Jedini čovek koji može da krene u tri popodne "od kafane-do kafane", a da mu žena ne sere!

Krajnje neuredna osoba. Izgleda kao da je upravo izašao iz filmova Veljka Bulajića(''Užička'' ili ''Neretva'' jer oni su baš hardcore) u kojima ''domaći izdajnici'' izgledaju kao mešavina znojavih,masnih meksičkih desperadosa sa sve redenicima i ZZ Top-a. Ma fali mu još samo nož u zubima a u rukama gibanica ili ražanj.

(iliti ko ga jebe ili ko je jebe) odricno odjebno pitanje, kada nas, kobajagi, boli kurac

(01.02.)
To je dan pedera.

Osoba kojoj ulaz na mala vrata predstavlja ulaz kroz trijumfalnu kapiju.

Modernizovana verzija ko kosi a ko vodu nosi usmjerena na porodično uređenje. Preko nje se ukazuje na nivo hijerarhije koja postoji u fundamentalnoj društvenoj jedinki. U ovoj formi uključeni su i novi podskupovi onoga šta se sve danas zove porodica/civilna unija, tako da se u izrazu mogu pronaći svi, od holandskih gejeva pa do haremske unije Maoče Donje.

Izraz koje se posle proslavljenog nastupa partijske omladinke Slađe sve više odomaćuje međ' narodom. Predstavlja svojevrsni presek stanja u državi kada se dovodi u vezu sa nepotizmom. Najčešće se odnosi na izvanredna poslovna dostignuća mladih domaćih eksperata koji su isključivo svojom zaslugom dogurali do bitnih i visoko plaćenih pozicija.

Onaj ko ima tu nesreću u osnovnoj i srednjoj školi da mu prezime počinje slovom "A".

Odgovor iskusnog pivopije kako mu ide mala piva nakon konstantnog ispijanja klipare.

Filantrop. Voli sve ljude.

Najgori mogući zajeb genetike koji može da uleti mladoženji. Posle dugo momkovanja , reši da svaki dan jede čorbasto i oženi se, birajući mladu po klopi koju je jeo kod nje . Tek posle sudbonosnog da, shvati da je kolpa koju je jeo tokom veze delo ruku njene mame, a da ona nije nasledila taj talenat, al tatin gen za alkohol jeste...

Izuzev ozbiljnih situaciju u kojima je stvarno došlo do fizičkog obračuna, ovo pitanje se postavlja osobama i zbog njihovog izgleda u stanju pijanstva (cik-cak hod, poluotvorene oči, ošamućen pogled, povijenost kičme).

Efikasan način da objasnite ćaletu da vam se ne meša u ono što radite bolje od njega.

Nastao u surovim uslovima naglih promena vremena krajem meseca oktobra, opijen isparenjima iz postrojenja TE, agresivan i nervozan jer je tu kad mu vreme nije. Pametniji, izdržljiviji i lukaviji od svoje kilave letnje braće, zuji kada bombarder i leti kao Crveni Baron lično. Ni slučajno ne sleće na beli zid nego skoro isključivo na tamne delove nameštaja. Fokusiran na svoj primarni zadatak (zajebavanje naivčine koja bi da prespava u toj sobi), strpljivo čeka prvi, najslađi san da dejstvuje i taj obrazac ponavlja do jutra kada mu se misteriozno gubi trag. Neuhvatljiv i neuništiv, jedini lek je da budete strpljivi i sačekate novembar, jer ko je ikada čuo za novembarskog komarca psihopatu?

Za razliku od prvog piva-koje je fuj prvi seks je nezaboravan!
Mozes izgubiti pamcenje i ne secati se svoga imena ali ces se
prvog seksa svakako secati!

Kraj svake rasprave sa pijanicama ispred prodavnice. Svade sa tv-om, komšijom i strancima. Tacka na i. Ende. Finita. Nema dalje. Evo-ti-kurac-mi-smo-nebeski-narod argument.

Mi smo prvi nastali. Pre Boga. Ne kaže džabe ona pesma Bog je rodom iz Srbije. Gde će da se rodi nego u Šumadiji. Ustvari big beng je bio dolazak Srba u sunčev sistem. Volimo mi teatralanost. Kao takvi, dajemo sebi za pravo da smo u svemu najbolji, prvi i nenadjebivi. Od davnina imamo potrebu da se nadmećemo, da od svih budemo bolji. Najcešće od komšija. Da više jedemo, pijemo, jebemo, pravimo rakiju, sranja i slično.

Boli nas kurac za sve. Osim za to čija je voda toplija i ciji je ajvar crveniji. Džep nam je pun argumenata. Koga briga što para nema, a ni zemlje. Mi smo izmislili struju, telefon i svet bi osvojili, ali nećemo iz inata.

Izlazimo kao pobednici iz svake price. Uvek se popišamo i iseremo na komšijino dvorište. Srbija do Plutona.

Pitanje koje upućujemo nekoj osobi koja se dokopala nekog keša preko noći.

Prvi veliki dan u životu jednog deteta, prva veća promena, odgovornost, i jedan veliki korak u dalji život. Trema, pomalo strah i nesigurnost, nejasna predstava kako to sve izgleda, neka nova deca..
Tog dana majka te probudi ranije nego obično. Odeća je još sinoć spremljena i ispeglana pod konac, to jutro se duže umivaš, a češljanje protiv tvoje volje je neminovna radnja. Ponosna keva te dovodi u školsko dvorište, i pogledom traži nekog poznatog roditelja kako bi te sa nekim upoznala i kako bi i sama ubila vreme.
Oko tebe gomila dečurlije, svi pomalo izgubljeni i uplašeni, imaju tremu, ćute ili pričaju neobično tiho. Kreću prva upoznavanja dece čiji se roditelji već znaju od ranije, medjusobni dogovori sa kim će ko da sedi, prvi put moraš da se uklopiš.
Tvoje prvo školsko zvono označava početak jednog novog perioda, kojeg ćeš se nakon mnogo godina sećati sa velikim osmehom i setom. Sad već pomalo žurno, roditelji sa decom ulaze u jednu veliku prostoriju gde te čeka vaspitačica, koja i ne deluje baš tako strašna i stroga kako si je zamišljao. Posle nekoliko trenutaka, pogled ti leti po celoj učionici, crtežima na zidovima, licima druge dece, i već više ne slušaš šta vaspitačica priča, nego si utonuo u razgledanje ambijenta. Trgne te lakat klinca pored, i tiho ti šapne - Pogledaj tamo, tamo su igračke! Vidi autiće! Vidi..Prekidaju vas majke i opominju da budete pristojni i da ne pričate. Tvoj prvi školski drug.
Sa njim ćeš svaki dan zajedno u školu, gledaćete da do kraja osnovne sedite u istoj klupi, jedan od drugog ćete prepisivati, jedan zbog drugog ići u ćošak..Drugar za ceo život.

Spava, plače i pije mlijeko.

Rečenica koja se koristi kada vam ortak saopšti da ima koncert, brat da ima utakmicu, komšinica pozorišnu predstavu i sl. Vama se ide, ali vam se ne plaća karta, pa postavljate ovo pitanje, čime diskretno nagoveštavate sagovorniku da vam se ne daju pare, u nadi da ćete vam srediti ulaz za dž.