Nesto sto ti nikada neces biti. Jebiga, on je svojevrsna legenda.

Znači isto što i kraj je kad sudija svira kraj.
Odnosi se na kraj filma i momenat kada sa dna ekrana počnu da kuljaju imena glumaca, montažera, momaka za bureke..., što je jedini siguran znak da se film završio i da niko nikoga neće opet ščepati za nogu.

Vrlo česta pojava, svi u komšiluku imaju bar jedan primerak ovakve osobe. Naravno broj narkomana je veći od 1 ali postoji onaj jedan koji se posebno ističe po svojim psihofizičkim sposobnostima te stoga biva primećen od strane većine prisutne populacije. Njega/nju svi znaju, oblači se neobično, ima 30-ak kila, niko ne zna gde tačno u kraju živi niti ko su mu/joj roditelji, pa čak ni njegovo/njeno ime (eventualno nadimak) ali ga/je zato svi znaju kao ONOG narkomana. Deca ga se plaše, kao i babe. Stariji muškarci ga i ne primećuju toliko a žene/majke sa mučninom skreću pogled.

Iako je prvobitno zamisljeno da pomocu оve funkcije roditelji onemoguce svojoj deci da gledaju kanale sa seksom, nasiljem i uopste iole zanimljivim sadrzajem, ovu mogucnost daleko cesce koriste deca da skrembluju smaracke kanale koje gledaju njihovi smaracki roditelji i time ih sprecavaju da uzivaju u svojim kul, superkul i megakul kanalima, jer se tv nazalost seruje, da ne kazem deli (jbt, cale, samo mi imamo 1 tv, k'o da zivimo u 18. veku!)

...реченица коју каже јадни "музичар који пије" када "ђаво дође по своје",и затекне своје "савршенство без мане" и "врло,врло задовољног типа","у соби пуној осећаја" како се мазе на кревету у којем "нема плача испод покривача",а који се гле ироније налази у "стану за који су заједно штедели",уз пригушене звуке "Дејвида Боувија и паука с` Марса" ,док она заудара на "коњак који је целу ноћ форсирала" уз ријечи упућенe само њему "срећан ти Дан Заљубљених"...

Svaki blok,deo grada,ili omanje mesto ima jednog lika kojeg su ni krivog ni dužnog proglasili hakerom,tj "stručnjakom za kompjutere" i uopšte za savremenu tehnologiju.Jednom kada ga proglase za takvu osobu,najblaže rečeno - najeb'o je.Najčešća ceremonija proglašavanja osobe hakerom je instalacija Windows-a."Ma kad on ume Windows da napravi..." je rečenica koja će se često čuti kao glavna preporuka da se taj lik zove kad god nešto nekom (bilo da ga znamo ili ne) ne funkcioniše na kompjuteru.Ljudi kod kojih će ići da "popravlja kompjuter"(najčešće da instalira neki program ili igru,snimi nešto na hard-disk,nareže disk ili skine nešto sa neta) uvek će se sa njim odnositi sa poštovanjem,služiti ga kolačima i sokom i posle obavljenog posla udaviti sa još sto pitanja,koja su u rangu naučne fantastike čak i za njega,a kamoli za ovog što pita.

Onaj trenutak kada se zapitaš da li je keva popušila ćaletu pre nego što te je poljubila za laku noć. Posle toga više ništa ne može biti isto..

Osećaj zadovoljstva i zabave u društvu osobe koja isto tako blebeće kao vi, smeje se tako često kao i vi, završava vašu misao dok vi otpočinjete njenu, kapira poentu vaše priče bez crtanja, razume vaš smisao za humor, od srca vas nasmeje svojim šalama, pored koje vam ideje i misli samo naviru da ne stignete ni svaku da ispričate, već poneka i zaluta u vidu fraze „joj, htedoh još nešto da ti kažem…“. U tim trenucima vam se čini da bi sa tom osobom mogli da pričate satima i danima i da nikad ne bi presušile teme. Utešno i ispunjavajuće deluje osećaj da ste našli nekog srodnog sebi. Još jedan stepenik iznad toga je saznanje da sa tom osobom možete i da ćutite bez neprijatne tišine.

Период у којем почиње да се губи контакт са ортацима из најранијег детињства. Време када човек схвата, да га са својим дугогодишњим пријатељима не повезује ништа осим улице у којој су одрасли. Улице у којој су се играле жмурке, зајебавали локални пензоси, пушиле прве пљуге и проводиле године украшене искреним смехом. Раскрсница на којој свако бира различиту страну. Она које је довела до тога, да две особе, које су трошиле сате у шали и разговору, сада седе на истој старој клупи, у истој старој пози, а не размењују ни реч. Све је испричано, изанђало, а нових тема нема, јер иако седе на истој клупи, заправо живе у два различита света. Није се десило ништа необично, били су деца, а сада су постали људи. Из месеца у месец, расцеп је све већи. Заборављају се бројеви телефона, датуми рођендана, а на локалним теренима за лоптом трче неки нови клинци.

Фасаде солитера, изграђених у источно-берлинском, комунистичком маниру, постају све блеђе, у њима живе исти људи, али је нит која их је повезивала неком силом прекинута. Дечаци, који су безброј по поднева провели заједно, сада у ретким случајевима, када се насумице на улици сретну, размене оно хладно, проклето:"Ео, блеја". Стара лица су замењена новим, безбрижност су заменили проблеми, и није више битно имати Адидасов фудбал, већ рибу, ауто и богате људе у свом окружењу. Постали су једни другима одбојни и досадни.

Ono sto bi svaki komentator fudbalskog meca rekao kad bude 89:00, ali mi imamo Acu Stojanovica:

Maksimum efekta.

Univerzalna laž svih onih koji su počeli ali nikada nisu završili faks.

Prva situacija u kojoj dečko počne da te poredi sa svojom majkom.

Тренутак у ком из матичног аутобуса видиш прву зграду која припада територији твог краја.

Некада давно, док се иоле знало за срам, девојчице, госпођице, господичне и даме дискретно су говориле слушкињама и пријатељицама да су "легле" са тим и тим господином.

Од културних начина да се околина обавести о најновијем пријему курца, данас је клинкама у раном и средњем пубертету преостало само "отићи до краја", као извитоперени, бедни покушај глумљења финоће.

Znak da je muškarac sazreo kao osoba i da će jebena polica biti sklopljena za pola sata, ne za šest meseci. Ujedno znak i da se ženopauza bliži.

Zvuci koji te dočekaju kada po povratku iz beloga sveta zakoračiš u autobus gradskog prevoza, sedneš na polomljeno sedište, a iz vozačeve kabine, kao naručena, piči bilo koja žalopojka domaćeg folka.

Grupe novopečenih tinejdžera, sa opasno visokim nivoom hormona koji vise po kraju i smaraju sve živo i zdravo. To postižu na razne načine, bilo da dobacuju ribama, puše i pišaju u hodniku, uništavaju državnu svojinu, galame i psuju pod prozorom, maltretiraju mlađu decu i četvoronožce...A onda se vraćaju kući gde odgledaju svoj omiljeni crtani, zalepe koju sličicu u album i obuku svoju Spajdermen pidžamu.

Kada ti devojka posle par meseci veze pomene brak.

Opis posla radnika na mašinskoj traci.