Nasleđe socijalističke nomenklature radnih mesta u kojoj nije bilo prostora za razne glumce, političare, filozofe i ostale neproizvodne delatnosti nego su svi kvalifikovani kao nekakvi "radnici". Pozorišni radnik je kvalifikacija za socijalno osveštenog glumca koji u znoju lica svog izvodi teške komade za odmor i edukaciju radničke klase, za razliku od onih glumaca što buržoaziji izvode dekadentne uloge u neproduktivnom maniru.

Izraz se koristi u situacijama kada hoćete nekoj osobi reći da nije stara toliko koliko misli da jeste. Defka je nastala kao parafraza na mlječne zube.

Još malo. Zera fali. Trun samo.

Glasovna promena prelaska "u" i "i" u "o" i "e" i obrnuto, bez neke preke potrebe, a služi da deluje kao da pričaš kroz nos. Sumnja se da je nastala da bi govornik u svojim očima bio kulji.

Završio kod Svetoga Petra, a potom ga je put, najverovatnije, odveo u toplije krajeve. Zbog toga što je u pravom trenutku znao prave reči, jedino što je uspeo jeste da jedno zlo zameni drugim, mnogo većim. Karma je kučka. Da čovek zna da će da padne, on bi seo.

Ljaljanski žargon za karbon efekat na automobilu, odnosno turanje karbon folije na istaknuta mesta namunjenog vozila. Sa ovim žabarsko-mafijaškim prizvukom daje se sofisticiranost zapravo džiberskom budženju i ukrašavanju kojekakve matore Bembare, Golfa "Trojke", ili čak Punta, ali ne domaćeg, nego onog moćnog, 'talijanskog.

Put kojim hode pripadnici redova najhrabrijih. Ne vojnici kojima je usađen spartanski način razmišljanja, već obični ljudi koji silom prilika postaju heroji. Prisiljeni da se za sebe bore pri čupanju iz govana. Dosta im je života u kavezu, primanja niskih udaraca i utehe da su, ako ništa - onda prosečni. Životarenje više nije opcija, a uspeh je ne samo želja, već imperativ. Vreme je da se ovlaži vilica, zagrizu užarene rešetke kaveza i da se krene po neuhvatljive čestice sreće koje čekaju one koji su spremni da se okrenu za 360 stepeni; pređu devet krugova užarenog pakla, pa se tim istim putem vrate, bogatiji za novo životno iskustvo, a sa ostvarenim ciljevima, na onu istu tačku na kojoj ostaju do kraja vremena. Jer zbog svojih postignuća postaju legende.

Budući da život ne vredi mnogo prestani se oslanjati na defetizam, već postupi kao što Frojd kaže, te usmeri svoje nagone i tihe želje u nešto konstruktivno - nešto što će ti doneti privilegiju da se pogostiš medveđim mesom. Dosegnuta je i ona - linija prekida, tačka pucanja. Posle ovoga nema povlačenja, svakom tamnom anđelu kojeg budeš sreo u svom igralištu reci da odjebe u skokovima i da promeša malter. Jer ti si od danas novi čovek. Servantesov Don Kihot, Konelijev Heri Boš. Kad ti bace govna, ti uzmi pa im ih otresi u facu. Paroksizam životne frustracije nikada nije bio kritičniji, u ogledalu više ne vidiš sebe već samo bledu senku onog čoveka koji si nekad želeo da budeš. Onog čoveka koji nije servilan kao što si to ti. Onog čoveka koji nikada nije gubio nadu.

Izađi iz uniforme običnosti, odbaci masku povređenog šteneta i od običnog čoveka postani neko. Emotivni naboj kanalizuj u škrgut zuba i oštrenje kandži. Trebaće ti. Ne postaje se lako guru kojem se svi obraćaju kada im zatreba doza mudrosti. Ne može svako biti filozof i učitelj. To je samo za odabrane. One koji se na pomen hodanja kroz pakao osmehnu kao da se radi o šetnji Picinim parkom, a đavle koji vrebaju na svakom koraku doživljavaju kao dosadne čivave koje samo treba zaplašiti da ti se skinu s kurca.

Bismillahi rrahmani rrahim.

Minaret bio bi u insana opštilo za mećenje u đulu hanumi i ašikovanje sa kadunama, zarad dohvođenja evlada na dunjaluk. Minaret, bezbeli, je vazda ukrućen i povijen nalik na sudžuk, na sahablju Mehmeda Osvajahača, jer tako je hair i sevap, behut i ćeif za hanumu. Halal šejtan zijana i zahmeta teškog nahmetnu insanu i on mahnita fukara pohstade i minareta za zinaluke zahpoče rabit. Zato taj Dženeta neće vidjeti jer tako u sunnetu nije, a sunnet pohštivati se mora jer nafaka je u insana takva do mezara. Tako je po imamu, jer to je Prorok u ajetu poručio, i tako mora.

Stanje nesnosnog smrada na znoj. Narocito se eskalira u sportskim aktivnostima.

Dobro, znamo, stipsa si. Ali, nisi sirotinja. A ako baš i jesi, onda pusti poruku. Pa može i na viber. I to je besplatno. A pri tom ne poziva na raznošenje plastičnim eksplozivom sebe, tebe, Izraela i Belorusije.
Zapitaj se, da li tih 0 dinara stvarno znači da ti je poziv besplatan. Ili ipak košta?
I to mnogo. Neprocenjivo. Jer, živci nemaju cenu. Sprženi neuroni se ne obnavljaju. Imaš pametni telefon, imaš dovoljno para da platiš megabajte na mreži, pa majku mu, mora da imaš para i za neke minute za kršten poziv. A ne ovako da mi trajno upropastiš dan.
Debilnim, nepromenljivim zvukom zvona koji je napravio neki opsesivno kompulsivni ksilofondžija sa turetovim sindromom.
Jezivim Rasta autotjun glasom.
Jezivim Rasta autotjun glasom na bensedinu i vinjaku.
Jezivim Rasta autotjun glasom na bensedinu i vinjaku kom proklizava lamela.
Jezivim Rasta autotjun glasom na bensedinu i vinjaku kom proklizava lamela i koji me, sudeći po kašnjenju zove negde iza asteroidnog pojasa da mi javi kako hita ka Jupiteru.
Pa me, ako nekim čudom nisam u laboratorijski savršenoj WiFi zoni, teraš da glumim Loga 3 antenu i tražim iole podnošljiv signal kao onomad treći kanal RTS-a a onda, ako ga nađem, ukočen stojim dok ne završiš prvu rečenicu, da ti kažem da te ništa ne čujem i da ću radije doći do tebe iz Subotice na Zlatibor, brže će biti.

Himna vojnika Izraela kad krene u pojas Gaze.

Kršina od čoj'ka, iznikljala groteskna deformacija, u kombinaciji Puraševića i Jao Minga sa primesama Šejn MekGovneta. Dotični najčešče obitava u zamkovima na severo-zapadu Rumunije, po Lovćenskim šumama ili kirija po dorćolskim brlozima. Kad ulazi u crkvu saginje glavu, u vece piša iz hodnika. Dok spava pokriva se ceradom. Atmosferski pritisak u domenima vugle mu dostiže vrednosti vrha Kilimandžara. Patike su mu veličine prosečne švapske džukele i imaju sopstveno gravitaciono polje, koje u kombinaciji sa vonjom koji emituju prave oblak otrovnih i zapaljivih gasova, te je moguće da je preteča big-benga upravio bio jedan ovakav stvor.

Poznato je da su narodi Balkana, a ponajviše Srbi, što silom, što milom ( a bogami mnogo više silom ) migrirali sa jednog mjesta na drugo u potrazi dal za boljim životom, ili za nekom sigurnošću koju nisu mogli naći na trenutnoj lokaciji, ili iz nekih trećih njima znanih razloga. Srpski narod rijetko da je na jednom poručju stagnirao, pogledamo li retrospektivno preko Kosova, pa rat u Bosni, pa prije toga kolonizacija Vojvodine iz Banije i Korduna četrdesetih i pedesetih prošlog vijeka, pa dalje u prošlost tu su odlazak preko albanskih planina, bježanje pod Turcima, seoba sa Čarnojevićem, i sve dalje u istoriju do velike seobe Slovena, a i prije toga pitanje je odakle smo došli tu odakle smo odselili. Samim tim vidimo da su Srbi proveli vijekove u kolonama i zbjegovima, te nam se u genetski kod ušilo da sve radimo brzo i pohotno, da uvjek budemo spremni i spavamo sa bar jednim okom otvorenim. Nismo mi imali vremena za Jevropsko gospodstvo i manire, iako smo mnogo prije njih viljuškom pa boc, jer teško je baviti se takvim stvarima kada te povuče centrifugalna sila konstantnog pokreta.
Da ne dužim, jer je sve to mnogo bolje opisao Crnjanski u Seobama, samo sam htio da kažem da je sve nas neka naša kolona oblikovala.

I Mojsije je lutao četrdeset godina, ali je ipak na kraju došao u obećanu zemlju.

Ultimativni stadijum pripovedača jebačkih priča i davaoca saveta za to kako uopšte doći do seksa.
U suštini, on je u stvarnom životu najobičnija zentara i nejebač, ali se hronično trudi da ostavi upravo suprotan utisak. Jedina publika su mu oni dobrodušniji klinci, koji se uopšte i ne pitaju kada to on doživi i sazna sve te stvari, kada je non-stop sa njima ili u školi, a u težim slučajevima, na fakultetu.

U zadnje vreme, uglavnom se vrlo često pojavljuje na internet četovima, gde do kasno u noć objašnjava pravo stanje stvari u odnosu muškaraca prema ženama i deli savete u vezi toga.

U svetu muzike, najozbiljnija od svih veština.
Kompleksna disciplina, bez koje ne bi postojala neka od najvećih dela muzike, od Bahovih kompozicija, pa do "Bitlsa", "Pink Flojda", pa čak i pojedinih srpskih narodnjaka (barem onih komercijalnijih, gde aranžmane rade ljudi koji su kontrapunkt slušali makar u srednjoj muzičkoj školi).
Nekako se dopunjuje sa srodnom disciplinom- harmonijom, u čijem svetu dominiraju akordi, ali dok njih pomalo može naučiti i poslednji seoski harmonikaš, sa kontrapunktom nema zezanja. Različite melodijske deonice u kompoziciji su potpuno nezavisne, a moraju da zvuče skladno. E, za to treba znati znanje.
Zapravo, ne zna se da li je više odbojan klincima u muzičkim školama, ili nastavnicima, koji kada već mogu da biraju koje će predmete predavati, kontrapunkt nastoje da zaobiđu u najširem luku, uglavnom zato što ga ni sami ne znaju.

Vukajlijaš u očima običnog smrtnika.

Verovatno vam nije ništa jasno, pa ću da pojasnim...
Brka je uloga koju igra naša glumačka legenda Danilo Bata Stojković u gore navedenom filmu. Uvek sa sobom nosi svoj notes u koji je beležio, kako sam kaže, "narodne umotvorine" sa svog puta, pokušavajući da očuva srpski jezik i kulturu od zaborava.
Ambiciozni i ozbiljni Vukajlijaši, takođe , nose svoj tetfer kako bi zapisali ideje koje im padnu na pamet u toku dana. U suprotnom, padaju u zaborav, i ništa od mogućnosti da budu pohvaljeni ili čak da se nađu na naslovnoj strani omiljenog im sajta. Bez obzira na okolnosti, društvo, doba dana ili noći, ako se pojavi ideja za potencijalno kvalitetnu defku, sve se zapostavlja, vadi se tefterčić i hemijska i zapisuje se. U očima autora javlja se bukteći plamen, usne se razvlače tako da se brk zadovoljno smeši.
Opisana pojava u društvu nailazi na nerazumevanje i sprdnju, jer ne mogu da shvate nas i našu potrebu da se afirmišemo.

Škomrak je bosanska utvara koja nas vrijeba iz mraka i čini nam zla. Može skočiti zavrat i sisati krv (što ga svrstava u red, jelte, vampira), može nas plašiti svojim svijetlim očima (što ga svrstava u red babarogi), može nas glasovnim navođenjem natjerati da skrenemo sa puta dok idemo šumom pa da završmo u kakvoj jami (što ga ne stavlja u red Garmin navigacionih uređaja, ipak je ovo utvara). Znači, planinski narod u Bosni je napravio jednu ultimativnu budibogsnu kojom će se plašiti dječurlija i poneki plašljivi komšija.

U današnje doba škomrakom se proglašava onaj koji zna sve puteve pa nas na kraju navede na onaj pogrešan.

Poduži vibrator nezavidne debljine.

Ženina odluka da ti uskrati sex svaki put kad napraviš sranje.

Na rezervi, polu mrtav. Izarčen kao raga ili njutnovan zubom vremena bogougodnih činjenja... svakako daleko van nekadašnjih kapaciteta i mogućnosti. :Heh, bilo nekada!: