-matori, sta igrash ovih dana?
-cs 1.6 jedino mi to ne laguje!

Radio: Ej živote, umrijeću noćas, od ljepote, zaspaću noćas, ja zbog nje da nikad me ne probude...
Ja: Jaooo pjesme, čovječe!
Radio: Da vam kosti iz groba ne vire, kupujte sanduke kod Pušikarić Mire!
Ja: E jebi ga!

Sima: Koliko ti je do jaja trip od 1 do 10?
Deki: 10! ili 250(ako je bas to jaja)
Zuba: koliko si se dobro proveo sinoc?
Peera: O bilo je uzas

A: Jbt sta ti jedes?
B: Brate, sve za masu!
A: Ok si i tako..
B: Brate, ima da budem jak i da se derem!

Što potvrđuje onu dobru staru...."ne jebe lep....nego koji ima"

Hristos se rodi, babu da porodi i srecnog veselja mnogo je belja zima crna.
- WTF??
--zasto uopste citas to?
-otkud znam mislio sam da ce jednom poslati nesto pametno

1. Nemoj. Znači, u startu, svaki put kada misliš da si došao do nekog pametnog zaključka - nisi, i ne pitaj "šta nemoj", samo nemoj.

2. Znači, jesi... Uplela te je u mrežu, i iako ti drugari to slikovito objašnjavaju u kafani (svake večeri sve kraće, doduše...), ti znaš da si slobodan čovek, i da se rukovodiš svojim odlukama. Ok... Objasni joj da se TV pomerati neće, samo zato što remeti Feng-Šui. Stan je tvoj, i to je racionalni predlog sporazuma. U svemu ostalom joj daješ slobodu, uostalom!

3. Navikao si se da gledaš TV u podrumu? Super. Drugari te zezaju, ali bitno je da ga još uvek imaš. Sada će ti postaviti jedno pitanje: "da li me voliš". Odmah da ti bude jasno, večeras seksa nema, ali ima valjanog, drugarskog razgovaranja, i nijedan odgovor nije pravi. Reci joj da je ne voliš.

4. Naravno da si joj rekao da je voliš...taj ispit još ni Manda nije prošao. Na njen feedback "lažeš", ti se uskobelja da joj objasniš koji su sve pokazatelji da je to istina. Nemoj je zaprositi, ima drug Paja broj one sa medicinskog faksa, biće pičke sutra!

5. Nisi izdržao... Ok, tvoje učaurivanje u papuču je gotovo okončano, pre nego što dođe brak, imaš još jednu manje radikalnu priliku da se iskobeljaš. Ovo što dolazi već nije za mlađe od 14... Povedi nju, njene drugarice i svoju ekipu na večeru u fensi restoran, sa tihom muzikom. Uhvati njenu najbolju drugaricu za sisu. Znam da si zbunjen... Ali, povratićeš divljenje svojih drugara, i čak ga udvostručiti! Mala će pizdeti sat-dva a onda će početi da cvili, jer je zbunjena; uspostavi kontrolu, i zadrži je do kraja života! Bonus: i drugarica, kada sve ove reakcije vidi - 'teće.

6. Nisi, znam da nisi...ali ne brini, samo zato što si pička, ne znači da ne zaslužuješ da živiš, jel' tako? Još uvek imaš TV, podrum i onaj CKM iz 2007. sa 3D naočarima. Uzmi sikiru. Ubij je. Posle nećeš imati srca zbog dece...

7. Ok, nije zakonito, oklevao si previše...ali je blaže od onoga što sledi. Kroz dve godine ni sikira ti više i ne vredi - jača je. CKM ti je davno bacila, a i gajba piva je nestala pred rat, a kauciju da platiš - nemaš. Upiši faks, matora...ko kaže da je kasno? Sam si, pičiš svoje, svet se divi tvojoj istrajnosti, a biće i finansijskih rezultata! S' vremenom ćeš je sve manje viđati!

8. Niko nije očekivao da ćeš upisati faks, ne brini...i srednju si jedva otaljao, a kad je nisi ubio, jasno je da nećeš ni matematiku raditi. Postaje kasno... Mazni neku kintu, kupi Aston Martina, raštrkaj grudni bestid kroz šes' cola rozle košulje, u'vati neko besvesno piče, i kod Paje u Australiju, ionako te zove svakih mesec dana! Za decu ne brini, imaju babu i dedu, a i slaćeš pare.

9. Za ovo niko nema opravdanje, ni objašnjenje, ali nisi... Pa, dobro. Kupi sebi čamac, jebao je Tupperware.

10. I sa 60 godina, i dalje je jača... Ništa, matori. Sada stvarno jesi stigao u sigurnu luku. Nit' imaš šta da dobiješ, nit' šta da izgubiš. Sve joj vrati, jebi joj majku, nauči mađarski da bi je bolje psov'o, sramoti je pred unucima, napij se u Sremskom Banoštoru i umri u jarku kraj puta zimi, da bi se sekirala dok je živa.

Zato smo rod muški, zato što, ultimativno, svim srcem verujemo da smo pobedili, čak i kada nismo! Živeo sindrom "kriv je sudija"!

-'Ajde bre, cero sta ga tol'ko analiziras, nikad se tak' neces udati.

-Deco, hajde da analiziramo ovu/ovo/ovaj zadatak (moze i: sliku, jedinjenje, knjizevno delo, stanje u kome zivimo.....).

-Momci, hoćemo jednu štafetu da odradimo, nemam mnogo vremena.
-S' ti lud? Prošli put kad smo to radili, Mare je peglao pola sata, Džoni se tripovao da je Hitler, a ja sam maštao o sestri od tetke.
- A jes' i to što kažeš, daj zarolaj jedan pa ćemo natenane.

-Džoni:Da li vredi ovaj Mančester odigrati, u zadnje vreme ne mogu vola da ubodu?
-Ludi Milojko:Ako mene pitate iz 1 u 2 to dolazi.
-Jebao me otac, kud te pusti da kažeš, ako me izmalerišeš kao prošli put ima tiket u dupe da ti nabijem...

Pre nego počnete da čitate ovaj pismeni zadatak Vladimira Ševe - teme na pismenom su bile:

- 'Koštana'

- 'Svetlosti nesta, prestadoh da čitam i tuga me obli: opet živim'

Ševa je izabrao ovu drugu...

Gledam, al' oči su mi sklopljene.

Osećam miris sveže lakiranog drveta.Pomislih kako je moj mrtvački

Sanduk prilično dobar za pare koje sam dao. Da, konačno sam umro.

Slusam popa koji nariče i decu koja se deru: 'Kuku! Strikooo!' Odlučih

da se malo prošetam, da vidim je l' mi baba Bosa došla na sahranu. Začudio

sam se kad sam shvatio koliko se lako krećem. Moram priznati da sam

zadovoljan.

Sahrana je prilično dobro uradjena. Mile, prvi gučevački trubač sa

svojim bleh orkestrom dobro je obavljao posao. Svinja se okretala na ražnju,

dok se moj pijani zet valjao u blatu. Baba Stana je sa dedom Milojicom

zamišljeno gledala u moj grob i uzdisala.

Počeh da vičem: 'Šta kukaš stara, nije Omoljica mrtav, opet živim',

ali se setih da ne može da me čuje. Pogledah jos jednom moje sirote unučiće i

pomislih: 'E deco, deco, ko je vas poznavao ni pakao mu neće teško

pasti.'

Osetih u tom trenutku kako me nešto vuče na gore: 'E pa dodje vreme da

se rastajemo'. Putovao sam, mogu vam reći, dobrih pet sati. Na vratima

raja stajao je Sveti Petar. 'Zdravo Petre, pa dodje vreme da se i mi

ispričamo'.

Petar me je mrko gledao, ali konačno prozbori: 'Ne piše ti se dobro,

Omoljice, puno si grešio. Bog te čeka.' Priznajem, malo sam se

uplasio, jer ovo mi je, znate, bio prvi susret sa Bogom, a to nije mala stvar.

Ćutim ja, ćuti on. I tako ćutimo mi jedno pola sata i konačno se odvažih pa

rekoh:

'Dobar dan, Bože!'. Opet ćutimo, a mene već počele i noge da izdaju. Znate, ne umire čovek svaki dan.

Konacno Bog popravi kravatu, promeškolji se malo na svom oblaku i rece: 'Kazi Omoljice.'

Ovaj govor sam prilicno dugo spremao pa sam rešio da mu kažem sve od prve do posledje reči:

'O Boze, vladaru carstva nebeskog, Ti koji nebom hodaš, Tvorcu mog psa

Marka, sinova Mirka i Žuje, baba Bose i deda Radovana, mog kuma

Spasoja i izvinjavam se ako sam nekoga u svoj brzopletosti zaboravio da

spomenem...'

Tu stadoh i primetih da se zbunio. Zamislite - Bog tako veliki, ja

tako mali, pa se zbunio preda mnom. Medjutim, našao je nekako prave reci, pa

rece:

- Jesi li ti Omoljice pročitao 'Koštanu'?

- Nisam - velim ja.

- A jesi li, Omoljice, primetio da svetlosti nesta?

- Nisam - opet ću ja zbunjeno.

- Da li te tuga obli, Omoljice?

- Ne Gospode - rekoh - a zašto?

- Zato što je to, Omoljice, tema ovog pismenog zadatka, i bojim se da

si promašio temu.

Bog je moćan - pomislih u sebi...

Dobio je 5!!!

- Znači molim te, molim te, molim te, prosledi koji zadatak, zavisi mi uspeh od toga
- Ma dobro bre jebote...
- Ne kapiraš, držiš moju sudbinu u svojim rukama, ostanem li na popravnom, em mi propade leto, em će ćale da me obesi za muda.
- Pa pokušaću...
- Hvala ti! Znaš da se uzdam samo u Boga i u tebe, al' više u tebe!

Klinci su ga kupovali, jer su sakupljali kese...... ko se seca seca.....