Početak kraja Kaludjerice kao takve. Mogu samo da zamislim razočarenje nas iz "unutrašnjosti" koji nismo propuštali priliku da pri ulasku u Beograd ispadnemo pametni u društvu i kažemo: "Ovo je najveće divlje naselje u Evropi!"

Mnogo zajeban lik. Bio to mršavi klinac kog brani bagra iz celog kraja ili tatin sin sa BMWom, totalno je svejedno. On ima ledja, niko ne sme ni da pomisli da ga dira.

Osoba koja toliko strasno voli svoj grad, da ponekad zaboravlja da isti mora da bude unutar države, što ponekad dovodi do satiričnih oblika ksenofobije prema osobama koje nisu iz kraja.

Heroj nacije! Urbana legenda! Priče kažu da je samo običan čovjek iz komšiluka, ali ne. On je nešto više od toga, ponos čitavog kolektiva, čitavog kraja.

Početak čuvene bosanske reklame za hot-lajn, ionako nikad niko nije saznao zašto se napal'la, svi klinci iz kraja su stalno ponavlljali tu rečenicu svaki put kada bi dobacivali nekoj ženskoj.

Opis fenomena koja traje dugo, predugo, u beskonačnost, toliko je daleko otišao da se početak ne vidi, a kraj ni blizu. Do njegovog kraja ne bi skočio ni dinar u vrijeme hiperinflacije.

Opšte poznati matorac iz kraja, koji bleji ispred "drinkstora", i poznat je po svojim svakakvim ispadima u alkoholisanom stanju. Odlikuje ga seda kosa, skoro požutela, zapuštena brada, nerazgovetan govor, i neka maslinasto zelena jakna.

Termin, koji se koristi da se opiše izgled ulice, čijem se rekonstruisanju pristupilo nedavno. Poslednjih godina, u letnjim mesecima, Beograd neodoljivo podseća na Bejrut s kraja sedamdesetih godina prošlog veka.

Izuzetno teška i kompikovana beseda lokalnih alkosa koja se uvek završava nekom drugom temom, različitom od one počete. Priča bez kraja ili priča u kojoj kraj i početak nemaju nikakvih srodnih tačaka.

Sarkastično podjeb-pitanje roditelja koje te pitaju od onog dana kada su otišli na prvi roditeljski i kada su videli koliko si kečeva nakupio pa sve do kraja školske godine.

Nešto čime svaka šuša može da se bavi u poslednje vreme, samo udari neku matricu ofrlje, izigravaj gangstera / zaljubljenog momka iz kraja / filozofa ili jednostavno naduvanu budalu i čestitam, postao si umetnik i imaćes obožavaoce koliki god bio debil.

Izraz koji se upotrebljava za opis neke teške utakmice. Šanse na sve strane, gledaš da sačuvaš živu glavu ili bar da izvučeš bod a na početku si vodio dva razlike. Taman se odbraniš i pomisliš da ćeš se malo odmoriti od ovog mukotrpnog napada protivničkog tima i tvoje stalne odbrane i pokušavanja izbijanja lopte što dalje od svog gola. Gledaš na tajmer, odbrojavaš koliko ima do kraja utakmice, kalkulišeš hoćeš li izvući išta iz ovog kola i šta će čeka u sledećem... Korner za protivnički tim, produžeci, još sto sekundi do kraja. Jedan korner rasčišćen, ide drugi. Znoj ti kaplje sa čela, gledaš da naskočiš što više i sačuvaš gol, očekuješ od sudije da više svira kraj utakmice.

Odjeb klincu iz kraja koji počinje da nam priča dogodovštine kao da je pregazio Solun, posisao svo znanje ovog sveta i poseduje bar tri borilačke veštine.

Ne, nije kad promašiš poslednju utakmicu na tiketu za veliku lovu, već kad promašiš prvu uatkmicu, a onda ispratiš sve rezultate do kraja i vidiš da ti je ta utakmica jedina koju si promašio!

Česta novinarska fraza sa ciljem glorifikovanja sebi dražeg tima, koji je na sreću ugurao gol pa se branio do kraja utakmice. Sav trud protivnika pada u vodu. Rezultat se pamti, igra zaboravlja.

Usresrediti se svim svojim bićem ka ostvarenju zacrtanog cilja, najčešće nakon par neuspelih pokušaja, odnosno padova prilikom savladavanja prepreka na zamišljenom putu. Čvrsto odlučiti da ovaj put idete do kraja, kakav god ishod bio.

Baza svakog savremenog ležaja. Najveći saveznik nekim muškarcima-prilagodi se i komšinici i švalerki s drugog kraja grada, ali se najbolje ušuška uz obline prave gazdarice, koja je ona jedina“trajna vrednost“ zajedničkog kreveta.

Pitanje koje nam postavljaju prijatelji roditelja kada ih sretnemo na ulici. Prvo pričaju o zdravlju, o državi i ostalim stvarima, onda odjednom ućute, okrenu glavu ka tebi, i pitaju te: ''A koji si ti sad razred"? Kada im odgovorite, počinje njihova beseda kojoj nema kraja.

To vam je ćebe koje greje kad treba,hladi kad treba i smiruje u stresnim situacijama...

Svi znamo za ovo ćebe ako smo gledali američke filmove do samog kraja...

otaljavati neki posao. Raditi nešto samo da se kaze da si uradio a pritom ga ne uraditi do kraja ili ga uraditi površno.