega kada im drugarica smuva (ili biva smuvana) bivseg decka.
Muskarcima raste ego (osim ako, naravno, tu devojku nije voleo).