-Sto nosis gips oko prepona?
-Napao me komsijin Pit i pokidao mi muda. Jedva sam ostao ziv, al nikada vise mi se nece dizati kurac.
-Uf, zajebano! Al, cuti, ko zna zasto je to dobro...
...I da, pozdravi Marinu!

- Dokle si stigo sa faksom?
- A pa sad sam uhvatio uslov za četvrtu.
- Ma godine upisuješ za familiju, rodbinu i roditelje nego kaži ti meni još koliko ispita imaš do kraja.

Ironična pesmičica

Hajmo svi do Granda,
u Grandu je sreća,
ne pevaj u kupatilu
u Grandu je lova veća.

-Jes' vidio onu malu Marjankovićku?
-Jesam, zašto?
-Men' je dobra, a tebi?
-Ma jok! Gore je ko otac ( ili "Prsa je nasljedila od oca" )

Takođe i vrlo praktično kao slogan povodom dana borbe protiv HIV-a

- A je l' soba sa...
- Ne, nije i nikada neće biti! Letujte sa Kontikijem, ionako nisam primila platu već tri meseca!

-I, jel si rešio to sa ribom, jel idemo na more?
-Ma reko sam joj bre... neće ona meni da određuje dal ću ja da idem na more sa ortacima, kad ona već ne može da ide! Šta, da i ja ne idem zbog toga?! Zabole me! Ima da idem, nije mi ni bitno gde, jebe mi se... U Crnu Goru, Tursku, Bugarsku, Grčku... A u Grčkoj što su neredi, jel si video!? Sunce im jebem ludo! Polupaše celu Atinu, svi štrajkuju, ne radi ništa! I taksisti štrajkuju, blokiraju grad, haos prave... A taksista, to je dojaja posao, dobra kinta, a sediš ceo dan, voziš se, boli te kurac. Jedino se ugojiš ko kreten sigurno... A jel si vido mala Maja iz moje zgrade što se ugojila... Ne liči ni na šta... Nego, šta si ti mene pitao...
-Jebem li ga, za taksi nešto...

Ja: Brate imaš li kredita?
Drug:Imam, evo ti mob.
Ja:Hvala ti, dobar si ko leb.

Istinit događaj.
1993-a godina, moja porodica pravi kuću, a hiperinflacija.
Tetka, teča i majka sede na spratu na nedovršenoj terasi, puše i ćute.
Kao kroz maglu im se po ušima provlači nečiji šapat.
Moj otac sedi sam u prizemlju, sabira se i presabira i raspravlja sam sa sobom: ''Nemam... pozajmio i od njega... treba mi još toliko... nemama, a treba...''
Kuća je, naravno, napravljena, dugovi su vraćeni, ali nema te sile koja može da vrati mom ocu godine života koje je izgubio 90-ih od silnog nerviranja.

- S' obzirom da sam jači, da jedini radim, samim tim imam primanja koja prehranjuju ovu porodicu, JA odlučujem šta ću da obučem kada izlazimo. Valjda se zna, sunce mu poljubim, ko namešta anten...
- Mili, slušaj. Da sam htela se udam za izfeminiziranog metroseksualnog tranvestita, otišla bih na splav, u generalno predstavništvo izfeminiziranih metroseksualnih tranvestita, otela jednog, zaključala u podrum i silazila samo kad poželim da me poliže kao poštansku markicu. Stoga skidaj taj pokušaj od košulje i obuci nešto muževnije, da te ne bih prebila. Jasno?
- Kzm št kurac, nšta nmg...
- I ne mumlaj k'o pička, nego požuri, počeće nam banket, a ako ostanem bez koktela, tek onda si najeb'o! I da, od danas ja nameštam antenu, ukoliko ne želiš da ti istu nabijem u prkno!

A: E znaš da se Ivana loži na tebe....kontam da joj priđeš samo i rešena stvar, a i ako joj te sredim rekla je da će da mi radi domaće do kraja godine
B: Jel si ti neki komedijaš? Eventualno mogu da ti učinim da hotujem preko sms al da se znojim sa njom ne pada mi na pamet, pa jel vidiš ti kolki je ona nosorog? Zamisli da je odvedem na burek pojela bi celu pekaru!

Ispala mi šema, sad sam lakši za sto evra.

Odmah da razjasnimo: ne možemo.

Kao prvo, zato što to ne služi da bi se nekome pomoglo, nego da bi se lečili kompleksi niže vrednosti. Da bi postao dobrotvor opasan nunčakama, moraš ili potražiti sensei-a (先生), odnosno čekati da on pronađe tebe, ako poseduješ kvalitet pažnje vredan, ili biti prirodno nadaren (=imati odgovarajuću prošlost). Moraš se uhvatiti za suknju nekoga ko već toliko dugo deli kondome i poziva na promocije knjiga (ima pite!) i raznu plemenitu rabotu čini, da je već spoznao gorku narav roda ljudskog... Ti bi se, kao mladi 見習い u svom optimističnom zanosu zakucao, i pronašao bi smisao dobročinstva u ćaskanju sa vojnim penzionerima. A 先生 zna da mira u svetu bez batina nema...i potreban ti je, da bi nasledio Zlatnu Šibu (黄金のむち) i posle njega nastavio da prangijaš samožive zlotvore koji crkavaju u državnoj firmi da bi prehranili sopstvenu decu...

Osim 2-godišnjeg stažiranja u JAZAS-u, potrebno je, za sticanje vrhovnih činova u dobročinstvu, da srećeš predispozicije i polažeš testove koje život pred tebe postavi:

1. Sakupljač priloga za nezbrinutu decu;

- Budi neupadljiv u osnovnoj školi
- U srednjoj se osili pa kreni da prosipaš fore
- Kada se na trećoj godini pojavi u razredu lik sa jačim forama, povuci se i nađi ekipu koja će navijati za tvoje fore
- Shvati da ipak to što nikad nisi imao ribu i nosiš pantalone sa 17 džepova nije dovoljno da bi upisao ETF (mora kliker, sinko)
- Upiši 3-godišnji grafički dizajn i 4 godine kasnije imaj još 2 ispita do uslova za treću
- Odustani od školovanja, i osvrćući se na svoju prošlost uvidi da ti prosto ne pripadaš sistemu, ti si ovde sa višom svrhom; pronađi NGO čija ti se boja logoa najviše dopada
- Zaposli se kao noćni portir jer je penzija tvojih roditelja suviše mala za svo troje, ali ne gubi fokus sa NGO-a (ako si "odabrani", samo tamo će te Sensei pronaći)
- Kad tvoji umru i naslediš nešto, batali posao i završi dvonedeljni kurs za vaspitača dece bez roditeljskog staranja
- Kada dobiješ otkaz jer si istukao klinca rukonaslonom što je jeo sapun, bojanke u šake i jebi majku svima što nemaju (=ti znaš da neće da daju) dvesta dinara (prošle nedelje bilo 150) za tvoje neakreditovano "hvala"

2. Brinjač za životnu sredinu/životinjsko krzno/dominaciju verskih zakona na bliskom istoku

- 2 grama mozga
- 670 € odeće (na sebi)
- Piece bedž na lanenom rancu
- Ljubav prema mirisu svog prdeža

* trajanje pripreme: 17 - 25 godina

Ukuvavati pred televizorom dok mozak ne počne da pušta boju; skinuti sa vatre i promeniti odeću; zakačiti bedž i vezati traku oko glave, po želji; zaključati subjekt u sobu sa enciklopedijom teorije zavere dok se ne sprijatelji sa mirisom svog prdeža; hraniti sirovim mesom i bosti štapom kroz prozor; odštampati i plastificirati screenshot iz filma "Dan posle sutra".

Otvoriti ulazna vrata, ostaviti gitaru i printove ispred kuće, otključati ćeliju i držati se po strani dok se duh Sensei-a ne nastani u telu zveri...

3. Sensei

Vraćaš se ti kući posle još jednog napornog dana u komuni (pravili ste konfete za proslavu NG u prostorijama NGO), i razmišljaš da počistiš sneg ispred staračkog doma sutra, ali jebo to, to mora se radi... Kontaš da pokupiš još flajera sa fotkom razrezanih pluća pušača, pa da se zajebavaš sa Dunjom na trgu. U daljini, tinjava svetlost privlači tvoju pažnju; i pored svih obaveza, odlučuješ da istražiš (možda je nasukana foka). Dok sklanjaš granu ispred lica, kolena ti klecnu i svetlost te obara u klečeći položaj. Pred tobom se ukazuje Sensei, čovek koji vraća krzno na poderane životinjke, ne čovek, ideal koji je lepio plakate sa znakom nuklearnog otpada po pogonima za izradu crepa od Sinjaje do Banoštora '82. Okrenut ka istoku, drži Zlatnu Šibu (黄金のむち) visoko iznad glave i moli se precima.

- Sen...
- Ne progovaraj. Znam ko si. Odabrao sam te sa razlogom. Moje vreme je odavno isteklo, ali tražio sam odabranog...onog koji neće zloupotrebiti moć Zlatne Šibe.
- Ali, Sensei...ti si besmrtan, ja ne...
- Hrabri od sudbine ne beže. A sudbina nije stvar odluke... Veliki Savet Green Day-a i Pamele Anderson tako je odlučio. Dok su ostali išli u školu i gradili porodice, ti si neumorno otpadao u parku i psovao državu. A ja završio književnost...bićeš veći od svog Sensei-a.
- Ali Sen... *suza prekida drhtanje glasa*
- Ja više nisam Sensei, moja se uloga u ovoj dimenziji danas završava. U ime homoseksualnih prava južno-američkih iguana, neka nijedan nedavač dvesta dinara ne umakne tvom zamahu... *predaje Zlatnu Šibu uz naklon* ...Sensei moj...

-Dobar dan!Koje sve imate polovne telefone do 70 evra?
-Evo imaš ovih 5 na izlogu dole..
*Ja gledam i kažem da mi pokaže Nokiu koja me zanimala on donosi,ja gledam,sav izgleban prednji dispay napuko,prljav,telefon u stanju raspadanja..*
-I koliko taj kosta?
-70 evra.Mislim telefon nije loš.Ima mp3,karticu od giga.Ja imam isti takav extra radi.
-Hvala doviđenja!