Ne to nisu stvari za koje treba izdvojiti 10.000 u nekom butiku, ili kupiti za hiljadu dinara na pijacu. Pravi džemper je ono što nam je plela baka dok smo bili klinci, bez marke i etikete( sem ako ne računamo rasu ovaca), odevni komad u koji su utrošeni mnogi sati truda i posvećenosti. Džemper je često i uspomena na naše bake kojih više nema, jer je skoro neuništiv, neograničenog veka trajanja.

Komad papira koji se može naći u širokom krugu bilo koje prosvetne ustanove, na svakom drvetu i banderi. Oglašivač trazi isključivo jednu/dve učenice/studentkinje/raspuštenice kojima bi nesebično dozvolio da vreme potrebno da se završi škola/fakultet ili nađe muž provedu baš u njegovom stanu, uz najpovoljniju cenu.
Ako ste mužjak, šipak! Uostalom, ko se još loži da gleda muško kako se presvlači ili tušira...

Mesar. Ali onaj mesar koji kao da je komade mesa "sekao" macolom umesto odgovarajućim alatom. Zato, kad upotrebite jedan takav komad mesa da skuvate sladak kupus ili nešto slično, rizikujete da vam tokom jela jedan od mnogobrojnih sitnih komadića kostiju podleti pod zub i sa zadovoljstvom ga okrnji.

Baš kao što svraka gaji ljubav prema svetlucavim stvarima; Svraka je osoba koja neće obući komad odeće koje na sebi nema cirkone ili neku svetlucavu nalepnicu. Što je dublji džep naše Svrakice, to će broj detalja koji svetlucaju na njoj, njenoj tašni, cipelama, telefonu... biti veći, jer su te stvarčice najčešće trendi među Grandovcima, što znači da cena odmah skače u nebesa.
Slabost im je Svarovski.

Nož u kafanama, hotelima, studnetskim menzama i sličnim ustanovama. Kako su vlasnici ugostiteljskih objekata shvatili da im se ne isplati da im policija oduzima pribor za jelo kao dokazni materijal za kafanske tuče počeli su da koriste kriminalno zatupljene noževe pa su gosti sada prinudjeni da se u nedostatku boljeg alata sporazumevaju flašama, pikslama i stolicama.

Kriminalno zatupljen nož će vam se naći u rukama u najgorim mogućim situacijama (vidi primer)

Osoba koja od nečeg već izmišljenog pravi još bolje. To je komad znanstvenika koji nema ideju za novo, već čuči u žbunu i čeka da neko izmisli ladnu vodu, pa će on to kao malo da zegreje, neko drugi da proda, pa mu da platu. To je kao u muzici svirač covera! Retkost je da može na koncertu da se pojavi neko od šire familije, samo uža!

Kad kamion gradske čistoće krene da skuplja smeće u tvojoj ulici, a ti pozoveš one komunalce što prazne kante u kamion da ti pomognu izneti neki krupni komad iz dvorišta. Tamo im izneseš rakiju i kafu da im se "zahvališ", a oni se zadrže dvadesetak minuta u neobaveznom ćaskanju o težini njihovog posla i malim platama. Za to vreme vozač kamiona, koji ne pije i nije ni pozvan u dvorište, nastavi sa laganom vožnjom kroz ulicu kao da je sve u savršenom redu.

-mocno sredstvo koje je Tom Sojer upotrebljavao na najbolji nacin,svakako najpoznatiji primer je njegovo farbanje tarabe,gde je svoje drugove ubedio da uziva u poslu koji je i izuzetno bitan(nije mala stvar taraba do ulice),a oni zeleci da malo probaju podkupljuju ga raznim sitnicama,i tako je Tom zavrsio posao neumorivsi se ,a pored toga je i postao "bogatiji" za: 12 klikera,parce drombulje,komad krede,jednog kalajnog vojnika,dva punoglavca,jedno mace coravo,kvaku mesinganu,4 kore od pomorandze i jedno staro bataljeno prozorsko cercivo...

Stabilnost duha i čvrstina volje umetnika da se ne proda ni po koju cenu. Da ostane svoj i hrabro stoji na vetrometini andergraunda dok kroz izlog galerije posmatra mejnstrim umetnike kako se goste buđavim sirom na onim bejbi sendvičima što imaju ime kao komad nameštaja i piju šampanjac sa sirupom od višnje.
Da ne proda dušu đavolu za šaku para i malu cenu vlastitih muda, figurativnih dabome jer umetnik može biti i ženskog pola.

Obično služio kao ukras, a uglavnom je to i danas. Naši su, u "srećna vremena", na putu do Poljske, šetajući Pragom kupovali isti, hvalili se prijateljima, komšijama, rodbini da je više nego jeftin, gotovo džaba. I sve je to tako bilo dok bilo ko od nas nije prišao istom, ne daj Bože razbio čašu ili neki drugi komad izrađen od kristala. Tada bi se otkrila istina i prava vrednost bi izašla na videlo.

Jedinica za količinu tečnosti. U vreme povećanog apetita, a smanjene uračunljivosti Srbi pribegavaju jedinstvenoj meri u SI sistemu. Naime pošto je opštepoznato da se posle 5-6 piva ili rakija čovek lako zabroji i izgubi pojam o tome koliko je popio, umesto na komad ovi dovitljivi hedonisti piće naručuju na metar. Korist od primene ove mere je višestruka, praćenje potrošnje je u velikoj meri olakšano, a i konobar će teško da vas zavrne kod naplate.

Dok su mu roditelji zaokupljeni rješavanjem gorućih socio-političko-vojno-ekonomskih pitanja, a pri tom jednim okom nišane po ovalu da nađu najkrtiji komad mesa a drugim (muškarci - koliko još imam u čaši; žene - koliko još ima u čaši), ovaj tip mladunčeta vješto koristi trenutak da "slučajno" ubaci kolač u sok, prolije sok u kom se nalazi ostatak kolača, povadi sve banane iz rolata, ubaci plastičnu igračku u posudu sa sarmom da se njegov junak bori protiv krokodila i mnogo drugih "vragolija".

Sjedio je tako, kao i obično, na gomili kamenja. I to na najprometnijem putu. Najviša, sedma ruka, čvrsto je držala komad smrdljivog sira. Ponovo su ga opile tuđe životne priče, poput najžešćeg alkohola. Prinio je sirac ustima i odgrizao poveliki komad. Ipak, to ga je držalo trijeznim.

Osma ruka, sada fantomska, jako ga je mučila. Kao da ga svrbi, a nje nema na mjestu gdje je nekad bila. "Proklete da su Suđenice i blizanci!" pomislio je. Ipak, nisu se podnosili, s obzirom na to da je baš on kvario to što su one planirale. Samo jednom su ga prevarile. Poslale mu blizance, a on, hoće da čarka. Magija ga ošinula i ruku mu odnijela. Tada je i dobio ime koje i dan danas nosi. Tada je izgubio osmu ruku. Prošlo je mnogo vremena od tada. Promjenili su se ljudi, vrijeme, čak i pejzaž. Međutim, nešto je ostalo isto... Životne priče raznog naroda i dalje su ga opijale, poput najjače rakije...

Mmmmmmmmmmmmmmmmm...

Slatki miris nečijeg života dopirao je do njegovih nozdrva kao miris svježe ispečene pite ispod sača. Zagolica mu nepce i kao da lagano skliznu niz grlo. Ali znao je on da tu nešto nedostaje... Neki sastojak... Sklopio je svoja preotala tri para dlanova i rune na njima ispisaše volju, način i zamisao. Slučajni prolaznik ni sanjao nije, kako će samo da se promjeni njegova sudba...

Poslednji u selu napravio zasad malina, krenuo sa reciklažnim poslom tek kad je video koliko se tu zarađuje, učlanio se u političku stranku nakon što su sva radna mesta već izmišljena.

Osoba koja je krenula u neku "isplativu" poslovnu avanturu , ne razmišljajući o tome da je već totalno zasićeno tržište. Čuo čovek da je to dobar biznis pa uleteo, taman na radost savetnicima koji jedva čekaju da nekom uvale dobar komad placa kojim će proći autoput pa će država debelo platiti za tu zemlju.

Jedna od decijih fora koja po predanju treba da ih zastiti od voznje policijskim ili ambulantnim kolima. Radi se o tome kada se zacuju sirene, u zavisnosti od od toga da li pripadaju policiji ili hitnoj pomoci,deca se hvataju za plavu,odnosno crvenu boju na svojoj garderobi. Ukoliko nemaju crveno ili plavo na sebi,onda hvataju najblizu osobu za komad odece i drze ga dok god traju sirene.

Kilo 'leba, alpska, luk, paradajz, krastavac i komad sira su užina u pauzi svakog drvoseče ili tumbadžije drva.

Dakle, polega se na proplanku. Iz motokultivatora izvadiš pletenu korpu. Uzme se čista "Kuvarice manje zbori..." krpetina kojom je pokrivena korpa, pa se na nju izbaci sve ovo gore navedeno, izreže na deblje kriške, so se sipa u čep od flaše da se umače salata i cepaš dokle možeš. Posle se napiješ vode i spreman si za dalje tumbanje.

Sindrom koji se javlja kod osoba koje imaju neodoljivu želju nešto da urade, tipa da uvuku minđušu, urade tetovažu, kupe neki ekstravangantan odevni komad, smuvaju ribu druge nacionalnosti, imaju grupnjak... ali ne smeju to da urade zbog nedostatka hrabrosti, straha ili nekog desetog razloga. Da bi sebi i drugima pokazali kako to u stvari ne žele, onda ispiraju svoja usta osobama koja su bez ikakvih problema sebi tu želju ostvarila.

Prevrh pička. Ona na koju se loži čitav grad. U dosta slučajeva je nimfomanka, što i ne treba biti nešto čudno ako se uzme u obzir da je epski komad pičetine. Uništila je i dosta brakova, mahinalno, šta će jadna, nije kriva što je tako lepa. Jedini problem je što neslavno završi, ili tako što je neka pomahnitala babetina ubije zato što joj muž danonoćno drka na nju, ili čak čopor pomahnitalih baba, koje je muče sve dok ne odluči da napusti grad.

Serija o forenzicarima. Forenzicari su najcool ljudi, uglavnom odabrani od najljepsih i najpametnijih primjeraka ljudske vrste. Ako ste forenzicarka, izgledacete odlicno i u pedesetim.
Njihov posao je da odu na mjesto zlocina, i smrknutih pogleda razgovaraju medjusobno, sve dok sasma slucajno ne uoce neku dlaku, komad zuba, il najfinijeg porculana, koji sa 100-postotnom sigurnoscu raskrinkava izvrsioca tog teskog krivicnog dijela.
Sav onaj posao, koji kod nas obavljaju sve vrste policija, tuzilastava i sudova, u Miamiju, Las Vegasu i drugdje gdje djeluju, obavljaju forenzicari.

Standardan komad opreme za izlazak ziljavih pičkurina. Ne znam zašto, ali izgleda da je postalo popularno da se svaki izlazak fotografski obilježi, da li zbog gubitka pamćenja od alkohola, ili zbog postavljanaj slika na popularnim društvenim mrežama (biće da je ovo drugo). Samo, osobe koje ovo upražnjavaju su oni koji već godinama izlaze na isto jebeno mjesto, tako da svaka fotografija dođe kao fotokopija.