Kazu, o ukusima ne vredi raspravljati.A ja kazem, a i verovatno se 99% vas slaze sa mnom, o filmu Ko to tamo peva ne vredi raspravljati.Film je jednostavno nas najbolji, deo nase kulturne istorije, sjajno opisao nas mentalitet, ima galeriju sjajno napisanih likova, nezaboravne replike, neponovljivu glumacku ekipu, savrseno uklopljene boje, i, naravno, babu u crnom, koja sve vreme simbolizuje smrt.

Nebitan lik.
Misteriozno biće.
Stalno je tu, a retko ko ga primećuje. Uvek je u pozadini i njegova uloga u društvu je kompleksno pitanje.

Naziv za najtanju najlon kesu na svetu čija izdržljivost zavisi isključivo od udaljenosti pijace i kuće. Flaša kisele vode, "smoki" i deset jaja se nose na sopstvenu odgovornost. Zajedno sa belom čokoladom i embargo-tortom, kesa nastala u vreme sankcija i još uvek postoji kako bi nas podsećala na neka prošla vremena

Traganje za tasterom u krimogenim krugovima.

Svi znamo šta je i kako zvuči, ali puno ljudi zaboravi da se zove - drombulje

Pitanje koje profesori često postavljaju na časovima

Vukajlijaš u očima običnog smrtnika.

Verovatno vam nije ništa jasno, pa ću da pojasnim...
Brka je uloga koju igra naša glumačka legenda Danilo Bata Stojković u gore navedenom filmu. Uvek sa sobom nosi svoj notes u koji je beležio, kako sam kaže, "narodne umotvorine" sa svog puta, pokušavajući da očuva srpski jezik i kulturu od zaborava.
Ambiciozni i ozbiljni Vukajlijaši, takođe , nose svoj tetfer kako bi zapisali ideje koje im padnu na pamet u toku dana. U suprotnom, padaju u zaborav, i ništa od mogućnosti da budu pohvaljeni ili čak da se nađu na naslovnoj strani omiljenog im sajta. Bez obzira na okolnosti, društvo, doba dana ili noći, ako se pojavi ideja za potencijalno kvalitetnu defku, sve se zapostavlja, vadi se tefterčić i hemijska i zapisuje se. U očima autora javlja se bukteći plamen, usne se razvlače tako da se brk zadovoljno smeši.
Opisana pojava u društvu nailazi na nerazumevanje i sprdnju, jer ne mogu da shvate nas i našu potrebu da se afirmišemo.

Ko peva, zlo ne misli, a ko peva u Grandu dobro i zaradi.

Pitanje koje postavljaju ljudi nižeg rasta tokom koncerta.

Lokalni autoprevoznik. Usput ilegalac, vozi na nekoj kraćoj ali nikako neisplativoj relaciji, a izgleda da nije baš najčistiji u glavi što se vožnje stiže. Dobro poznata ličnost studentima, koji bolje znaju njegov random raspored kretanja i on njihova predavanja nego radno vrijeme kafane.

Čovjek koji je uvijek na autobuskoj stanici i žica ljude da ih vozi. Taj je redovniji na autobuskoj nego tete one u biletarnici. U narodu poznati kao Šumaher ne svraća na stanice koje inače izlude putnike u autobusu, već jednostavno ih prođe. Do cilja stižete za 1/2 vremena koje bi vam trebalo autobusom (može i manje, zavisno od raspoloženja Miška koji vozi) u rasklimanom kombiju slušajući, laži gore_pomenutog, ili ti ga u narodu poznatije kao šuplja priča. Naravno uz sav ugođaj je prisutan odgovarajući soundtrack, pa tako ako je naprimjer snijeg, onda je "neću s' tobom kume, ćelave ti gume" ili ako je slobodan put i dojave o "Ćukama" u zakonu poznatijim kao policiji kažu da ih na putu nema istih, soundtrack za tu priliku je"gas, gas".
Tu vožnju dobiješ za nešto jeftinije nego autobusom kad ideš i provječna dužina vožnje oko 2x duža nego KoToTamoPevaAutoprevozom.

Napokon,
Sve je ovo isplativo, ako uzmeš u obzir da možeš zaglaviti 10 god zatvora, jer želiš da zadaviš i vožača i konduktera legalnog preznika kad (s)krene k' odredištu gdje će napraviti pauzu ili pokupiti 2 putnika i izgubiti tebi dragocijenih 30 min.
Jeste da je koncentracija šećera u krvi malo povišena kad izađeš i malo ti noge drhte ali ubrzo se dozoveš i zahvališ OnomOgozgore jer si živ sigao na odredište bez presude osnovnog suda o ubistu vozača, konduktera i stavljanja u opasnost svo civilno stanovništo u autobusu.

Neki kažu da simbolizuje smrt i loše događaje koji predstoje, neki da je to sam đavo, koji beži kada uđe pop, a neki da je samo htela prevoz do sa’rane. Švercovanje je postojalo i pre rata.Neki kažu da je to kamerman. Dok neki, da su se one svinje plašile vibracija koje proizvodi Miškovo sokoćalo pa je bakica morala da ih smiruje.Ko će ga znati?

Najcesce pitanje posetilaca Beer fest-a.

Dva filma koji na VHS kaseti postoje u svakom autobusu sa televizorom. Oni malo bolji su spoznali i DVD tehnologiju.

Dva najkultnija srpska filma - zbog čega?
Ova dva filmska ostvarenja ostaju stubovi naše kulture i naše sudbine zbog toga što prikazuju metaforički početak i kraj života u Srbiji.
Težnja ka Beogradu, našoj prestonici svih nas koji smo iz provincije, a ima nas, simbolički počinje s firmom "Krstić", a sami znamo koliko je takvih firmi u svakom gradiću u Srbiji. Uspeti u Beogradu znači životni uspeh za koji vredi prodati njivu u provinciji, ostaviti svoje ognjište i krenuti u svet.
Ono šta se u međuvremenu dešava kao da i nije važno kad smrt podvuče crtu. Zato su Maratonci neprevaziđeni jer nam na vedar način prikazuju taj drugi najvažniji momenat u životu, posle odlaska u prestonicu, a to je smrt.

Баба обучена у црно коју нико не примећује из првог гледања. Провалиш је тек после неколико пута, или када ти неко скрене пажњу (што је чешће).

Za raju je to svaki autobus sa haubom bez obzira na marku i tip....

Ko peva zlo ne misli a ko misli nije mu do pevanja!

Возач: Спремите се, полећемо.
Студент медицине: Мајсторе, може нека зика?
Возач: Може.

♪ ♫ Kад би знао како чезнем док те чекам ту без надеееее, да ми дођеш са осмехом кроз шљивике и ливадеее ♪ ♫

Студент медицине: Свака част, мајсторе.
Возач: Хехехе, опуштено.

Било је касно поподне кад је аутобус на релацији Будимпешта – Београд почео да гази друм. Кренула је нека досадна киша, онако ситна и ретка а опет довољна да нервира и блокира све радове у пољу. "Ластин" бус је, пак, несметано кренуо пут српске престонице иако је једини застој правио пар брисача који је тешком муком успевао да постигне оно чему је намењен. Унутра, као и у свакој сфери живота, различити профили људи мада су им лобање биле некако сличне. На прву лопту, човек би рекао да као такви могу издржати пут до Београда без икаквих баријера и поткачивања али људска психа, темперамент, досада и, пре свега, навике диктирају другачији ритам. А пут је дуг.

Репер: Братори, ај леба ти, промени ту станицу или угаси то њесра.
Возач: Ало, мајмуне, немој да једеш говна иначе нећеш стићи ни до Кишомбора.
Репер: Брате, ништа нисам рекао, ај бар мало јебено смањи?
Возач: Да смањим Гагу Мирковић? Па да ли ти знаш да је моја баба из Касидола родом?
Репер: Поштујем, брате, само смањи.
Кондуктер: Је л' има овде неких проблема?!
Репер: Неће да смањи музику, брате!
Кондуктер: И не мора, Мићо одврни!
Возач: Волуме 86%?
Кондуктер: К'о Бог!

Пошто је репер изгубио битку два на један, Драгана Мирковић је завладала аутобусом. Нико се није нешто специјално бунио, осим "копије" Груа. Само је понекад бацио поглед пун мржње ка возачу и кондуктеру који су увелико расправљали да ли је Луче из Касидола боља риба од Вики Миљковић. Тишину су натремице прекидали гласни уздисаји возача коме се Гага ипак више свиђала а репер се у себи кајао зашто је уопште и полазио код тетке у Београд. Одједном, зачуо се муњевит урлик.

Часна сестра: КООООЧИИИИИИИИ!
Возач: Шта је било, стара мајко?
Часна сестра: Неки човек трчи за аутобусом. Маше руком да станете.
Кондуктер: Па он носи лопату на леђима?
Возач: О, Боже, ко то тамо трчи?

Гробокопач: Него, да ли си приметио ову преко пута? Као да јој није добро.
Фризерка: Бууухаааааааа, бууухаааааааа...
Студент медицине: Позлило јој од вожње изгледа. Извини, је л' ти добро?
Фризерка: Ма нисам попила таблету пре поласка. Узгред, ја сам Јаца.
Гробокопач: Ја сам Велибор. Копам раке.
Студент медицине: Јеботебог, ајде ућути више. Искористићу знање стечено на факсу да те искасапим из једног потеза.

Пошто је била помало поспана и "убијена" од повраћања, фризерка није приметила када је гробокопач ушао у аутобус. Због тога је помислила да је у неком сродству да дечком поред.

Фризерка: То ти је дека?
Студент медицине: Ма који дека, ушао у Сегедину и сео поред мене. Него, видим да седиш сама, да ли је слободно?
Фризерка: Јесте, седи.
Гробокопач: Мали, кад ти се исполива у крило, ја те нећу примити назад!
Студент медицине: Боље и то него гробо...
Фризерка: Бууухаааааааа, бууухаааааааа...
Студент медицине: ...ви и крстаче.

♪ ♫ Твоја снага је моја снага, заједно смо јачи. Твоја сага је моја сага, пронаћи ћемо начин. Заједно, кажи заједно, увек заје... ♪ ♫

Репер: 'Начи, реци... Аха. Аха. Брате, е'о скоро стижемо до Хоргоша... Да.
Фризерка: Бууухаааааааа, бууухаааааааа...
Репер: Извини, матора, брате, пеглаш без даске, јеботе. Тише мало, причам са ортаком из блока.
Студент медицине: Ког блока? Петице или оног за скицирање хахахаха?
Репер: Морам да прекинем, чујемо се после, чаос... Е САЋУ НЕКОМ ДА РАЗБИЈЕМ ПИЧКУ ЉИГАВУ! ПА КАКВИ СУ ТО ФАЗОНИ СА БЛОКОВИМА, Е?!
Фризерка: Бууухаааааааа, бууухаааааааа...
Репер: Ниси интересантна више, знаш? Него, ти мали, дођи љуби чики главу.
Студент медицине: Е, јебем ти ја таквог репера који ни слушке нема!
Кондуктер: Има ли овде каквих проблема?
Студент медицине: Обуздајте овог човека, молим вас.
Кондуктер: Да се смирите обојица јер ће у супротном да летите из аутобуса. И спремите пасоше сви, за пет минута смо на мађарској граници. Је л' има неко нешто да пита?
Шнајдерка: Извините, господине?
Кондуктер: Да, реците?
Шнајдерка: Ако можете госпођи иза да дате неку кесу јер ми је дете испрскала повраћком по глави.
Кондуктер: Одмах дође. ГРАААААНИЦААААААААА. ВАДИ ПАСОШЕ.

Станите!

Одједном се уместо цариника појавио неки човек. Мрак je већ пао и моментално се разбио у делиће. Мистериозна прашина се подигла а човек се стајао испред аутобуса, непомично и безвољно. Ко то тамо стоји?

Кондуктер: Деда, ако нешто мрзим у свом послу, то су људи који желе да седну на седиште које им је нумерисано на карти! Бус је полупразан, зато немој да свираш да те не изнабадам том лопатом!
Гробокопач: Јете говна, мени то овде пише, ја тамо и одох! Ено, поред оног дечка што седи на броју 13.

Док се гробокопач полако приближавао седишту које му је писало на карти, дечко поред којег је требао да седне, гледао је изгубљено у правцу возача и тек на моменте затрептао очима. Није му било свеједно, ал' јебига. Карта је курва. Кондуктер је макро. Гробокопач га и није питао да ли је слободно јер није ни било потребе; а и дечко је чуо горе поменут разговор тако да је био у мат ситуацији. Убрзо је деда почео да га смара својим "гробљанским" причама. Неко време је трпео и климао главом али је дошао тренутак када више није могао да издржи.

Гробокопач: Је л' знаш ти мали колико је мени ликова побегло са лопате? Ниједан! Ја кад урадим, онда то буде да ваља. Препоручи ме.
Студент медицине: Добро, хоћу, ај сад ућутите.
Гробокопач: Ал' само да знаш какве раке копам. Бомбона!
Студент медицине: Деко, досадан си. Смараш ме од Сегедина о ашовима, лопатама и гробницама. Верујем ти, јеботе, али ако проговориш још нешто о постхумљу и тим зајебанцијама, отераћу те на друго седиште.
Гробокопач: Добро, нећу. Али само да кажем да је Тома Николић код мене науч... Добро, ћутим.

Тишина је поново завладала. Студент је кулирао, опуштено гладећи своју студентску брадицу. Било му је супер јер је гробокопач напокон ућутао. А он... Њему је било као на иглама што мора да ћути зато што је по природи био неки тешки брбљивац. У пар наврата је уздахом почињао реченицу коју је, исто тако, уздахом и завршавао. Нешто га је кочило. Одједном, преломио је и поново ушао у конверзацију.

Гробокопач: И ти у Београд, а?
Студент медицине: Аха.
Гробокопач: Добро.
Студент медицине: Па добро.
Гробокопач: Калуђерица?
Студент медицине: Зелени венац.
Гробокопач: Па добро.
Студент медицине: Добро.
Гробокопач: Него, да ли си приметио ову преко пута? Као да јој није добро.

Бууухаааааааа, бууухаааааааа...

Студент медицине: Позлило јој од вожње изгледа. Извини, је л' ти добро?

Ко то тамо пегла?