Osoba koja nam uputi ove riječi, daje nam do znanja da ne ostajemo dugo na nekom određenom mjestu, ili bolje rečeno da ne ostajemo do kasno.

Најобимнији и најзахтевнији домаћи задатак који сте током школовања дали својим родитељима да вам ураде.
Ако не желе, увек можете платити некоме да то уради уместо њих (и вас), само прво проверите да то није неки од професора који су вам у комисији. :D
У случају да морате сами, ту је стара добра Wikipedia, и copy/paste техника.

Pjesma koja nam se svidi na prvo slusanje i onda je toliko taj dan isforsiramo da ne mozemo da je poslusamo vise nijednom sutradan koliko nam se zgadila.

Izraz koji nam pojašnjava da ćale nije imao dovoljno vremene ili spermatozoida da nam napravi još kojeg batu ili seku, te stoga one malo dalje rođake moramo tolerisati kao blizak rod.

Израз који се користи за огромно испаљивање које се граничи са понижавањем. Екстремно неиспуњавање датих обећања, поспрдавање са твојим ликом и дјелом.

Наиме, Роберт Џордан је неки тамо писац епске фантастике, творац Точка времена, књиге са једанаест дијелова и хиљаде страна. Човјек је одлучио да своје фанове почасти огромним уживањем, па им је намијенио дванаест књига. Написао је првих једанаест, до зла бога заплео радњу, разрадио причу, довео до самог расплета.

Али авај, све би то било добро да није умро прије него што је стигао да напише последњу књигу, од неке болести са запетљаним именом и тако оставио своје фанове огорчене, кивне и надасве тужне.

Јебига брате, могао си сачекати са умирањем бар док не напишеш и ту последњу...

Stil (lat. stilus — naprava za pisanje) je način izražavanja, kojeg karakterišu sve osobine po kojima se razlikuje od ostalih - najjednostavnije, ono po čemu te prepoznaju.

Izgovor kojim su nas roditelji, kad smo bili mali, prisiljavali da pojedemo to malo hleba ili hrane sto nam je ostalo. Samo da nam dete bude rumeno i veselo, sklono gojaznosti i mrznje nad ljudima Romske populacije.

najcesci komentar na dragom nam sajtu... taman se ponadas kako je neko nesto komentarisao, da mozes lepo da se "raspricas" kad tamo stoji ni manje ni vise nego +

Najbolji prijatelj, ili prijateljica, koji nam učestalo skreću pažnju na naš trenutni izgled, a to je ono što nam pravo ogledalo nikad neće reći jer smo ponekad isuviše sujetni, subjektivni ili nemarni da to i sami primetimo.

Fraza koja se koristi pri izuzetno teškom i bolnom pristanku na nešto što nam lomi srce, ali toliko smo dobrodušni i volimo osobu koja nam to traži, da naprosto ne možemo da odbijemo.

Istorijska ličnost. Ušao u istoriju kao prvi glavni muški ultra-zavodnički lik u seriji koji nije opštio sa svojom partnerkom. Posle njega su došli Molder i Skali i sve je jednostavno otišlo dođavola i postalo trka za gledanost.
Pogledajmo istini u oči - koliko vas je na kraju nastavilo da gleda ove serije posle jedno 11 serijala iz nekog drugog razloga, iskreno? Sve što smo ikada želeli je da se na kraju roknu i svima bi nam duša bila mirna... Producenti, dušmani, gorećete u ognju vječnom.

Tako se obraćamo nekome ko nam je drag, a nešto je gadno zasro.

Neću govoriti o masonskim zavjerama i ostalim nagađanjima o pogubnom uticaju muzike na omladinu, već o jednoj mnogo benignijoj, i prilično smiješnoj pojavi. Naime, mnoge fraze i rečenice u jeziku, u našoj su svijesti postale vrlo jake asocijacije na određene pjesme, tako da kada neko pomene te fraze, čak i u ozbiljnom razgovoru, mi se vrlo često sjetimo pjesama u kojoj se te fraze pominju, što nam nakratko poremeti koncentraciju i prestanemo slušati šta nam sagovornik govori. I ajd sad reci da nam mozak nije ispran?!

Resetovanje sopstvenih pogrešnih predstava, površnih razmišljanja i krutih stavova.

U nekom trenutku smo dozvolili da nam se nešto usadi (umesto da zasadimo sami); pustili smo da raste nakrivo (umesto da ide usravno); dozvolili smo da nas žulja, a da nismo ni svesni (umesto da nam prija) i na kraju to sranje čak može da nam suzi vidike ili udalji horizont.
Doduše, desi se da i ne smeta.

Kad smo bili mali voleli smo da obuvamo cipele svojih roditelja (tada su nam za desetak brojeva bile veće) i da nabadamo po kući. Devojčice su se kačile na mamine štikle, dečaci se zavaljivali u tatine cipele.
Oni su nam to zabranjivali, ali bez obzira, uvek ih je veselilo naše šegačenje. Nama je bilo slatko da nam stopalo pliva u glomaznoj cipeli i da skrećemo pažnju!!

Tip stvari koji samo zauzima mesto i obično stvari za koje znamo da nam nikada u zivotu neće zatrebati ali ih ipak držimo pod izgovorom da će nam jednom ipak "Možda zatrebati"

Mučeničko traženje razloga za sunovrat omiljenog nam sajta i Kaizenova reakcija na iste.

Izraz koji najčešće koristimo da opišemo nešto što nam ni najmanje ne pripada i za čije vrhunsko dostignuće nismo dupetom mrdnuli da bi ga potpomogli.

Dve reči koje otvaraju vrata ka srcu našim ukućanima. Ove dve reči nam omogučavaju da naše ukućane nateramo da nam učine sve jer mi u tom trenutku nismo u mogućnosti.

Ono sto nam uvijek prihvali kad ocjenjujemo druge.
Ali i ono sto nam često zasmeta, kad druge ljude tumačimo prema sebi.