Za vašu babu osoba od vrhunskog značaja, zbog koje ona, uprkos njegovoj izuzetnoj važnosti, ne bi pravila palačinke onda kad vi to od nje tražite.

To je ono što izgovaramo kada želimo da odemo od nekog, smorio nas je. Samo što izvrćemo razlog odlaska. Kao mi smo nekog smorili pa nećemo više.

Mlogo jadan izgovor kad vas modovi uvate da lajkujete samog sebe sa duplog

Koristi se isključivo u smislu, da naš polni organ nije zaslužio takvo poniženje.

Osoba kojoj pripisujete sve što kažete, a ispadne glupo u društvu.

NN pocinilac svih nedela tokom osnovne skole. Najcesce alter ego samog pocinioca.

Fraza, stalni epitet uz pitanje koje oznacava nevericu, podsmeh... Verovatno izmisljeno od strane pripadnika muskog pola, posto je tu da zameni onu vulgarniju "koji kurac"...

Ova se skoro nikad ne izgovara u pravom smislu, već uglavnom u teškoj ironiji, kad pred sobom imamo pacijenta rođenog za seks u glavu.

Pobednička prozivka

Čuvena rečenica nemačkog arhitekte Ludviga Mis van der Roa, kojom je stao na put svakom kiču, a koja je, sa druge strane, shvaćena na pogrešan način.

Smešten je bio tu negde u komšiluku, uglavnom sa dva koša, od kojih je jedan imao iskrivljen obruč od silnih zakucavanja momaka koji su se ložili na NBA i Vinsa Kartera, dok se na drugom, koji je u kolk'o-tolk'o očuvanom stanju, pikao basket 3 na 3 po ceo dan, a neretko, ako su imali reflektori ili bar ulična svetiljka, i noć. Taj teren bio je poprište prvih dečijih druženja, kada ste samo dolazili sa ocem da gledate velike momke kako igraju košarku, a završavali igrajući žmurke sa nekim (zar je važno uopšte kojim?) drugarima vašeg uzrasta. Isti taj teren je bio svedok i prvih ljubavi, poljubaca, pijanstava...
Veliki momci vam u pauzi nekad i dozvole da šutnete na koš, smejući se vašoj nemogućnosti da ga pogodite, ali to vam tada nije bilo uopšte važno, važno je da vi dobijete svojih 3 minuta na terenu. Pa toliko sada i Krstić dobija u Bostonu.

Kao osnovci, dolazili ste sa drugarima na teren mnogo ranije, često i dok je napolju bilo +30, samo da biste odigrali koji basket pre nego što nagrnu Stariji. Sa prvom naznakom njihovog dolaska (Jao, evo Starijih, ae do 11, brzo da završimo), sklanjali ste se i lagano zauzimali svoje mesto pored terena, nadajući se da će ima zafaliti jedan i da će baš vas izabrati u svoju ekipu. Naravno, vaše ime je češće bilo spominjano u nekom drugom kontekstu (Mali, evo ti flaša, aj trkni nam po vodu), ali i to je nešto.

Poodmakli ste srednjoškolac. Lagano preuzimate primat na terenu. Stariji su uglavnom otišli na fakultet, neki su se zaposlili, većina ih se propila i dolazi na teren čisto da bi se izduvala od naporne noći, a neki su se Bogme i oženili. Više niste fizički inferiorniji u odnosu na njih, tako da sada gospodarite terenom. Pobediti Starije više ne pričinjava neko zadovoljstvo kao nekada. Zakucavate preko njih i smejete im se ulice. Bez poštovanja. Da se zna ko je sad glavni.
Bacate tu nekom klincu flašu da skokne po vodu, namignete Danici koja je tu došla sa drugaricama da vas gleda, uzimate loptu i krećete novu partiju. A postizanje trojke dok te Ona gleda - neprocenjivo. Polako postajete Heroj ulice.

Vreme brzo prolazi. Na terenu ste sve manje i manje. Fakultet, kafane, devojke, obaveze, posao, venčanje, žena, dete... Dovedete klinca nekad na teren, čisto da i on malo gleda Starije. Pola momaka što dolaze više i ne poznajete (Ama, je l' moguće da je ovaj što zakucava Nemanjin mali? Pa do juče je bre piškio u pelene! I zašto ona Marijina ćerka sedi u miniću na betonskoj klupi? Joj, prehladiće se dete). Uđete i vi nekad u igru, čisto da vas mine želja, ali... Nije to to. Pa do juče ste malog Acu ljuljali, a sada kuca preko vas. I još vam se smeje u lice. Ne možete da ukapirete, ali vas neodoljivo podseća na nekoga...

Krilatica koja momentalno uzdiže govornika do neslućenih visina, čineći da njegova iskustva budu nebrojeno puta veća i važnija od iskustava osobe sa kojom vodi dijalog.

lik koji moze da prebije svakog ko mu dira milog brata ili seku,takodje osoba koja je predmet cudjenja i divljenja medju klincima

Mnogo fina, snebivljiva i smerna osoba, najčešće pripadnica nežnijeg pola, mada se javljaju i muški primerci, kojoj je sve "iju", "fuj", "bljak" i "O, moj Bože".

I trgovcu dodje njegovih pet minuta. Nabavio si robu i platio je jer su te zilion njih pitali jel imaš to nešto i odlazili sa razočaranom facom kao onaj zec kad je otkrio da nema bureka od šargarepe a sad ti stoji i hvata prašinu, niko te ne pita za nju. Ili još gore pitaju, dive se, kažu da nije skupo i odu. Jedva se rešiš tih sranja u nekoj kompenzaciji ili ih pokloniš nekom, kad eto ga pavijan koji traži BAŠ TO, i stvarno bi kupio. Tada i nehotice ispliva sva frustracija i zloba nastala promašenom investicijom i uzme neslućene razmere.

Misao koja Miškoviću proleti kroz glavu, kada god na TV-u vidi ljude iz Vlade Srbije, jer su stvarno svi oni njegovi.

Prvi oblik sujete kod dece i osoba koje jos uvek nemaju razvijenu licnost.

Reči oca upućene detetu koje ne zadovoljava njegove kriterijume. Osećaj uzaludnog truda pri pravljenju istog. Neće da sluša, ispada glup, uopšte nije na mene! Paradoksalno, u našim krajevima, ovu rečenicu otac koristi kad je sin previše dobar i lepo vaspitan, a otac blaga ili sušta suprotnost toga. Majka, pak, koristi ovu rečenicu kad se sin „malko“ otme kontroli, postane huligan i šta ti ja znam, droge, gangsteraj, podzemlje...

Клиначки начин за добацивање згодним женскама на улици.

Ovo je izraz koji nam najbolje govori kako život leti i kako se sve brzo menja.

Ja znam sa sebe, a verujem i za ostale koji će pročitati ovo, da dok sam/smo bio/li mali, ovaj izraz sam/smo najviše koristio/li kada ručam/o. Jer mi koji smo odrastali bez interneta, bez kompjuterskih igrica, jednostavno mi koji smo imali pravo detinjstvo smo znali da posle ručka nas očekuje društvo isper zgrade, da sledi igranje i provod koji i dan danas pamtimo, to je bilo vreme bez stresa, bez problema. Želeli smo što pre da napustimo stan/kuću kako bi užvali u žmurkama, igrali smo se i lopova policajaca, pa smo se jurili po kraju ko nenormalni. Zadirkivali smo devojčice i krali komšiji jabuke.

Medjutim danas, ovaj izraz koristimo u nekim potpuno drukčijim situacijama.