Часна сестра: КООООЧИИИИИИИИ!
Возач: Шта је било, стара мајко?
Часна сестра: Неки човек трчи за аутобусом. Маше руком да станете.
Кондуктер: Па он носи лопату на леђима?
Возач: О, Боже, ко то тамо трчи?

Возач је увелико нагазио на кочницу и под дејством инерције послао часну сестру на под. Аутобус је стао.

Кондуктер: Је л' Вам добро, сестро слатка?
Часна сестра: Није СЛАТКА, него ЧАСНА!
Кондуктер: Добро, часна?
Часна сестра: Набола сам главом о лактодржач на седишту.

На њеном челу се полако назирала чворуга величине Камчатке, онако неометано и полако све више напредујући. Кондуктер јој је помогао да се смести назад у своје седиште. Додуше, мало против своје воље јер је био један од оних људи које мрзи да живе. Након неколико секунди, врата су се отворила.

Возач: Па што не чекаш на станици, 'оћеш Бетмен да ми покрши пола ентеријера овде?!
Гробокопач: Из... вииии... ните, је, јеб... оте...
Кондуктер: Докле идеш, деко?
Гробокопач: До... до... Бео... ео... гра... а.... да...
Кондуктер: Београд?
Гробокопач: Јес... јесте.
Возач: Је л' си дош'о к себи?
Гробокопач: Нисам, дошао сам са лопатом.

Кондуктер и возач су се само погледали. Ласта је поново замахала крилима. Прошло је неких пар тренутак од тада а гробокопач је и даље стајао поред возача, наслоњен на лопату.

Возач: Деда, 'оћеш ли данас да седнеш на седиште?! Ометаш ме овде, не могу да га јебено прешалтујем од тебе!
Кондуктер: Ајде, матори, нађи тамо неко слободно место.
Гробокопач: #14.
Кондуктер: Шта #14?
Гробокопач: Мени на овој карти што сте ми дали пише да седнем на седиште број 14.
Кондуктер: Деда, ако нешто мрзим у свом послу, то су људи који желе да седну на седиште које им је нумерисано на карти! Бус је полупразан, зато немој да свираш да те не изнабадам том лопатом!
Гробокопач: Јете говна, мени то овде пише, ја тамо и одох! Ено, поред оног дечка што седи на броју 13.

Ко то тамо седи?

Ima da se zna ko je stariji i ko koga treba da poštuje.

Jedna od najčešće izgovorenih rečenica na sahranama. Odnosi se naravno na popa, jer ko bi drugi pevao u takvoj prilici? Elem, komentari ove vrste se uglavnom mogu čuti na seoskim sahranama, kada se okupe prijatelji pokojnika iz nekoliko okolnih sela. Uglavnom razočarani sveštenikom u svom selu, koji, em što ne zna da peva, em krade kao besan. U njihovim glavama to sve ide zajedno, jer neko ko lepo peva ne može biti lopov.

Najnoviji trend u nastavničkom poslu.Radi uvođenja zanimljivih aktivnosti u svakodnevnu nastavu i pronalaženja mnogih talenata poput Jelene Karleuše mnogi nastavnici smislili su pravilo da ko zakasni na čas mora da peva.Sada mlade devojke u želji da postanu pevaljke namerno kasne da bi pokazale svoj talenat i da bi pokazale da su stvorene za pod šator.

Rečenica koju uglavnom izgovara plavuša, ili neka zgodna cica koja se nalazi u horor filmu. Pitanju je upućeno ubici, koji vreba u mraku, a ona se sama šetka u šumi. Ona se šeta (beži, džogira) i oseća prisustvo nekog drugog u blizini. Ona pita ko je tamo, kao da će on da joj odgovori.

Ekspres lonac.

Čuveni srpski dokumentarac o pečenju rakije.

A ko misli, nije mu do pesme!

1."sprem-te se, spremte četnici, teška će borba da bude"
2."polegla je trava,šareni se cvijeće, ubićemo zaklaćemo ko sa nama neće"

Apsolutno krajnji stepen unazađenosti sredine.
Tamo marke nikad nisu bile niti će biti u opticaju, tamo se žrtvuju device za kišnu godinu, tamo je jezik spoj neartikulisanih tonova nalik retardiranim fokama koje se porađaju, tamo se buše pirsinzi veličine kamionskih felni jer boginja Artuzurumoforela tako zapoveda, tamo se zubi slepih miševa upotrebljavaju kao poslastica, kao lek i kao sastojak za vradžbine.

Jednostavno, tamo je evolucija i civilizovanost toliko zakasnila da ljudi razmenjuju trgovačka dobra razmenjivanjem kozi, dok cene, odnosno kvantitet istih, pregovaraju balansiranjem celog tela na ušiljenoj pobijenoj motki koristeći samo abdomen dok jedan ne odustane.

Standardni opis kada se govori onoj pesmi što je peva onaj Francuz crnac. Nema greške, svi znaju o čemu je reč. Čak i Gugl.

Pevač tipa Alena Islamovića, neukom slušaocu se čini da se pevač sa ovakvim tipom pevanja toliko napreže dok peva da će uskoro na scenu iz njegovog analnog otvora izleteti govno veličine ovećeg novorođenčeta i početi sa njim u duetu da peva "Krivo je more."

Истинита пословица у чију се доследност често можемо и сами уверити.

Потврду најчешће добијамо на митинзима, протестима, стадионима и осталим местима где људи могу своје мишљење да искажу кроз песму.

Poslovica koja više ne važi od pojave death metala.

Najgori mogući način za početak telefonske konverzacije. Nekada je to bilo nešto kao "Dobar dan, ovde taj i taj, treba mi taj i taj", "pogrešan broj", "Izvinite, doviđenja...".
Danas, ovakvim početkom razgovora, kao da ti Osoba Sa Druge Strane Žice (OSDSŽ) odmah kaže "Nisam-siguran-da-li-je-pravi-broj", ili "Izvin'te-malo-sam-retardiran", ili "Ja-sam-ljakse" itd.
Divan način da vam počne jedan od nervoznih dana, naročito ako vas je poziv probudio oko sedam ujutru. Većina ljudi ce popizdeti, opsovati masno, zalupiti slušalicu, prekinuti vezu na mobilnom, ali ima i onih koji će u ovakvim pozivima uživati.

Novogodišnja potrošačka poslovica.

Мото локалне друкаре

I Hitler je voleo muziku,posebno Vagnera jer je inspiraciju za svoje kompozicije nalazio u Germanskoj mitologiji.

Izreka koja svedoči da je naš narod još od davnina bio svestan praznoglavosti metalika koje voršipuju Sotonu.

U govoru se čuje: Bej aale tamo a zapravo znači - Bježi đavole tamo. Usled česte upotrebe (najviše u Crnoj Gori) došlo je uprošćavanja izraza obezvučavanjem suglasnika ž i đ.