Omiljena floskula domaćih komentatora, kada govore o nepoznatom akteru sportske priredbe mlađem od 22 godine, koji je, posebno ukoliko je sa ovih prostora, potpuni antitalenat.

ono šta od vas svaka cura traži prije nego je možete imati
hrabrost, smjelost, junaštvo
bukvalno možete slomiti vrat
u vratolomije se možete upustiti tako što vozite auto što brže, skačete sa mostova kao u Mostaru, penjete se po stijenama, neboderima i slikate se, ili borilački sportovi poput đijuđicu, karate, đudo, ninđicu, hrvanje, boksanje, kik boks, gimnastika (tad možemo slomiti noge)

Nit nadrkanijeg imena nit gluplje muzike.

Svaki čovek teži sreći, i mada često nema jasnu predstavu šta bi ona trebala da predstavlja. Uglavnom vidimo na tv-u kako bi ona trebala da izgleda, u spotovima lepih i uspešnih pevača i pevačica, dokumentarcima o holivudskim glumcima, putopisima o Bora Bori i Azurnoj obali..Gradimo karijeru, dižemo kredite, vijajući svoje velike snove, i sve smo više umorni, depresivni, osećamo se neostvareno i nezadovoljno. Polako, počeli smo mnogo više da cenimo ono što drugi imaju, i zaboravljamo vrednosti onoga što imamo mi, tu i sada. Ono čije vrednosti postajemo svesni tek kada bez toga ostanemo.

Legenda youtube-a, čovek koji je internet umetništvom stigao i do stranica "Politike". Inače se zove Vladan Protić i radio je kao noćni čuvar u Liliju, dok nije otpušten.
Karijeru je počeo parapsihopatološkim serijalom seansi (do komada sedam)... A onda je prešao na Jaganjac najbolji serijal za decu stariju od 18 godina.
Za novog korisnika se preporučuje da odgleda prvo par seansi, pa onda pređe na Jaganjca. Mnogi ljudi to ne mogu da shvate, ali neka vas to ne deprimira. Zapravo, dr Protić je odličan za lečenje depresivnih i neurotičnih stanja.
"A onda sam se propio, i sve je ostalo isto, ali više nije bilo važno"

Jedan od najvecih talenata srpske kosarke poslednjih godina koji nikad nije dokazao svoj talenat, jer nije shvatitio da ne zna igrati napad vec da je samo talentovan za odbranu! ukoliko to jednom shvati, mozda i postane nesto od njega!

Prisustvo u pornosima.

"Kako izmrcvariti sopstveno dete na 1001 način" by Damir Dokić.
Šalu na stranu, ta njegova ćerka je bila 4. teniserka sveta dok je on trenirao. Ali ona je jedna nasuprot koliko dece propadne zbog manijakalne potrebe roditelja da svoje lične neuspehe pokušavaju ostvariti kroz detetovu karijeru. Šanse da vam dete bude profesionalni teniser je ravna dobitku na loto-u, čak i manja, jer je loto svake nedelje, a dobar teniser se ne pojavljuje tako često. Da je bar fudbaler, košarkaš (njih ima prilično mnogo koji mogu živti od toga) ali vrhunskih tenisera ima oko 200 u svetu!? Žalosno je čuti kakve treninge i psihološke pritiske prolaze ta deca.

Takvog su oblika, da im svaka stangla savrseno odgovara. Kod zena sa neodgovarajucim oblikom usta i malim usnama izazivaju zavist, a kod muskaraca (posebno onih jako uspaljenih) uzdahe i gresne misli.

Serator kakav se retko viđa. Čovek rođen pod srećnom zvezdom, koja ga uvek prati i kao da mu na ramenu visi.

Orija uvek u životu sere. Majčina tetka nije imala dece i naslednika, te je njemu ostavila stan na Čuburi. Njiva u Surčinu mu se nalazi tačno pored auto-puta, tako da je prodao ruskom tajkunu za benzinsku pumpu. Oriju sve u životu ide lako. On je uvek na pravom mestu u pravo vreme. Ima dobio po legendarnom košarkašu, Robertu Oriju, koji je celu karijeru proveo u pravim timovima u pravo vreme.

Svaki fudbaler koji ozbiljno shvata svoju profesionalnu karijeru mora imati svog predstavnika - menadžera. Najviše su pominjani u svojstvu posrednika pri prelasku svog klijenta u neku finansijski unosniju sredinu (vidi pod Falji Ramadani). Ali, to nas ne sme zavarati. Oni su pošast, modernog sporta, kriminalci, šverceri, ucenjivači; ljudi iz podzemlja koji ne prezaju ni od čega u nastojanjima da svog klijenta, perspektivnog desnog beka Voždovca, pošalju u veliku fudbalsku sredinu sa najsavremenijom infrastrukturom poput Tavrije iz Simferopola.
U slobodno vreme oni utiču na partije svojih pulena u domaćem prvenstvu, u skladu sa tržištem, i biraju sastav u kome će nastupati nacionalni tim (popularna repka).

U potrazi za samim sobom, uvek nabasa na drugoga.

Dejan Govedarica je bivši fudbalski reprezentativac Jugoslavije, nastupao je za nacionalni tim od sredine devedesetih godina do početka ovog milenijama. Nije imao bogatu inostranu karijeru, nastupao je za osrednje holandske klubove.
No, ono po čemu će Govedarica ostati upamćen za vek i vekova jeste to da je pri povratku u srpski klupski fudbal došao u Vojvodinu, klub je bio u krzi i igračima nisu isplaćivane zarade, da bi pomogao svojim izgladnelim saigračima, Govedarica je na oproštaju od aktivnog igranja fudbala svojim saigračima kupio krmka od 200 kila jer su bile istrošene zalihe hrane u sportskom centru Vujadin Boškov.
Toliko je omiljen da su mu Neki Paori namenili pesmu,i postoji nalog na Vukajliji sa njegovim prezimenom.

Živi dokaz da malter ima obilje hranljivih sastojaka. Od kada se proslavio u filmu "Tito i ja" znatno se ugojio, čak toliko da je morao da napusti svoju glumačku karijeru (NEE!! Samo to ne! A kinoteka već odvojila celo krilo samo za taj opus!) i posvetio se svojoj karijeri kritičara, što nam je dalo neprolazna dela kao što je "pogled na film Stjuart Litl sa stanovišta japanske B produkcije" i "kako bi izgledala špica za dnevnik da ju je režirao Kurosava". Voli da opšti u nepotrebno rogobatnim rečeničnim konstruktima usmerenim na trasiranje lokacije vode iznadprosečnog temperaturnog koeficijenta u bojlerskom uredjaju, jer to zvuči pametno. Svoj nepresušni genij odlučio dalje da nam nametne tako što je doprineo scenriju Andjela 3. Za njegov doprinos pikiram ponavljanje njegovog "signature move-a" sa početka karijere, samo što su Nikolu Pejakovića naterali da mesto maltera žvaćka fekalije.
Ako ga do sada niste primetili (ooo, kako vam zavidim!!!) prepoznaćete ga po stomaku koji je uvek u prvom planu bez obzira odakle ga snimaju i ručnom gestikulacijom kojom kao da opšti sa kravljom dojkom.

Osoba koja fasuje neku zaraznu boleščinu.

Mrčo koji obavlja prljave poslove.
Mujo iz vica čiji je zadatak da nahrani pse i ne dira ništa.

Igrač sa jednodimenzionalnim talentom - dobar je šuter, al' ima spore noge i ne zna da kreira, ili, nema tehniku, nema šut, al' kida u odbrani. Pauniću, sjedi dole! Upravo ta ograničenja odrediće njegov put. Ubaciće ga da napravi faul i ekspresno vratiti na klupu.

Može on da bude srčan, može biti čak i ljubimac navijača, ali onog momenta kad se svjetla pozornice pogase i padne zavjesa na njegovu karijeru, zaboraviće ga kao da nije ni postojao. Slavu će uvijek da prigrabi neko drugi.

Igrač zadatka se neko vrijeme uživi u svoju ulogu, ali vrlo brzo počinje da sanja o mjestu nosioca igre. Predložiće treneru ili saigraču promjenu svoje uloge, ali sve što će da dobije biće podrugljiv smjeh.

Nikad nećeš odrasti mali veseljače...

Školsko. Kratko i jasno, bez odugovlačenja. U stvari, ono jeste dvorište, ali je i mnogo više od toga, pa je dodavanje ove reči suvišno. Ušuškano, u centru grada, a kao da je izolovano od njega. I ljudi u njemu su takvi. Jednostavno drugačiji, izolovani od današnjeg nakaradnog sveta. Neko je skoro u šali rekao da ispod njega prolaze čudne podzemne vode, pa je zbog toga sve tako posebno. Nisam od rođenja bio u tom kraju, sudbina me je tamo dovela, preselio sam se. Iako sam išao u drugu školu, Školsko je za mene uvek bilo samo jedno.

Pored njega u hladovini ušuškana prodavnica, koja je deci na odmoru, omiljena destinacija. Pošto je drže stariji gospodin i gospođa, dosta klinaca tu vežba svoje prve krađe, drpe po neku žvaku, čokoladicu ili sličice, ništa strašno. Prodavnica je i omiljena destinacija starijih ljudi, filozofa, i onima kojima je alkohol ostao, kao jedina uteha. Blizu prodavnice Stevina hamburgerija, takođe prepuna za vreme velikih odmora, jedno toplo mesto, gde bez ustezanja možete staviti sve dodatke u pljeskavicu. Inače Steva dobro igra i fudbal.

Ulazim u školsko, Šaban uči decu da igraju fudbal. Dečko od nekih tridesetak godina, kojem je fudbalska karijera propala, ali je ostalo veliko srce. Ispred prodavnice Mujta, njegov vršnjak, priča o svom životu i planovima za budućnost. Šeino se vraća sa posla i kaže da će im se pridružiti. Bala i Toro idu da napumpaju loptu za basket, dok Nikola siđe iz solitera. Era, čovek koji je nekada bio legenda KK Napredka šutira njegov dobro poznati horog. Povreda mu je prekinula karijeru, pre njegovog puta za Beograd. Stariji kažu da bi igrao u reprezentaciji sigurno. Danas je kondukter. Mile, njegov vršnjak, ga čeka da se izigra, pa da igraju karte na tribini. Piroman opet crta neki grafit, ali dečko je neverovatno energičan, tako da time sve pravda. Postoji tu i jedan stariji čovek koji ima problem sa krstima, pa ih sunča na tribini. Uvek ide sa šorcem na pola dupeta, i flašom vode koja mu služi za rashlađivanje. Deci je posebno interesantan. U Školskom imam nadimak, po kome me samo tamo zovu! Kada u gradu čujem: Če! ,znam da je neko iz Školskog. Nadimak je nastao sasvim slučajno. Kao klincu svideo mi se lik Če Gevare i kupim majicu, a nisam znao skoro ništa o njemu. Mnogo sam voleo tu majicu, mnogo sam je nosio. Šaban jednog dana provalio: Če! I to je ostalo! Morao sam posle da naučim nešto o tom čoveku! I brat mi je sada mali Če! Tradicija se nastavlja.

U Školskom postoje tereni za fudbal, basket i odbojku. Fudbal se igra po sistemu pobednik ostaje, kao i basket, samo što ekipa koja izgubi ide po vodu. Neko lokalno pravilo. Odbojku smo igrali kada nam dosade basket i fudbal, ali sada se na tom terenu igra tenis. Između stubova se zategne neki kanap i onda deca prebacuju lopticu. Nekad ni stariji ne mogu da odole. Igrala se i Viktorija, 10-9. Pamtim jedne trtke, kada nisam mogao da sedim dva dana. Ali nisam bio jedini. Od svih sportova imamo jedan za koji slobodno možemo da kažemo da je naš. Frizbi na golove. Igra se 5 na 5. Dve ekipe, tri koraka, baciš frizbi, cilj je da daš gol. Koliko ih je samo popucalo. Vrhunska zabava, pogotovo u tri noću, jer postoje reflektori. Sećam se kada mi je Bilijev brat, probušio lotpu za basket, bio sam neutešan danima, sve dok Bili jedan dan nije pozvonio na vrata i doneo mi novu loptu. Takvi su ljudi tamo.

Imamo i dva hendikepirana drugara. Imaju Daunov sindrom, ali su miljenici školskog. Posebno Ujka, on je duže tu. Prati sport, uvek zna kad igraju Napredak, Zvezda, Partizan, Reprezentacije u svim sportovima. Uvek nas obraduje medaljama koje donosi sa raznih takmičenja. Tu je i Ajo, nadimak dobio po svom glavnom uzviku. On je kasnije došao, pa još uvek ne može da nam uđe u srce kao Ujka. Dok prvog zanima sport, ovaj drugi juri ženske. Trči po parku za njima, gleda, ispituje. Ali hoće i da posluša. Ide do prodavnice kada ga neko iz školskog pošalje po pivo, i sebi obavezno uzme tokić! Nekad je pio tokić na slamčicu, sad se malo izbezobrazio pa pije koktu. Ali dobri su to momci. Odlični!

Da li ste čuli za neko slično mesto na svetu, znači školsko dvorište, u kojem se organizuje kampovanje? Razapet šator na tri dana, roštiljanje, ludnica. Niste naravno. Eto i toga je bilo, dok direktorka škole nije popizdela. Kamperima su članovi porodica donosili sendviče, bilo je to jedno fenomenalno iskustvo. Takođe i gledanje utakmica ispred zgrade je jedna posebna stvar. Nas dvadesetak, roštilj i pivo, spuštanje kabla od antene sa Šeinove terase, razjebavanje tog kabla od strane svake babe koja prođe. Taman nađemo prvi, drugo poluvreme bude na drugom. Ludilo. Donosili smo i pojačalo i pravili žurku, ali uvek je u soliteru postojala baba kojoj je sve to smetalo, pa su nam plavci zaplenili zvučnik i oterali nas kućama. Ali smo se po njihovom odlasku vratili. U školskom je moguće da zajedno sede metalac i grandovac a da pored njih skejter izvodi trikove. Nema mržnje. Osim možda one, koju smo osećali prema stanovnicima Bivolja, Simitarima. Sa tim se rađaš, niko ne zna zašto ih mrziš, ali ih mrziš! Jedino oni nisu bili popularni u Školskom. A dolazili su ljudi sa strane, bilo je tu lepih devojaka, kojima se ovo mesto jako svidelo, pa su se ponovo vraćale. Razgovori o komšinicama su isto bili fenomenalni. "Vidi onu malu, što je porasla, dobra je!" uključuje se stariji glas: "Kako da ne bude dobra, znaš ti kakava joj je keva bila bomba, i danas je!"

Žene (traje 2 sata):
Ako imaju kovrdžavu kosu, napraviće sebe sa ravnom ( jer maštaju o takvoj), ako imaju plave oči staviće u igrici zelene ( jer su oduvek želele da imaju baš takve), duuugo podešavaju punoću usana i oblik obrva o kojem maštaju... Tek onda dolazi period najtežih odluka - odabir odeće za dan, veče, kupaćeg. Obično podese da su orjentisane na karijeru ili novac.

Muškarci (traje 2 minuta):
Obično se brzo smore od nameštanja širine nosa, debljine usana, oblika lica, obrva i onda jednostavno odaberu neku od ponuđenih faca(obično onu prvu, sa idealnim crtama lica), obuku prvi donji deo i drugi duks na listi i krenu sa igrom. Najčešće stave interesovanje za društvo ili sex.

Pinkova skola za talente. Talenat se ogleda iskljucivo u kolicini novca koju poseduju roditelji buducih glumaca, manekena, pevaca i novinara(a jednog dana, ko ce ga znati, i doktora, ekonomista, diplomata, pravnika...).
Onima koji sumnjaju u buduci uspeh ove nadarene decice preporucujem samo da se osvrnu na njihove uzore, nenadmasne u obavljanju svog posla: od Milana Kalinica, preko Boska Jakovljevica i Zeljka Joksimovica, pa sve do Sanje Marinkovic i Rade Radenovic. Ako ugledanje na ove velikane srpskog estradnog neba ne donese uspeh, obecavam da cu zauvek cutati.
Naravno, kada kazem uspeh, podrazumeva se da mislim na karijeru na Pinku a takodje se ni ne ogradjujem od mogucnosti da ih, na putu do zvezda, ne saplete neko jos ,,talentovaniji"...

Popularan strip u Brazilu, o srpskom heroju koji ima sliku Đokovića u WC-u.

Slično junaku iz brazilskog grada Manausa, učestvovao je u ratu, ali ovom našem početkom devedesetih, prekinuvši perspektivnu fudbalsku karijeru, kako bi pomogao raznim činovnicima da se nakradu tuđe imovine, dok su njegovi suveniri bila svega tri šrapnela u guzici.

Danas ne leti Pajperom iznad Amazonije kao ovaj prvi, ali dobro ide i Golf Dvojka kroz ovu gradsku džunglu, mada je trenutno na servisu, neće dupali. Takođe poseduje zavidne zavodničke sposobnosti uz pomoć kojih uvek zamalo šarmira lepši pol, pa po pravilu petkom nakon posla pijan završi sa radodajkom iz kafane na Starom sajmištu, onom toliko brkatom da kasirke u prodavnicama za socijalno ugrožene strepe za posao kad ova dođe u nabavku.

Zbog ona tri šrapnela iz rata, ne može da radi posao ekonomiste u udobnoj fotelji, za šta se i školovao, ali je ipak stalno zaposlen u Delta Holdingu i to u Maksijevoj mesari u Leštanima. Uspeo je tako da digne neku pišljivu kredu za stan, pa sada otplaćuje garsonjeru u kojoj po ceo dan leži i sa setom gleda u poster Bari '91. zalepljen na plafonu, bez volje i bez love da krene bilo kuda i bude u situaciji dostojnoj bilo kakvog stripskog izdanja, osim prve epizode, zbog čega je stekao kultni, nebeski status.