Jedno od mnogobrojnih sado-mazo pravila.
Ne misli se na pojas u automobilu, al' kad malo razmislim može da bude u nekom monovolumenu.
Pitanje koje si postaviš nakon što se razbiješ klekovačom i izgubiš društvo. Po mogućnosti Krajišnike da bi ceo izraz imao smisla.
A: Đe je sestri brat? Đe je majci dika? Klekovačo, đe je ona grupa Krajišnika?
Klekovača: Ne znam, ja sam samo klekovača....
Izraz nastao uslijed petstogodišnje usiljene simbioze sa Turcima. Odnosi se na isuviše provokativno obučene cave koje svojom pojavom zakucavaju kazaljke testosterona momaka u blizini.
- Joj vidi one matere ti!? Vidi, vidi dopičnjaka.
- I kaže silovana!? Nikakvo čudo nije.
U kraljevstvu slijepih, jednooki je car.
Obzirom da smo mi u fazi đe nemamo ni jedno oko, a ni bistar um, zatupljenom i slijepom masom nije teško upravljati. Ispranih mozgova, kratkog pamćenja, sniženog morala, sa izbrisanim i zaboravljenim kodeksima, od nekada slavne nacije, postali smo ovo što smo danas. Nažalost.
Zbog toga smo tu gdje smo, takvi kakvi jesmo, i upravljaju nama ovi koji upravljaju. Tužno i žalosno.
- Sa ovakvom opozicijom i ovakvim narodom, Žobla Felna bi mogao da bude premijer, predsjednik i da drži sva resorna ministarstva, da se ne boji za svoje fotelje. U pamet se braćo...
Ono što kažem na prvu, refleksno, a zapravo sam hteo reći :" O kvragu, kud baš na tebe sad da naletim, nisam te video još od osnovne škole i za svo ovo vreme nisam se zaželio tvoje prljave njuške ni malo, no kad smo već ovde mogu se bar pretvarati da mi je drago što te vidim, iz čiste kurtoazije. Za slučaj da si i dalje prgav k'o pre. Jeb'o mi pas mater, kud izađoh van na ovaj kleti dan. Fino mi je pisalo u horoskopu da ne mrdam nigde. Puuu, sunce ti jebem kalajisano."
Pozdravi koji se dele na neki način kao što ide gradacija kod sistema pozitiv-komparativ-superlativ.
Poenta je u tome što se ova 3, naizgled, slična pozdrava zapravo upotrebljavaju veoma selektivno, nesvesno.
A ja sam bio pametan da to provalim sinoć pred spavanje. Fala, čika 40*C.
Elem, primeri:
Sretanje sa čovekom koji ti je samo poznanik, na zdravo-zdravo ste:
- Eee, ćao Bojane.
- Eee, gde si.Sretanje sa dobrim prijateljem:
- Alo brate bre, haha, 100 godina!
- Ooo, pa 'de si ti meni jeboteee!Sretanje sa najboljim prijateljem (prijateljima):
- Gle ovog specijalca bre! okle ti vamo?
- Haha 'đe s', crkotino, aj' do mene da te oguzim u PES-u!
Svi li su generali poslije bitke pametni. Padneš tiket i vazda se nađe jedan da ti reče "a kako to odigra jadan ne bio, ada svi znaju da je Valjadolid jak u gostima". Da sam znao da je Valjadolid jak u gostima ne bih igrao protiv njega. Nijesam lud.
Iskreno izražavanje nemoći što se situacija pred Vašim očima ne da promeniti usled dejstva više sile, a situaciju čini zbir nepoznatih stokilaša dvometraša koji su sasvim slučajno stali ispred vas na koncertu i skaču, ili mirno sede u redu, opet ispred Vas i s nestrpljenjem prate razvoj akcionog filma, nekad davno u bioskopu-ili se neki sretnu u finalu Wimbledona i bore se do poslednje kapi znoja da osvoje tu dragocenost, a Vama nijedan nije po volji.
Izraz mi je draga uspomena iz vojske kojim je moj crnogorski prijatelj Milić počastio svoje najbliže cimere sa ukupnom masom 250 kg žive vage-bio je lakši od njih skoro 200 kila i morao je dobro da ih se čuva kad se uvežbavala uzbuna, da ga ne pregaze.
Izraz kojim se izražava velika radost i iznenađenje usled neočekivanog susreta sa osobom koju dugo nismo videli. Pominjanjem majke u ovom kontekstu pokazujemo kako vrlo cenimo dotičnu osobu.
Maslinovo ulje, ruzmarin! Ladno pivo, koka kola, jupi! Krofnice, vruće krofinice...
Ako ste ikada išli na primorje, crnogorsko primorje, vrlo vjerovatno napamet znate navedeni marketinšku mantru, koju ponavlja ubogi prodavac na plaži. Primjetićete da se u prvom planu nalaze masline. Zašto baš masline? Zato što masline rastu u primorskim krajevima. Zato što primorci izuzetno cijene svoje masline i njihovu prerađevinu maslinovo ulje. Zato što svoje maslinove ulje trpaju sve moguće i nemoguće kombinacije jela. Zato što se maslinovim uljem liječe, kupaju, jebu u guzicu. Zato što očekuju da i vi cijenite maslinovo ulje. Da ga platite naravno. Papreno.
Masline kao masline i nisu previše bitne za poentu ovog teksta. One rastu tu vijekovima. Teško da su imale uticaja na ljudske kvalitete osoba koje ih uzgajaju. Ali eto, potrefilo se da dijele kvalitetan geografski prostor sa, ne tako kvalitetnim, ljudskim bićima.
Latin, iliti primorac, potomak slavnih mletačkih trgovaca, dočekaće vas sa isto tako ''slavnim'' gostoprimstvom koje krasi dotične krajeve. Ljubaznog osmijeha, prefinjenih manira i prijateljskim zagrljajem ispratiće vas kući. Vrlo vjerovatno prvi i poslednji put. Mašte im ne fali. Teško da bi nekome drugom pale na pamet takve ideje za prevaru. Riječ im vrijedi koliko i maslinovo ulje koje prave. Na svu sreću, gledate ih samo ljeti. Ostalih godišnjih doba zavuku se u svoje kamene palate i broje novce. Smišljaju nove prevare, uvode nove takse.
A maslinjaci, oni žive vjekovima. I pravo je čudo kako ne pocrvene od stida svjedočeći nedjelima svojih vlasnika.
Domaća verzija drevne engleske poslovice "burden fits the back". Kod nas se doduše koristi u smislu da nema tog posla za koji se neće naći budala da ga uradi.
Koordinator: Kolege, malo pažnje molim. U sklopu prelaska preduzeća na novi ultraproduktivni multinacionalni model korporativnog menadžmenta uvideli smo značaj prevođenja zastarelog formata skladištenja baze inventara velikog skladišta u novi, elektronski format. Potreban nam je dobrovoljac za taj odgovoran posao i mogu sa punom sigurnošću da obećam da će taj dobiti javnu pohvalu generalnog direktora glavom. Dakle, neka pristupe zainteresovani!
Mika: Ev...
Žika: Spusti ruku budalo, tu ima trie's godina mesečnog inventarisanja, propišaćeš krv na prkno pokojnog đeda.
Koordinator: Kolega, hteli ste nešto?
Mika: Ne... ne, ujelo me nešto otoič tu za vrat pa me svrbi, nikako da se smirim.
Koordinator: Aha, dooobro. Neko drugi, drage kolege?
Pera: Evo ja ću, i da poručite generalnom gospodinu direktoru u moje ime da će mi biti ogromna čast što sam na usluzi preduzeću.
Koordinator: Brrravo Čankolizoviću, to je taj kolektivni duh koji nam fali ovde! To je ono što daje snagu u samotnim jesenjim noćima za tastaturom, sledite me.
Spremnost da se u svakom trenutku bude na strani "đe manje biju".
1. Svaka izjava Svete Marovića, Filipa Vujanovića i Mila Djukanovića.
2. Mlada: Kakve venčanice imate?
Prodavačica: Bele i roze. Bele za nevine, roze za one malo manje nevine. Kakvu želite?
Mlada: Belu! A đe-đe (ovde-onde, prim. prev) roze.
Mjesto gdje je krenula svaka nervozna osoba koju pitas đe će. Postoji i produžena verzija:"U prkno više guzice". Može se javiti i kao obični komentar tj. kao znak negodovanja.
- Đe će da studira posle srednje?
- U Bijograd.
- Oće, u prkno. Od čega će da živi?.......
- Đe ides na doček nove?
- U prkno više guzice.
Naći se u masi ljudi đe niko ne može doći do vazduha maltene.
○ Đe su Šomi i Srka?
○ A ko zna, verovatno se još gužvaju u busu.
○ Klasika...
Svršen glagolski oblik. Nešto što nije bacati foru.
Kako su nas učili da razlikujemo glagolske oblike po trajanju? Ako ima smisla da glagol stoji uz pola sata onda je nesvršeni, a ako zvuči nezgrapno i nelogično onda je svršeni. Hajmo!
Pola sata baciti foru. Ne baš. Osim ako nijesi stranac ili gastarbajter. Ali te onda glagolski oblici ne interesuju. - svršeni.
Pola sata bacati foru. Izbjegavaj!
Uspješno baciti foru je biti majstor u određivanju mjere. To je kuvarska vještina. Flambiranje. Tajni začin razgovora. Britkost britve brice. Britkost sjekire drvosječe. Ne cijepanje po čvoru drveta, no đe je najmekše, đe se vlakna dodiruju. Đe se odvajaju slojevi mesa šarana. Ne prstima đe se kose mrse, no đe im vjetar vlasi razdvaja.
Nekada je u korist razgovora a nekada u čast univerzumu.
-Meni je život mnogo dobra dá.
-Kako, boga ti? Šta je tvoje bolje od moga? Nije da mi je krivo...ja to informativno, radi razgovora.
-Uvijek krećem od đece.
-Pa i moja su isto...škole završila, dobila posao i kola da koriste koliko god oće.
-Pa đeca moje đece.
-Mašalah! Alah ih pozlatio. Biće i kod mene ubrzo.
-Pa moja žena, sam je Bog meni poslao i oni pločnici kuda sam trčao za njom su za moje noge bili istesani i gurali me da joj skute dovatim. E kad se sjetim njene haljine koja se izdizala svaki put kad bi skliznula iza ugla zgrade. Bog da joj dušu prosti. Odakle došla, tu i ot'šla.
-Sjećam je se, sjećam...da joj lako pane dženet i meleci.
-I moj posao i moja imovina. I sve što sam đeci ostavio. Đeci moje đece i njihovoj đeci. I svoj svojoj đeci po svijetu koju ni ne znam. Njihovim majkama. I njihovim babama.
-Eeee...
-I ja sám. Ljudi koji su me gledali su govorili da ličim na Patrika Svejzija. Da stojim kao bor među korovom. Prava leđa, široka ramena. Jaka prsa i snažne ruke. I moj mali prst je najbolji oblik malog prsta.
-Aaah...Ljuta!
-Dosta je. Koja ti je to po redu, rode?
-Samo kad nije zadnja.
-Đe ćeš, tek smo sjeli...aj još po jednu.
-Nemam ti kad, kume. No vidiš li ti ovaj mali prst koji pružim kad držim fildžan? E pa nije do fildžana. Ja to tako i kad pijem vodu i kad jedem viljuškom. I kad kucam po tastaturi. A znaš li šta je to? Inkarnacija moje ćune iz blagodati od prošlog života.
Pita se ako se želi znati kuda neko ide jer je nepristojno pitati đe ideš.
Ja:Đe ćeš akobogda kume?
Kum:Akobogda u prodavnicu.
Pričanje u prazno, čisto da bi se nešto reklo.
relativno nova vrsta prijatelja (na prostorima gde je internet u zadnjih par godina poceo da radi brzinom vecom od 56K...), koju naravno mozete naci na raznim web lokacijama, kao sto su FB, tagged, my space... veoma otvorena osoba sa kojom mozete da pricate o bilo cemu, pa cak iako je potpuno stranac... uglavnom se iza tih prijatnih slika i opisa ljudi sa web socioloskih mesta kriju ljudi kojima je zivot mnogo vise virtuelan nego stvaran i lakse im je da prihvate izazove na web-u...
