(iz skraćene edicije Enciklopedije Solarnog sistema, Saturn, satelit Titan, Supernova & CO, 9389. godina)
Događaj kojim se završava nama poznata istorija ovog legendarnog naroda Zemljana, seobama toliko sklonog. Pošto je već (avaj, uzalud) prošao preko nekoliko kontinenata u potrazi za mestom gde se ni sa kim neće krviti, poslednji put je viđen kako kolektivno pakuje prnje u budzašto kupljene kineske međuzvezdane transportere tipa 皜皝. Iza njih je ostalo prazno mesto na mapi Evrope (ne bogatog Jupiterovog satelita, već siromašnog poluostrva najvećeg Zemljinog kontinenta Aziope). Jedini kasniji pomen o njima predstavljaju poslednja strana jednog i prva strana drugog zvezdanog dnevnika, pisanih klinastom ćirilicom, pronađenih u olupini broda razarača klase „Šešelj–S“, u nebuli Belog Dvoglavog Orla.
... tako ja među robotima mutantima onim briselskim, reko u sebi, jebo vas ceo ovaj protokol, al bolje da ćutim... će me dezintegrišu očas posla... I tako jedna mutant-glava s perikom okreće se ka meni, kaže:
- Gospodine, ne očitavam Vaš ID čip, molim Vas, identifikujte sebe i navedite razlog Vaše posete.
Ja kipim, gadno mi to, nit čovek, nit sprava, Boga pitaj šta je, pu-pu-pu, lebdi pola metra nad zemljom i sad to mene ispituje. Al šta ćeš... Za dobro naroda, moram. Sve ja njemu lepo objasnim. I kako sam Srbin (tu se on kao malo začudi), kako smo pre sedamsto godina bili na braniku Evrope protiv invazije onog turskog Murtanta, i kako smo pre šesto godina dali po njušci švapskim Kilterovim transformersima onomad u Petom svetskom ratu (tu se ona nakaza kanda malo i namršti), kako smo posle rekli NJET Rusoaziji i kako je onaj Prutin teo na nas da pošalje supernanobote pa nije smeo, i sve ja njemu ispričo kako smo na kraju popizdeli i kupili od Kineza staru flotu, i a u kurac, dosta više – pravac Sirijus. A sad bi teli malo natrag, nema tamo ništa lepo, samo šiptarski gusari, a i neka nas nostalgija malo vuče. A ovo me čudo gleda nešto, pa sve trepće i širi one pipke, šišti, kaže:
- Poznat Nam je vaš slučaj. Vi ste svoju zemlju tom prilikom skupo prodali Otac-MONSANTU i Majci-磨瞯-ji. Možemo razgovarati o vašoj readmisiji, i modifikaciji, ali razgovori moraju biti samo na međudržavnom nivou. Neka nas vaša vlada na Sirijusu kontaktira zvaničnim kanalima. Vaša stara zemlja i onako više nikome ne treba, možete se vratiti kad se dogovorimo oko tehničkih detalja.
- Kakvoj, reko, modifikaciji?
Kaže ono čudo:
- Da biste se vratili, Vi morate, svaki pojedinac, proći kroz ceo ciklus promena koji je doživelo čovečanstvo otkada ste se otcepili od njega.
Ja puko:
- El to znači da će svi da budemo ko ti?! El to znači?! Jer ako znači...
- Manje-više - kaže mutant, a vidi se da ga boli briga. E tu popizdim. Reko im:
- Da se vi lepo nosite u pizdu materinu, dok je Zemlje i galaksije, Srbin mutant šetat neće! I da crknemo u svemiru, nikad! Zabijte u guzicu taj plan, ako imate guzicu... I svašta sam mu još reko, da nije bilo oni stražara s laserima, sve bi mu one cevke ičupao....... prvi oficir Prvoslav, strašan dan za sve, nakon samoubistva kapetana našeg poslednjeg izbegličkog broda. Avaj, tužnog li dana za sudbinu napaćenog srpskog naroda. Izgubili smo sve. Kapetan se vratio dole sa planete sav besan, kaže da ovi neće da nas prime nikako, da smo ostavljeni sami sebi i da je bolje da krenemo dalje, pa šta nam sreća da. Kao da nam ima još šta dati, kao da nas od miliona i miliona nije ostalo par stotina! Sreća! Zatim je otišao u svoju komoru, zatvorio vrata, mislili smo da hoće da se odmara. Posle oko sat, začuo se prodoran pijuk dezintegratora! Kad smo razbili polje sila na vratima, zatekli smo ga raznesene glave, dok je ruka još stezala dršku oružja. Šteta što je sakrio svoj dnevnik, sumnjam da je nešto i prećutao...
Nemamo više kuda. Sa Sirijusa (ironično, nekad smo ga zvali novi Sirbijus) izgnali su nas tuđinci, s kojima nismo mogli da se dogovorimo oko eksploatacije asteroidnog pojasa. Na Zemlji, očigledno, nisu nas hteli natrag. Još trenutak gledam plavu planetu ispod nas, i naređujem pokret, vorp 10. Kuda, gospodine prvi oficiru, koji kvadrant? Bilo kuda, svejedno. Bilo kuda... Nebula Belog Dvoglavog Orla, na primer. Možda nas tamo čeka sreća?
Svako ima onaj dan u životu kada mu ništa, ali baš ništa, ne ide na ruku. Taj osećaj da je ceo svet protiv nas doživljavamo sažeto u onom trenutku kad se, na kraju tog dana, i poslednja sitnica okrene protiv nas. To je trenutak kad čovek prosto zaželi samo da se dokopa kreveta kako bi se taj dan već jednom ostavio iza sebe.
Preživeo si užasan dan na poslu/u školi, pakao u gradu dok si završio dodatne obaveze, gužvu u saobraćaju (jer je zbog dolaska nekog američkog predstavnika zatvoreno pola ulica u beogradu da bi mu pokazali da mi možemo da napravimo veće sranje u našem gradu nego što oni mogu bombama samo ako tako 'oćemo), gužvu u busu, svadju, smrad i pitaj boga šta sve jos. Izlaziš konačno na stanici dokle ideš tim prevozom i sad si dve stanice daleko od zgrade. Još samo malo i kući si. Al' ko da ti nije bilo dosta pakla koji si do sad preživeo, zajebeš se i rešiš da sačekaš malo da vidiš da li će da naidje “tvoj” bus i da tvoju lenju guzicu odveze baš do ispred tvoje zgrade/kuće. Išao bi ti peške, al' nešto te zbog fudbala boli noga, a i izvrnuo si je juče nešto kad si baka Mirki nosio namirnice do stana (a u stvari ne želiš samom sebi da priznaš da te mrzi da propešačiš 200 metara uz brdo nagiba 2 stepena). I zato čekaš…
Mora sad da naidje “tvoj” bus. Piše na redosledu vožnje da ide na svakih 15 minuta, a našim redosledima vožnje se može verovati koliko i ćopavom cigančetu koje traži pare da je ćopavo. Prolazi minut za minutom, a ti misliš: "Ma mora da naidje, kasni već 10 minuta, pa sad mora da naidje." Krenuo bi ti peške, al nema te stvari koja te može iznervirati više nego kad na pola puta izmedju dve stanice pored tebe prodje taj “tvoj” autobus, a ti ga pre toga čekao i ipak odlučio da je pametnije ići peške. E pa nisi ti kadar da dozvoliš da se to tebi desi. Ima da ga sačekaš pa ne znam šta da se desi. I zato čekaš…
Ne veruješ šta ti se dešava i zašto nema tog jebenog busa. Vadiš pljuge iz džepa i pribegavaš onom starom srpskom verovanju da ako zapališ cigaru odma naidje autobus. Nisi sujeveran, al' ajde... Vadiš upaljač, kresneš, upališ i gle čuda evo busa… al nije "tvoj". Popušiš cigaretu i odma' pališ novu i eto opet busa, al' opet nije "tvoj". Stojiš tako i pušiš ko lud. Prolazi po tri autobusa od svake linije ali samo tvog nema. U suprotnom pravcu ide million “tvojih” i počinješ da kuneš sebe što koji kurac ne živiš na suprotnoj strani naselja. Nailazi čak i onaj bus za koji na tabli piše da tu staje, al' ga ti za života nisi video. Pa pička mu materina jel ovo neko zajebava ili šta?! Gledaš ljude oko sebe kako ulaze u te autobuse koji prolaze I misliš: “Pa jel ja ovde navukoh rak pluća od silnih popušenih cigareta da bi VAMA dolazili autobusi i vi stigli ranije kući?!?! Niko ni hvala da mi kaže ili bar paklu cigareta da mi kupi (u pakli inace ostalo jos jedna ili dve cigarete)… Bagro jedna nezahvalna”. “Tvog” autobusa nema već sat vremena, prošao je ceo vozni park GSP-a kroz tu stanicu, pa sad mora i tvoj… I ti ćeš ga sačekati. I zato čekaš…
Prolazi vreme, a busa još uvek nema. Gledaš okolo vidno popizdeo. Jezik te peče od silnih cigareta koje si popušio i zgadile ti se više. Kako sad da prekratiš vreme? Sve samo da ne razmišljaš koji si tenkre što nisi išao peške tih jebenih 200 metara, jer bi do sad već bio kući. Snimiš ribu koja stoji tu kolko i ti pa možda da joj pridješ. Al zajebi. Više šansi imaš da na orgiju nagovoriš 5 riba koje drma PMS jer, povrh svega, ona stoji na štiklama pa je još nervoznija od tebe. Odustaješ od te ideje. I baš se tad pojavi tu neka komšinica koja te zna od malih nogu i koja ti je uvek govorila kako si lep i kako si porastao samo što je sad dodala i kako je šteta što se ne baviš sportom nego stojiš tu i pušiš, a pri tom već 20 godina ne može da upamti “čiji si ti” jer ima još jedan u zgradi tako lep i porastao. Oterao bi je u majčinu, al bi sigurno zbog toga goreo u paklu jer je, ko za inat, to neka dobronamerna i umiljata bakica koja ti je kupovala čokoladne bananice kad si bio mali. Od pomisli na čokoladne bananice si sad ogladneo, pa ožedneo, pa si se setio da ti je već počeo fudbal/serija/film na tv-u, gledaš ovu trafiku na stanici kako je puna svega i svačega, a ti imaš samo pare za cigare koje ćeš kupiti u prodavnici kod svoje zgrade. Bakica ne prestaje da smara, ne znaš kako da se izvučeš iz toga. Jedini izlaz ti je da kažeš da ipak ideš peške jer znaš da ona ne može za tobom, al' nisi ti budala pa da posle sveg ovog vremena odeš kući peške. I zato čekaš…
Evo ga. “Tvoj bus”. KONAČNO je došao. Naravno, prepun je. Rulja na stanici masivno gasi cigarete. Jebote trebalo je vas 10 da zapali da bi ovo sranje došlo. Svi odma' kreću ka busu i vozač mora da zaustavi metar od trotoara da ne bi zgazio ovu stoku jer je masa izletela na ulicu ko ‘leb da se deli gladnima. Naravno, i ti sa njima. Otvaraju se vrata, guranje, dranje, žamor, kuku lele, “ajmo malo sredina” se čuje iz mnogih usta, a ljudi iz autobusa ne mogu da izadju od ove najezde. Za čudo, cela stanica se spakuje u taj bus, nataložili se svi jedni na druge i sad se lakše diše iako se teže diše. U gomili slučajno pogledaš na sat nekog ko se drži za šipku i vidiš da je 5 do 9. Jebote radnja radi do 9!!! Ostaćeš bez cigara. Al trafika sa tim slatkim otrovom ti je pred nosem. Izaći ili ne izaći? Naravno, ta dilema u stvari i ne postoji jer nema šanse da izadješ posle ove torture, al suočen sa mogućnošću da ćeš ostati bez cigara, hvata te frka. Mrmljaš sebi u bradu: “Ajde jebote vozi već jednom”.
Izlaziš na svojoj stanici i vidiš kako iza idu još tri “tvoja” busa što znači da je kumulativno paljenje cigara svih koji su ga čekali i više nego urodilo plodom, a da si se ti ko bolid gurao u prvom dok u drugom ima i mesta za sedenje. Samo razmisljaš da radnja radi jer u suprotnom moraš peške do neke druge radnje (a već je dokazano kroz šta si spreman da prodješ samo da ne bi pešačio) Trčiš brže bolje do radnje, a radnja… jebiga, nekad otvorena, a nekad zatvorena pa sve zavisi dal' ti je takav dan.
Šatro zemlja iz mašte, u kojoj je započeo rat protiv likova sa planete “aurora072"
Negde daleko u zemlji snova, postojalo je jedno izmišljeno selo zvano “Vukajlija”. Razigrano i srećno stanovništvo je činilo odrednicu tog sela. Na čelu se nalazio Car Dušan, koji je delio vlast sa svojim bratom bilzancem, Carom. Njihove krune su bile stari komad ‘1974 godine.Žena Cara Dušana zvala se Cara, dok je Car bio neoženjen. Oni su samo bili na vlašću sela, i nisu se toliko vezivali za upravljanje istim. Oni su za to imali svoje ljude. To su bili glavni, Riha disident, dok su Nula i Vlatko Paskačić uživali titulu grofa.
Svi u selu su bili obrazovani. Većina i sa diplomom. Zaslužni za to su bili Luks Učitelj i The Prof koji su bili iskusni interpretatori. Jedini koji nije mogao da završi školu, zbog matematike, bio je Šunta. Talentovano_glup, ali sa dobrim forama koje je uvek prvi iznosio.
Ljubomorni vanzemaljci su hteli da napadnu selo jer su se razlikovali. Nisu shvatili ko su ti ljudi i šta to rade, već samo onako, da vide šta će biti posle udara. Njihov slogan je bio “enemy of the free world”.Međutim, nisu znali sa kim se kače. U mestašcetu je odmah otvoren vojni odsek.
Ljudi su se ili sami prijavljivali za borbu ili su ih zvali. U zemlju je stigla donacija francuske kraljice Le Maje, njen lični čuvar, Sale d snajperist, iskusan I precizan, i bombaša. Na buvljaku im je neki nebitan lik, preko svojih prijatelja nabavio puno M70-tica. Jedino je Spavalica ostala neobaveštena u vezi napada, jer nije imala iole snage da se probudi, već je samo ponekad prošetala kao zevonja ili Mesečarka. Prvu vukajlijašku diviziju činili su: Roberto Bomba, Boxer, Manijak, Agilni, Stefan Bič Božiji, Ludi Milojko, Devetar Cokulić, Jurodivi ,Moćni Ming ,Surovi i još nekolicina vukajlijaša. Predvodili su ih Šerif Gile, Triša i Gvozdenović. Akciju su pomagali I ljudi iz Zemunskog klana, koji su sačinjavali Korle, Facafaca, Johnny Kurajber, Džonijeva žena, Brzi, i jedan od najzajebanijih od njih kome dadoše nadimak Al Bandi, zbog ratovanja na Kosovu protiv Šiptara.Kad dođe prvi dan borbe, stadoše svi u šumi ispod Hrasta da porazgovaraju o daljem toku događaja. Zapitali su su se:
Glavni: Deder, ljudi, a ko će biti naš kuvar?
Šerif Gile: Zna Murinjo! :upali mu se sijalica nad glavom: Biće italijnaski izbeglica plusodavajuće duše, kuvajlija!
Glavni: A šta će nam spremati on prvih dana?
Opet alavi Šerif Gile: Ja preporučujem Negroidno Govedo, Ajvar na 'leba ili jogurt_kifla sa Kolačom u Čorbi. Mada može i hladan krompir sa sosom uz to. Posle svega toga nam može dati jedan gusti sok od narandže.
Glavni: Dogovoreno. A ko će nam smisliti novo neuništivo oružje, koje je multifunkcionalno?
X : Pa Ajnštajn bre! Ko će drugi!? Evo ako hoćete, možete ti Manijače i Surovi da idete da ga kidnapujete.. Šta je to za vas, čas posla..
Glavni: Može. Elem, a kako se ti zoveš dečače?
X: Ja neamnadimak, ja sam ovde sasvim nebitan nego sam došao da popunim mesto jer mi je dosadno kući.Kad se ču prvi veseli pevac, poče rat. Dodaje Šerif Gile: Da objasnim nešto ukratko. Kada vidite neprijatelja, samo buši to!, jer kad ustane Kuka i Motika, tad ni lopata neće biti potrebna, ako ne možete puškom, gađajte tucanim kamenjem! Otac Gavrentije im pročisti grehove na vreme i kaže: Asat, u slavu, za cara i otadžbinu!
Jedan kragujevački vojnik, Mile povredi se tokom juriša. Neprijateljski nastrojeni vaznemaljci ga pogodiše vrelom svemirskom plazmom u predelu bubrega. Odnesoše ga bojanboj i Melkijades u nosilima u bolnicu. U sobu gde su hirurzi i farmaceuti, sačekaše ga bata Gugi, bata Sale i smorka, koja po ceo dan samo farba nokte i dosađuje se. Pogleda Gugi i reče: Auuu, batice, pa tebi ovde ostala samo crna rupa.
Mile: Ae bre doktore, nemoj me sad i ti zajebavati.. Previjaj ovo i da idem da nastavim!
Gugi: Evo ti Hydrogen Cyanide i crvena konjeva mast...Rešeno! Aj sad Na Noge! (u tim trenucima pade jedna bomba koja je toliko bila jaka da je par medicinskim sestrama spao Brus, što Miletu tek dade još snage da nastavi dalje.)
Ludi psihijatar i Filozofinjo krenuše da mu pričaju da ne treba da nastavlja da ide.
Mile: Bez deranja molim! :U tom trenutku udari malim prstom od vrata.:Dok su kidnapovali Ajnštajna, i razmišljali to novo oružje, ludi pajdosi Buksnetina, Denis x, Jamajčanin,Džankee i Srkletnik se setiše kako mogu umiriti rat. Krenuše i oni na bojno polje, ali sa biološkim oružjem.
Kad stigoše oni tamo, uzeše iz Korleovog rendž rovera ostatak gudre što je trebao da povalja po Zemunu i zapališe na sred polja. Gledaju vanzemaljci, gledaju borci šta rade ove budale tu. Kad proširi se paljevinab kao radijacija svud po polju, krenuše vukajlijaški četnici da se smeju, te kidaju braduljinu ko što je otac Gavrentije nosi. Vanzemaljci ispustiše kroz zadnje otvore kičme nekakvu sluzavu tečnost, koja se gomilala i u njima pravila mržnju.
Tek reče neki vanzemaljac: Au Korle, jebo si mu kevu sa ovim! Šteta samo što rizla falimi!
A Korle na to: msmojne ovde me hvalisaš, porumuneću.
U seocetu, krenu neprestani smeh, mlade se udaju za vanzemaljce, Šabanizator kramponom od flaše i dalje gađa ljudi misleći da igra kanter.… i svi su živeli srećno i diskretno do kraja života..
„Au Korle jebo si mu kevu..“
Gastarbajterski usud. Najgora kazna. Prvo i prvo, ženi se jadan što mora, da se osigura za budućnost. Drugo i drugo, mora to i da plati, sve što je jadnik rmbačeći skupio mora da dadne nekoj strankinji ili strancu, i prepusti se na milost i nemilost. Treće i treće, ta persona obično ne liči na ljudsko biće, još nisam čuo da je neko oženio prepičku za papire. Ali jebiga, otišao si trbuhom za kruhom, ne vraća ti se u rođenu vukojebinu i bijedu gledas kako da izbjegneš deportaciju, kontaš "dadnem nekoj švabici pare, ponesem četkicu za zube, izdržaću ja to..." Neki uspiju.
Srce kuca tika taka, ulica je puna mraka... Dosada ovladala, tuđa zemlja nema osjećaja, nikog ni da me zovne na pivu... Odjedoč poruka na kompjuteru zveknu...
Pozdrav!
Kako ste mi danas, želim upoznati moje samo za vas prije nego što sam mogao ići dalje, ja sam Jessica po imenu sam došao preko tvoj profil ovdje na facebook.com što stvarno zvuči toliko zanimljivo za vas, tako sam odlučio da ispadne bilješku da znaš da sam ja zainteresiran za vas, za prijateljstvo. Molimo vas da ako ste zainteresirani ja ću kao da mi e-mail , tako da se možemo upoznati jedni druge i dijeliti fotografije, mišljenja, stavove, savjeti i kultura bez ikakvog posebnog sebičnih interesa. Ja sam na čekanju da biste dobili odgovor od vas uskoro. od Jessica Hvala.
Svetu joj nedlju šta da napišem ovoj guski, ja engleskoga ne znam...
HRK PU!-Gdje si Jessica kuco stara, sta ima? Vidim malo te jebucka google translate-r, al stas mu ti. Kazes zainteresovana si. Lijepo je to, stvarno lijepo, pocastvovan sam. Nego kako vrijeme tamo kod vas? Kod nas nista, toplo, ovo zime nije vidilo. Ja se taman onomad na pocetku kad pade onaj snijeg ponadao da cu napraviti ogromnog snjeska, jelte da mu glava bude proporcijalna sa onim mojim mrkvama iz Podlokve. Hvala Bogu rodile ove godine, a nisu samo mrkve rodile i sljive su i kuruzi i senica bjelica. Malo su nas jabuke izdale, ureko ih komsija. Svako jutro ustane izadje na prozor i kune u drvo u kamen. Eto ukleo mi jabuke, ne rodise kako treba, ali bilo je za pojesti i slatke bile. Elem, kazes da si na cekanju. I ja sam, evo vec tri godine otkako sam zavrsio ovaj fakultet i nema posla. Nisam druug, clan stranke sto neizostavno moras biti da bi radio i kao konobar. To ti je ono da se bakces sa pijanom gospodom. Sta jos da ti kazem? Eto javi se ponekad, pusti avaz od sebe da se siti ispricamo i izjadamo jedno drugom, duse da olaksamo bice nam lakse. Tako bar moja baba kaze! .
A ona je mnogo mudra zena. Eno i kum tamo umene je citirao par puta, a zna se koga kum citira i cije misljenje uvazava taj sigurno nesto vrijedi. Da jos upoznas kuma da vidis kakva je to ljudska gromada pa ti bi se tek onda odusevila. Divan covjek, divan. Doduse malo kratkih zivaca. Ali nije on za to kriv, nego rat. Bijese to 94-e prisle ustase nasoj rodnoj grudi (koju ce te i vi posjetiti cisto da nam pokazete demokratiju i objasnite kako ona funkcionise), osuli paljbu po nasem malom gradu udaraju topovima, vbr-ovima, nekad i po koja avionska granata zaluta nama (nije ustasa imao avione cisto da razjasnimo) cak su nas iznenadili i sa nekim bombama sta se ispaljuju sa brodova. Tako meni rekao ludi Goja, a on nikad ne laze. I tako mi cucimo u podrumima i cekamo sudnj cas kad dodje komanda da se krece. Krenuli mi. Dvije kolone auta iidu iz grada, a treca traka slobodna, e njom idu kamioni u grad cisto da izvuku nasu teskom mukom stecenu imovinu da ne pane neprijatelju u ruke. Moj kum dijete od 7 godina sjedi u autu (registrovanom za 5 putnika) sa sestrom i jos dvoje djece , njegovi rodjaci. Pored njih tu su jos i tri odrasle osobe. Posto je bilo dovoljno mjesta u autu je jos bilo stvari brat bratu traktorska prikolica. Tako spakovani stoje oni u koloni automobila i cekaju dalja upustva dok bljesak svake eksplodirane granate osvijetli nebo, a zvuk zapara usi. Uputstava nije bilo nego se kolona pomjerala laganim tempom da bi put od 17 kilometara presla za rekordnih 7 sati. E kad je proslo tih 7 sati dodjose na policijski punkt gdje rekose da se odvajaju od kolene i idu da pokupe dida i babu jer steta je da auto ide poluprazno. Uz male pregovore i vjesto sarmiranje policajca od strane kumove tetke isti ih pusti da prodju i jos im obezbijedi pratnju do mjesta odakle bezbijedno mogu da odu po dida i babu. Dalje je bilo kako je bilo da ti ne duzim pricu. Usled svega toga kum tamo umene otanjio sa zivcima postao prijeke naravi Boze sacuvaj odma covjeka posalje u tri lijepe. Da si se njemu kojim slucajem javila jos bi on u drugoj recenici iznio svoje misljenje o svemu, a ti bi vjerovatno bila nagradjena odredjenim epitetima. Vidis imas srece sto si se meni javila. Ja sam bjezao drugim putem na traktorskoj prikolici pokrivenoj ceradom koja je bila na jednom mjestu suplja (progrizla je krava Dikulja) pa mi je malo kislo za vrat. Inace je bilo dobro imao sam jesti. Dva puta u tri dan. Djavlu malo bilo. I tako poceo sam ti govoriti da imas srece sto si se meni javila jer ja cu da budem ljubazana i da ti na lijep nacin kazem da od naseg upoznavanja i druzenja nece biti nista. Aj ziva bila, u zdravlju ostaj.
FROM JESSICA:
IDI U PIČKU MATERINU JA MISLILA TI NEKI GASTGARBAJTER, DA NISI NI NAUČIO SRPSKI, DA TE OBRLATIM ZA PAPIRE- Oš ti na pivu da odemo neđe?
Farmacija - nauka o farmi (i slicnim rijalitijima), iza koje stoji cia (snajka).
Farmacihejter - narodni heroj u borbi protiv farmacije i farmaceuta.
Pack it up, pack it, let me begin.
Farmacihejteri ne prate farmaciju, vec su to odgovorne jedinke ovoga nam drustva, to su stubovi ove nam stamene Srbije, nikad jace drzave, koja je toliko jaka i stabilna jer stoji bas na tim stubovima.To su ljudi koji su, s obzirom da ne prate doticnu laznu nauku farmaciju, u svoje slobodno vreme usresredjeni na prave vrednosti i resavanje gorucih pitanja.
Oni brinu svakodnevno i to mnogo, jako mnogo, vrlo mnogo, stereo mnogo, dolby surround briga. Brinu za rebalans budzeta, i kako u klinc sa MMF-om. Brinu o evro-atlanskim integracijama, kao i o evro-azijskim instalacijama, mozda vise od svega o evro-gastro-intestinalnim putevima, kao i svim drugim evro-pickematerinama. Brinu i o tome zasto se Mima Karadzic jos nije ozenio, ili neki drugi saban kojem je vreme. A zapravo, Mima ceka geo stratesku priliku.
Prava je steta sto ih niko nije pitao i zamislite samo kad bi se profesionalno bavili ovim pitanjima, gde bi im bio kraj i kako bi briljirali. I sve to samo zato sto je nas farmacihejter skoncentrisan na prave vrednosti i nikako ne dozvoljava da mu tamo neka farmacija pomuti misli i skrene paznju sa gorucih i bitnih problema nase nam fucking zajednice.
Oni takodje ne mogu ni upasti u depresiju, jer je to rezervisano iskljucivo za farmaceute. Psihologiju, sociologiju i slicne nauke nas super heroj farmacihejter ima u malom prstu (noznom), to je obicno pokupio negde usput, tako s' nogu, i naravno vrlo precizno postavlja dijagnoze. Jasno je da nam nacija sve vise tone u depresiju zbog 'te' kvazi nauke farmacije, jer ljudi su utonuli u 'tu' farmaciju i nista im ne preostaje nego da budu depresivni, umesto da su skoncentrisani na prave vrednosti i goruca pitanja.
Opste je poznato (u visokim farmacihejterskim krugovima) da je put do depresije utemeljen time sto se narodu skrene paznja sa gorucih pitanja i nacionalnih interesa iskusnim navodjenjem na farmaciju i onda ih tim drogama drze u depresiji. Inace sve te probleme koji more naseg super heroja farmacihejtera, isti ti ljudi bi resavali, nego im je paznja odvucena, jebi ga, 'tom' kvazi farmacijom. Prema viziji naseg super heroja, umesto sto studiraju farmaciju, milioni srpskog zivlja bili bi u fabrikama, poput malih vrednih Kineza koji sklapaju gejPhone, samo sto bi se ovde radilo na resavanju gorucih pitanja. Ako bi tako vredni uspeli da rese vecinu ili sva goruca pitanja, pa mis'im nasao bi se vec neko ko bi ih proizvodio u vecoj meri. Evo ja se odmah javljam za poziciju rukovodioca u proizvodnji gorucih (ili gorecih, 'bem li ga) pitanja. Dajte mi nekoliko ludaka na bitnim drustvenim i drzavnim pozicijama i da vi's koliko gorucih pitanja i drugih sranja mogu da napravim, pa ni svi Kinezi i Indijci da se skupe ne bi mogli da ih rese a kamoli ovih par miliona farmaceuta u Srbiji (brale). Ja bih, doduse, najvise voleo da imam neko reset dugme, kako bih se zezao:
Farma, farma, farma, farma... reset.
Farma, skocko, farma, skocko... reset.
Farma, hrvati, siptari, skocko... reset.
Farma, gmo, gmo, Rados Prosvetitelj Spasitelj... reset.Nas super heroj, srpski farmacihejter, svoju enrgiju fokusira na borbu protiv te posasti zvane farmacija, jer mu ti farmaceuti truju decu, omladinu i komsije. Do komsija, sve omladine ovoga sveta i sve dece ovoga fucking sveta nasem farmacihejteru je posebno stalo. Istina je da vecinu komsija prepodne uglavnom prezire jer su malogradjani i nisu izdignuti kao on, ali popodne, nakon citanja novina tokom pauze na poslu, citajuci clanke o farmaciji i pregledavajuci snimke sa Jutjuba, gde provede vise vremena u tom stivu nego taj malogradjanin koji tu farmaciju direktno prati, srpski farmacihejter dobija zelju da tog malogradjanina zastiti od paranauke kakva je 'ta' farmacija. Dan nastavlja tako sto ispred ogledala ponavlja "ja 'to' ne gledam, ja 'to' ne pratim..." (tako u krug 5-6 puta), pritom primecujuci u ogledalu kako raste 3-5cm. Za najbolje rezultate ovaj recital ritualno se obavlja 3-4 puta tokom dana sa 5-6 serijskih ponavljanja.
Ja, preskocih nekoliko puta ovaj ritual i odmah uhvatih sebe da gledam farmaciju uzivo. Nakon toga budem lud, iako sam prethodno bio normalan. A recimo neki
film kad pogledam, sa scenama brutalnih ubistava i silovanja, idem unaokolo i silujem i ubijam (casna rec). Znas sta najvise volim... ponekad nocu, cisto iz zezanja, po periferiji ubadam spricem slucajne prolaznike, ali nista serijski, uostalom to su neki farmaceuti ruralni, nebitni su skroz. Skoro sam sreo kolege Cica Glogovca i Radosa Bajica, akcijase tu po Vranicu.
Noc. Selo Vranic kod Beograda. Godina 2013. Rados jase Cica Glogovca. I tako.Ljudi definitivno rade na baterije, napajaju ih i prazne. Iste stvari cujes kao sopstvene stavove od 90% ljudi, kao da ih kloniraju negde. Ah, zapravo to i rade na fakultetima, skolama, strankama... jos ih utaknes u RTS ili neki slican DB-ovski pogon i onda je jasan toliki nivo kloniranosti. Sami najsecsce lice na ucesnike rijaliti programa kojih se toliko groze, jedino sto nedostaje jesu kamere koje ce ih pratiti u stopu. Evo priznajem, ja bih gledao povremeno iz puke radoznalosti. Veliki brat, koji im fabrikuje misli, vec postoji. Srbija je iz jednog turbo-nazi-rejverskog, metalni-kais--rodjeni-cale-hoce-da-ga-vodim-u-akciju-rodjaci stanja iz '90-ih, gde je pritom cela zemlja bila geto, presla u drugu sobu gde je veliki brat i dalje prisutan samo je atmosfera 'nako malo lajt. '90-ih smo morali mrzeti Hrvate i "Siptare", a danas farmaceute (ko izda >>> pizda). Devedesetih se Drecun javljao sa Kosova, a danas Amidzic sa farmacije. Cela nacija reprezentacija, dok je za moral zaduzena religija i mu mu duhovnost (ma mislim, sve dok nije voodoo dobro je). Velikog vodju i poglavicu (Karlobag-Virovitica-mekana-usnica) za narednu deceniju-dve vec imamo (hvala DB-u, pravi izbor, odnegovali ste ga od pelena), a znamo i koje pojave u drustvu se moraju mrzeti... ta-ta-ta-ti-ra drugari, ode ja predaleko... dace mi ovi duhovni mnogo minusa ovde, bolje da stanem. Cekaj bolje da prepravim malo... … ... e tako, sad je blaze malo.
Naime, okupio nas DJ Sveti Nikolau skoro. Sedeo sam do svoje tetke koja u jednom momentu pomenu farmaciju, ali ono drugo (sad vec arhaicno) znacecenje: farmacija - drugs (bez seksa i rokenrola). Resih da se nasalim i rekoh "farmacija... to je ovo o farmi". Zacrveni se tetka, maltene kroz zube prozbori: "Ja 'to' ne gledam". "Dobro" rekoh, "nego... farmacija, to je ono o farmi". Pogledam ka sestri, sa kojom je tetka inace pricala, i ponovih "farmacija - nauka o farmi". Sestra obori pogled, namrsti se i usne joj se skupise, izusti: "Pa... ne gledam ja 'to'... zar ti 'to' gledas?". Sad, shvatam ozbiljnost situacije i koliko cu nisko pasti, ali odvazih se i rekoh:"Gledam!". Tetka tu vec nastavi "sta tu da se gleda, djubre najvece, katastrofa..." itd. itd. vec neka ustaljena prica prekog suda i kako je potrebno biti iznad gledanja 'toga'. Ja nekako brzo probah jos jednom da nadjem podrsku od strane zeta koji je sedeo u blizini, sad vec onako sa vidnim osmehom i razvlacim kao da sam iz Novog Sada: "faaaaaaarmacija... nauka o faaaaaaarmi". Medjutim, i on je covek vise cuo tetku nego mene izgleda, doduse krajnje smireno dodade: "to su sve montirane svadje.... vredja inteligenciju coveku...". Tetka jos koju spoji na tu temu, tad su joj vec izrasli rogovi, mozda nije meni bas sve za verovati ali zakleo bih se da je tako bilo. Vidim tu da djavo salu nosi, shvatim da je vreme za stratesko povlacenje, gledam sta ide posle corbe, valjda ce se i tetka malo o'laditi pa ce nesto drugo pricati.
Sad, ja sam neko ko TV bas i ne pali cesto, neretko i po 15-20 dana. Nismo u svadji, vec pored Interneta i radija, zasluzuje visoko 3 mesto. Ovde ne racunam to sto je tv najcesce upaljen za vreme rucka, dorucka i tako toga. Tako da nakupi se satnica za analizu sadrzaja. Gledam i farmaciju, i Miru Adanju, i Olju Beckovic (ta sam vrsta ludaka, mada nikako sve to u istom danu, ne usudjujem se. Zapravo u poslednje vreme namerio sam se da odgledam ovo Jevandjelje po Radosu, da saznam kako je 'to' zapravo bilo. E sad, jedno sam utvrdio tom svojom analizom, a to je da je ostatak TV programa vise onako prolivastog karaktera, dok je farmacija vise tvrda stolica. Problem je znaci do gustine. Zato preporucujem miksovanje, npr. pustis malo Gangulu, a malo Vanju Udovicica. To je onda prava mera. Ili jos bolje sad sa ovim tehnologijama, namontiras pikcr-u-pikcr, gledas farmaciju a u uglu ekrana ti cuci Bosiljcic i razblazuje gustinu.
Lagano nam ovi iz farmacije sve vise proizvode GMO. Sad ce jos malo svu enrgiju da fokusiraju na GMO. GMO ovo, GMO ono, GMO ovo, GMO ono… Odmah znam da nema sanse, ono cega se ovi po Srbiji dohvate da bore protiv, znam odmah da sanse nema. Pomiri se izgubio si bitku protiv Hrvata, Siptara, farmacije, evo odmah ti kazem ne's uspet' ni protiv GMO-a. Pomiri se potomci ce ti imati 3 ruke i 6 sisa. Nije to toliko ni lose ako je zensko. Mislim, trebace joj te ruke, jer to sto svira to su ruke. Ko zna mozda bude imala 3 sise i 6 ruku, ljubi je majka buduci golman rukometne reprezentacije. Drugari ce je zvati - hobotnica.
Dosta brate, hteo sam par recenica ono ispade roman. Ima da sibnem link tetki, bila je dobar triger za pricu. Mada za sledece familijarno okupljanje ima krisom da postavim kamere i da emitujem "Rijaliti tetka". Ne preporucuje se za uzrast ispod 16 godina, jer neko ko jos nije psihicki oformljen gledajuci ovaj rijaliti moze da dobije zelju da ubije nekog farmaceuta. Gud gajs iz RRA bi trebalo da mi zavrse nacionalnu frekvenciju, ocekujem dobar rejting i rekordnu gledanost.
Ee... mislim da tetka ima taktiku... ee... narod sve vidi... ee... verujem da moze da pobedi... ee... ona bi pola para dala u one svrhe... ee... ja joj nista lose iza ledja nisam pricao... ee... videce na JuTjubu kad iz soa izadje.Sad stvano dosta, s' obzirom da cenim da su jedno 95% posetilaca i korisnika fucking Vukajlije farmacihejteri, ne bih bas da duzim.
Tastatura kompjutera moga. Dugme enter. Brouser marke Hrom. Desni gornji ugao. Crveno dugme X. I tako.
