Razlozi zbog kojih živimo, zbog kojih se upinjemo svim silama da opstanemo na ovom svetu i zbog kojih se grčevito držimo svake slamke spasa koja nas, makar i na kratko, odvaja od prelaska na zelenije pašnjake i napuštanja ove doline suza.
Da preskočimo sve one bitne stvari: veliku platu, siguran posao, bazen u dvorištu ogromne kuće. Hiljadu žena samo Hefneru nešto znači, mada verujem da je i njemu jedino bitno koja najbolje greje zimi. Kad se stvari svedu na saldo, ipak nam je najbitnije parče salame na okrajku hleba i čaša hladne, čiste vode.
I jedna domaća rakija pre jela, ako nije previše da se traži.

To je ono što ćemo voziti u Srbiji posle još koje izmene zakona o obaveznoj prvoj pomoći...

Partner koji prvi legne u krevet i zagreje posteljinu.

Sažet opis napaljenog jebača sa prevremenom ejakulacijom.

Gost za kojeg ne važi pravilo:“ Svakog’ gosta za tri dana dosta.”

ili (S)vinjak, za prijatelje Tinjak

Od svih alkoholnih pića, rubinov vinjak ima najgoru reputaciju. Po štetnom dejstvu na organizam je odmah iza legendarne Zozovače. Jeftin je, svima dostupan i spada u "slatke" žestine - brzo se osladi i moguće ga je popiti u enormnim količinama za kratko vreme, sa pogubnim posledicama. Neiskusni klinci se najčešće od njega prvi put dobrano prekinu i završe na ispiranju. S druge strane, matorim alkosima je često baš vinjak poslednja stanica pre lečenja (ili ciroze). Po mnogim urbanim legendama, od svih pića upravo vinjak dovede do ispoljavanja onog najgoreg u čoveku, najčešće pritajene agresivnosti. Većina je sa vinjakom imala jedno ili više loših iskustava pa ga zaobilazi u širokom luku, u korist piva, vina, rakija ili skupih stranih pića. Povratak vinjaku je uglavnom znak poodmaklog alkoholizma.

Pojava koja ubrzava proces skupljanja veša za 300%.

Ekspert svog umeća, za njega ne postoje tajne i misterije. Sve je probao, sve video, u svemu je iskusan. Kad on nešto radi to zna da je urađeno.

Čovek koji svuda, svakome i u svakoj prilici potvrđuje rečeno, nebitno koliko suprotstavljena mišljenja su u pitanju i u kom procentu on deli ista ta mišljenja. Odobrava sve rečeno šefu, roditeljima, ortaku, kolegama, a sve to iz potrebe da što manje štrci, bode oči, ili navuče nečiji gnev na sebe.

U retkim situacijama kad je čak i njemu neprijatno da po staroj dobroj navici potvrdi svaku tvrdnju, odgovara kratko sa: "Nisam primetio.", jer kako kaže ona poslovica: što manje znaš, duže živiš.

Svi mu sve pričaju , upravo zbog njegove tendencije ka aminovanju baš svake tvrdnje, ne sumnjajući uopšte šta se tu krije i u čemu je fora.

Zaspati odeven u odeći koju koristite kada idete medju ljude. Posledica umora, alkoholisanja ili lenjosti.

Ukoliko je "i" kratko, onda je sleng za seks. U stvari, više za njegov fizički aspekt, ritmičko pomijeranje karlice u smjeru naprijed - nazad. A kada bi i to razmotrili u sitna crijeva, odnosi se samo na ono "naprijed". Nikako "nazad" jer je sama riječ sinonim za povlačenje i predaju. Tako nekako, upiranje je naprijed, kao i guranje, za nijansu jasniji sinonim.

Sa dugim "i" predstavlja sleng za skupljanje odjeće nakon pranja. Zavisno od kvaliteta tkanine, jedan ili dva konfekcijska broja, ne više. Ali dovoljno da neki odjevni predmet postane neupotrebljiv.

Jebeno, kako god okreneš. Pogotovo kada i pored punog ormara nemaš šta da obučeš.

Veoma česta akutna parališuća bolest koja pogađa isključivo žensku populaciju.

Manifestuje se oduzimanjem jedne, a zatim i druge ruke, izraženim širenjem prstiju, a zatim potpunim onemoćavanjem bolesnice. Iako ovi napadi traju relativno kratko, obuzeta osoba je u tom periodu sasvim paralisana, i njen opstanak zavisi od njenih najbližih.

Opasnost leži u naglom ili preuranjenom prekidanju ovog stanja, jer bolesnica može da doživi stanje šoka, ili histerije praćene suzama, nakon čega se napad ponavlja.

Recidivi su česti, često doživotni. Međutim, svaki naredni napad je za nijansu lakši, simptomi su manje izraženi, paralisanost je blaža, a zapažena je i sposobnost iskusnijih jedinki da u ovakvim situacijama otkucaju poruku: „Dragi, požuri kući, umirem od žeđi.“

Tip ortaka prisutan u mnogim društvima. Svi ga znaju i pominju, ali niko se ne seća kad ga je poslednji put video. Kruže priče o njegovim doživljajima i sranjima koje je pravio kada je poslednji put vidjen. Jede i pije za trojicu, čovek sa kojim se retko ko čuje, a kamoli vidja, kao da živi u podrumu odsečen od sveta. Kada najzad izadje iz svoje rupe nastaje opšte oduševljenje i veselje. Sve se vrti oko njega, postaje glavna faca u društvu. Kratko to traje, ali dovoljno da po njegovom povratku u svoje odaje opet počnu da kruže iste one zanimljive i misteriozne priče o njemu.

Polumračni prostor, neurednog eksterijera, još grđeg enterijera, obično na ivici puta ili u nekoj selendri kroz koju prolazimo. Jedina kafana u bližoj okolini pa su lokalni gilipteri iz nje isterali sve normalne i iole fine ljude.

Nanese te put tako, a svakom se desilo, pripiša ti se ili bi malo da se osvežiš da ne zaspiš za volanom. Svratiš, sedneš, konobar ti priđe i pita "štašpit?", a gomila likova koji izgledaju kao da ih je Tim Barton zamislio sedi u ćošku i ispod oka te posmatra dok grli rukom flašu piva da mu je ortak ne otme.

Poruči nešto kratko, zvizni s nogu i beži. Možda stigneš do auta pre njih.

Kratak i slikovit opis lokalnog ili gradskog zumbula, buzdovana, momka u usponu ili kako god već.

On je obicno zdepast, kratko ošišan ili ćelav (ukoliko ima kosu, ona mu raste na svega par santimetara od obrva i fura se tarzanka), fura toplomerku i nije tačno da kenja 24h - njemu je to prirodan izraz lica.

Vlasnik je kladionica , lokala i kvalitetnih pičaka (na neke od njih smo se bas bas ložili kao klinci).

Odaziva se na nadimak, koji je ujedno i njegov statusni simbol (og Grofa do Sise).

Ima tegobe sa zatvorom.

Rok trajanja mu je ispisan na celu i varira od 30 do 40 godina.

Blickrig. Nešto veoma kratko, završeno munjevito pre nego što je i počelo. Što kaže prijatelj Mitar iz Dubiča: "Samo fik i gotovo".

Tri su razloga:
1) Mečevi traju samo tri minuta - duže traju evrovizijska pesma, jedenje čorbe i podizanje para sa bankomata zajedno;

2) Takmičenje se završilo za jedno prepodne a ti Filipe Filipoviću se jebi tamo dvaes dana da bi k'o čovek otišao u zasluženu penziju;

3) Jedina OI do daljnjeg gde je bio zastupljen - izabrali Japanci, ali zato su ga Francuzi mrtvi izbacili za Pariz 2024. a ubacili brejkdens (?!) šatro da bi zainteresovali omladinu kojoj generalno daj telefon, punjač, šteker i mirna Bačka.

Kad električara opizdi struja.

Kratko rečeno: pizda od čoveka. Pederčina koja bi i majku rođenu prodala za šaku dolara.

Slatkorečivi demagog koji jedno priča, drugo misli, treće radi i pritom gleda da ti što bolnije zavuče i da ti naplati sve sa zelenaškom kamatom i PDV-om pride.

Osećaj srama mu je nepoznanica, te se u tom delu psihe nalazi samo praznina koja putem reči izgovorenih od strane njenog nosioca preti da prožme sve pred sobom.

Muška varijanta 'jebe mi se' je kad čovek prosto prsne glasno izgovori jebe mi se za sve okrene se i ode. Muški mozak za kratko vreme uz pomoć piva zaboravi razlog.

Ženska varijanta je mnogo kompleksnija i duže traje. Tad, kao nikad ste joj potrebni vi da se privije uz vas da oseti vašu blizinu, podršku i zaštitu. Da vam satima priča o svom problemu a vi da pažljivo saslušate i ne samo otsutno da klimate glavom nego da budete aktivni sagovorni.
Dobro bi došao i kakav šoping ako se ima para jer ubrzava izlazak iz stanja jebe mi se i vraća osmeh na lice.

Poslednje pitanje koje negativac postavlja u filmu,obično posle njega pozitivac preokrene situaciju...