Sindrom koji za razliku od ostalih ima pozitivan efekat na obolelog. Oboleli čovek može da uradi šta god želi i da zbog toga ne snosi nikakve posledice ili čak suprotno, postane popularan. Možete javno najaviti smrt premijeru, i da nakon što on stvarno umre niko ne posumnja na vas. Mogu da vas provale da nemate diplomu i da postanete predsednik. Možete da pričate protiv EU, a posle za EU i da vas idalje voli i za vas glasa milion ljudi. Jednostavno ste neuništivi, stalno se vraćate iz groba (možda zato što ste radili na groblju).

Grub izraz kada se lepšem polu nešto ne može sa lakoćom objasniti, onda se vrši upotreba jezika za gluvoneme tj. objašnjava rukama a u izuzetnim slučajevima i nogama.

Mogao sam da napišem i karijeristkinja i da u toku kucanja dva puta pogledam u tastaturu(elektronsko lomljenje jezika xexe) da li pravilno kucam tu reč ali neću. Jebe mi se, moja dekfka-moja pravila. Ionako mi i te rodne ravnopravnosti idu na kurčev živac ali o tome nekom drugom prilikom.

Karijera, kažeš, emancipacija? Frljamo se izrazima, a? Šta si ti ono beše po zanimanju, piar? Konsalting menadžer? Menadžer bilo čega? Sajmovi, konzilijumi, kongresi, okupljanja, sastanci, kontakti, asistenti... Jel znaš ti, poslovna ženo, da zaviješ sarmu, da te ja pitam? Naravno da ne znaš, nisi gledala majku kako kuva nego seks i grad, jebo selo tamo samo blata ima.

Umesto da si pravila kolače kao tinejdžerka i pisala recepte u svesku ti si jurila popuste po berškama i teranovama, kucala esemesove i mejlove i razvlačila žvake po fakultetima i zadnjim sedištima napucanih likova sa beogradskog asfalta. Sada recepte čitaš na netu i pitaš se zašto su ti kiflice kao guma a za podvarak misliš da je "ono na kolima ispod onog metalnog što si platila 170 evra kad se pokvarilo".

I ta kola. Jebo te ko ti je reko da ih kupiš i ko ti je dozvolu dao. Samo ti nabadaj papučice u štiklama i polako...imamo mi vremena da ti uteraš MANa sa dve prikolice na to "malo" parking mesto, čemu žurba pa svi smo krenuli na Obilićev venac da pijemo produženi sa mlekom i ogovaramo ljude, to je esencija života.

Posle se pitaj zašto nemaš dečka. Ili imaš ali je pomalo gej i ne jebe kako valja. Pa ne bih ni ja jebao kako valja da jedem supu iz kesice, dao bih ti kurac u kesici pa ga kuvaj dok ne nadođe a onda mi kaži jel isto "iz kesice" i domaće, masno. Muškarac spremio sebi da jede, opeglao sebi majicu i jedva našao čarape pa da jebe kako valja? Juče. Pa sam sebe gleda ko pederčinu, umalo nije zavuko sebi pastu za zube u buljsona posle kupanja.

Gde su ti deca? Jebo ženu koja troje nije rodila. Nemaš dece jer su obaveza? Pa i tebe je neko odgajio i posvetio ti se...dobro, možda te je trebao malo više tući ali svako ima pravo da pogreši. Dece nemaš jer nemaš ni muža a ako imaš muža onda ne možeš da planiraš decu kada još nisi zamenik zamenika zamenikovog zamenika nekog kurca u nekoj firmi sa imenom profy, inter, global pa neki đavo... Nek imaš platu ko Milka Forcan ali ako dece nemaš koji će ti? Letovanja, krpice, izlasci... A imaš kucuuu. Jaoj slatkica voli životinje... Volim ih i ja ali im ne titram muda i ne hranim bolje nego sebe. To treba da ti bude ljubimac a ne gazda i ako uopšte porediš džukelu sa detetom zaslužuješ da nemaš dete.

Da, izlasci. Pregazilo te je pola grada jer si ti emancipovana, samostalna, jaka, sama sebi dovoljna žena? Ne, ti si kurva. Kako god da sročiš opet si kurva. Tj drolja, kurve poštujem. Pohvali se ovim kada te "startuje" neko, svideće mu se veruj mi.

Koliko god napredak civilizacije bio dobar ima i svoje loše strane a ova je jedna od najlošijih. Mrzim i muslimane ali šerijat je iz raja izašao. Dobile ste i pravo glasa. Al ste ga izglasale jebale ste mu mamu, bitno da oni imaju lepe frizure i čestitaju vam Osmi mart preko teve prijemnika. Što su arapi puni love? Nafta? I to se potroši, ali nema ko jer žene ćute i rade šta im se kaže.

Toplo porodično gnezdo, ručak miriše 200 metara oko kuće ili stana, muž došao sa posla i seda da popije rakiju pred ručak, doneo skromne ali pune kese, deca dolaze iz škole, ljube mamu i tatu, sedaju svi zajedno da ručaju i pričaju o tom danu, kuća sređena pod konac možeš je za katalog slikati, gledanje slagalice posle ručka, pomoć deci za domaći zadatak, šetnja parkom, porodično pecanje, odlazak kod babe i dede, idila...to je idila a ne ono što juriš i šta sanjaš.

Definicija pisana za mizantrophy.

Dva tipa autora koja se u poslednje vreme najčešće viđaju na Vukajliji.
Prvi definiše viceve i treba ga pomaziti i dati mu drugu šansu, dok drugi momentalno dobija bananu jer je gospodin potpuno promašio vrata.

Glas razuma. Onaj koji određuje gde je granica između dobra i zla. Gde je administrativna linija između Srbije i Albanije. Da li je bolja punjena ili gurmanska pljeskavica sa lukom. On zna. Njemu se veruje. Njegove reči se slušaju. Da ne živi u Južnoj Americi, pomislio bi čovek da je Kleopatra. Ona sa Pinka, ne ona što se jebavala sa Rimljanima.

Jer, kakva je to sapunica bez izanđalog starca koji se poslednji put kupao kada je, zbog nedostatka desne noge, upao u Orinoko? Kao vegeterijanska slava. Dosadna i besmislena. Najčešće se radi o liku koji je do spoznaje života došao na teži način. Bio je bogat, pa sve pare prokockao na kurve, alimentacije i priplodne krave muzare. Toliko je dece napravio da mu je vodilja u životu bila pesma "Hajdemo u planine". Skućio se u nekoj pećini dok mu brada ne poraste dovoljno, trošeći dane na bežanje od međeda i ostalih neprijateljski raspoloženih komšija.

Kada mu brada i kosa dostignu dovoljnu dužinu, on se kotrlja na preostaloj levoj nozi niz planinu i vraća se u selo svoje mladosti. Tamo sreće glavne likove, njegovu decu. Sa setom u očima i prizvuke poznate pesme Marinka Rokvića gleda u svoju staru kuću i ženu. I shvata kako više nema alkohola, a da je poslednje pare da na Čivas koji je izgubio kod kuće.

Sa štapom od čiste hrastovine se infiltrira u meštane, rešava intrigantne veze između sve njegove dece, koja se kasnije venčavaju i rađaju male plodove incesta. Najveći adut producenta za završavanje serije posle 53414 epizode suza, prevara, i raznih polno prenosivih bolesti i fizičkih nedostataka.

Čovek mudrost. Starac.

Grupa koja je nakon koncerta u Indjiji postala reper za poredjenje za razna sranja posle koncerta kao sto su kisa, grad, guzva, blato, gazenje kroz njive i jos mnogo toga...

Ležiš u krevetu, obraza umočenog u baricu pljuvačke, očiju zarobljenih u zatvor od zalepljenih kapaka kakvom bi i Bil Gejts bez razmišljanja poverio svoje patente. Lagano ti iz zone sumraka mozga dopire poneki bljesak od prethodnog dana, praćen užasnom grmljavinom. Flešbek. Livada na kojoj jedanaest sivonja pokušava da dokaže drugoj jedanaestorki, i sivonjama u publici, bez uspeha, naravno, da nisu totalne pičke koje ga primaju zguza. Nazad u krevet.

Pokušavaš da otvoriš oči, što je praćeno sevanjem od koga se stvorio oreol zbog kog bi, po tvom mišljenju, slučajni prolaznik imao utisak da zuri u svetačku priliku prepodobnog Sisoja, a ne u štrokavu vucibatinu koja se olešila jer je njegov tim izgubio, mrsomuda koji je popio pesnicu u zube od ortaka Radoja jer ga je zamenio sa konobaricom Dragicom i pokušao da mu krne žvaku nakon divljačkog 'vatanja za zanosne guzne obline. Ma, u kurac i sa otvaranjem očiju, vid je precenjen.

Zabadaš nos u nešto što liči na rebarca iz jučerašnjeg pasulja, ali se ne nalazi u tanjiru, no na jastuku, ali te to apsolutno ne zanima jer si živahan onoliko koliko i tvoj navrdeda Sava u svom istrulelom kovčegu od orahovine. Shvataš da si toliko komiran da ne haješ za viku glasne košave otelotvorenu u tvojoj kevi, niti za sestrinog klinca koji je banuo u posetu pa rga po tvojoj sobi u potrazi za CDom na kom je njegova omiljena igrica Hevi Brutal Zlostavljanje 2. Lagano zapisuješ još jedan dan na listu protraćenih i toneš u blaženi sanak dok se grmljavina lagano udaljava...

Neuronsko svršavanje izazvano nečijim intelektualnim radom. Nema veze sa drkanjem kurca na pornografske priče već sa osećajem čistog uživanja koji preplavi mozak tokom bistrenja nekog štiva, gledanja filma ili bilo kakve umetnosti. Ne mora ni da bude striktno umetnost, može na primer da bude i dobro ispeglan branik juga kojim si oljuštio banderu kad si se pijan vraćao iz kafane. Važno da je posao odrađen onako kako treba, ni predobro ni preloše nego baš kako treba.

Najveći kompliment koji se zaslužuje za intelektualni rad.

Najčešća laž koja se čuje odmah sa vrata prilikom ulaska u kladionicu...
Naš "iskusni" kladioničar pritom misli na to da je u teškom kanalu, da duguje pare i Bogu i narodu... već je lagano krenuo da prodaje kevino devojačko heklanje, garnišlu iz dnevne sobe, stari hard disk, a sve to zarad one dojave koju je slučajno čuo u troli od klinaca. Naravno da ti neće reći da je u debelom minusu, jer onda bi bio klošar, a pozitivna nula zvuči tako pametno, delovaće ti kao neko načitan, kao čovek koji se bavi klađenjem samo iz hobija i krajnje dokolice.

Označava bilo koju zelenu, travnatu površinu u kojoj se danju okupljaju manijaci, a noću im se pridružuju i dame sumnjivog morala i voajeri.
Pored igala, špriceva i iskoriščenih prezervativa, ovde se može naći i obilje seksualno prenosivih bolesti.

Neka inostransko onostranska zajebancija koja se nadvija na naša prejaka pleća. Dokačiće nas, nema sumnje, jer je zavladala celim svetom.

Prilika da vam, prilikom 100-tog jubilarnog gledanja istih crtaća, padnu na pamet sve moguće i nemoguće perverzije i prljave misli koje niste imali kao deca.

Opisuje brzinu, izdržljivost i pri tome neverovatne sposobnosti igrača u malom ili velikom fudbalu. Izraz je naročito popularan u starijoj ekipi za fudbal kada ih mladja generacija pocepa pri kraju partije zbog fizičke iznemoglosti starije ekipe.

Po opštem vjerovanju na internetu, svakom tačkom koju dodate na kraj rečenice povećavate pseudointelekt prethodno rečenog.

I kao što to obično biva, sve velike priče imaju tendenciju da budu nekako dosadne i obične sve dok ih neki preokret ne prevede u zonu slušljivih ili zanimljivih. Samo mali procenat ovih drugih se vremenom razvije u istinski velike priče tj. one koje se slušaju širom otvorenih ušiju pa tako i ova priča, ukoliko je pročitate do kraja.

Himeros bijaše iz normalne familije, kakve nalazimo na svakom ćošku, iza drvoreda, iza kontejnera, iz Lješanske nahije i tako. Majka, otac, dva brata i dvije sestre, živjahu mirno i posmatrahu život krupnim očima, a imadoše i farmu pilića a pored farme i prodavnicu dolje u selo gdje su prodavali raznoraznu robu široke potrošnje. Sve normalno, rekli bi neki, živi i muči se čeljade cijeloga života i tako skupiše pare neke besne roditelji mu te poslaše njega i jednu sestru na faks u Beograd. Bijaše tada pravilo, jedan sin na nauke, jedan sin na zemlju da ostane a jedan za navijača pa kad odraste da se sam opredijeli. Za sestre ne bješe pravila, rodiš ih i othraniš i daš im po sto eura da im se nađe pa ajd kud koja u bijeli svijet.

Ovo dvoje srećni i zadovoljni, ka đeca sa sela dođoše gore nikoga ne znavahu i sve nepoznato im bješe, vaistinu. Velji grad ka velji grad, ovo dvoje (Paška (sestra mu) i On) držahu se zajedno stalno. No, faks ka faks, malo Ceca, malo koks, malo momci iz Budve i upade Paška u neko društvo nedajbože kategorije. Koliko je trajalo to niko ne zna ali, jednog dana na povratku iz menze, Himeros zatiče u sobu sestru mu razvaljenu od koksa i što će kako će, uzima utoku i tri metka u vazduh pali (TAHA TAHA TAHA), počinje da je šamara i posle 34 šamara Paška se budi:
- A što ti je, krealju?
Himeros stade, zagrli je sav srećan.
- Paška, bez Nataše osta’, ako te ufatim još koji put da si našibana ovako oči ću ti iskopat jadna!
Tu Paška pade na koljena.
- Hiro, brate, ti znaš kako nam je bilo doma? Morala sam, brate, malo probat, malo se dignut’, ali evo, Ostroga mi, neću, evo, Ostroga mi, taknut bijelo više neću. Još samo sad u četvrtak imam žurku, svi paraši iz škole bit će tu, ajde sa mnom da se sprovedemo i evo brate najdraži neću više išta ticat bez Gabrijele ostala!
Hiro tu razmisli 22 sekunde.
- Aj vala.
Paška pada u trans od sreće.
Dođe i taj kobni četvrtak. Voze se oni u spačeka raspaloga od oca im i dolaze pred vilu đe se održava žurka. Uguraše svoj raspad od auta među merdže i bembare a Hiro, da ispadne faca, proizvodi zvuk alarma na kola „plik-plik“ i zaključava a Paška ga gleda onim pogledom koji govori „Ostroga ti??“.
Ulaze oni i nailaze na žurku koja je počela već iz najjače a Hiro se razdvoji od sestre jer nije moga da shvati taj beli svet te se sjatio tunake. Dolazi mu cura neka, nosi neki prah beli i veli:
- Oćeš da probaš sa mnom?
Hiro je tu nakautira iz okreta.
- Makse, kurvo!
Šibaše neka muzika njemu strana. Pokušavaše da se sabere i da se smiri no atmosfera ljudi ga sve više obuze. Ponudiše mu neke tabletice. Ču, ka’ kroz maglu:
- Brateee moj, uzmi, Ostroga ti, uzmi brate moj, da doživiš ovu žuraju u pravom svetlu brate moj!
Uze on.
Lom, pucnjava, kidanje, oduze se Hiro totalno, poče da fata i žensko i muško, popi par šaka u prolazu, čuje odnekud glas Paškin koja ga zove da je slika za fejs, počinje da povraća, po 2-3 cure koje ne znavaše, pade u nesvijest, crnilo, tuga, budi ga plač, otvara oči, oko njega familija, plaču, kukaju, niko ne može da progovori svima suze ne daju te najzad veli mu majka:
- Srećo majkina iznabadale su te dvije srčke već smo se bili pomirili i razglabali oćemo li u Lješansku ili na Čepurke da te kopamo!
Tu ih Hiro nekako smiri te izgovori ove riječi svete:
- I osvoji li Atletiko Primeru?
Pada u komu.

Degeni.

Znači likovi koji su u stanju da progutaju fetus dok si rek'o keks, a braćala, nije da sam prob'o fetus, ali gotovo sam siguran da nema šanse da je ukusan. Posebno živ. Ovi to ne pohuju, niti peku. Jer onda gubi svojstva. Ne podmlađuje.

Kada prožderu fetus, koji nabavljaju tako što imaju neke čudne likove koji rade za njih i na neki mnogo zao i nenormalan način dolaze do istih, onda to zaliju krvlju novorođenčadi, a tu krv opet nabavljaju na neki izvitoperen i potpuno boles'an način, jer ne vidim normalan način da dođeš do krvi novorođenčeta. Nema to u Maksiju. Ni Tempu. Niti se valja na pijaci. Znači moraš nešto mnogo gnusno da odradiš da bi do toga došao. A oni to rade bez da trepnu, verujući da ih to podmlađuje. A naučno je dokazano da ništa ne podmlađuje. Ni fetus, ni krv, ni Nivea Q10, ni Garnijer, ništa. A opet ovi su mladoliki.

Naravno, deluju kao dobre komšije, ne prave buku, ne čuje se ništa sumnjivo kod njih, ćutljivi su, ne napadaju nikoga, ali malo se čudno oblače i dolaze ti neki sablasni likovi kod njih, pa se ponekad oseti čudan miris iz stana ili dođu obučeni u jedno, a izađu obučeni u nešto sasvim drugo. Mada svi tripuju da su to u pitanju pederske seanse. Sve dok policija jednom ne raskrinka to gnezdo psihopata i krene da iznosi delove tela i tegle sa tim nekim sranjima iz tog stana. Onda svi shvate koji su to jebeni bolesnikci, ali pošto to rade samo sa romskom decom, niko nije ni izvalio da se bilo šta čudno dešava sve dok im neki deo tela ne ispadne negde u pošti dok čekaju red da pošalju paket nekom svom prijatelju koji to isto radi, ali živi u zemlji sa deficitom romske dece.

Svi znamo nekog takvog lika. Dobro, možda ne baš svi, evo ja ne znam. Ali ima ih sigurno. Šetaju među nama, tihi, neprimetni i mladi. Uvek mladi.

Krajnje nepotrebna stvar (pesma, video-klip) na tvom računaru koju ti je doneo/skinuo ortak, devojka, kolega.E sad bolno ste svesni da ćete to remek-delo u svakom slučaju morati da čujete (odgledate, pročitate) ali kako dragoj osobini objasniti da ta glupost ni na koji način nije vredna ni jednog jedinog bita na vašem hardu.

Kažemo za nekog k'o je veoma smor, predvidiv, za nekog k'o ne može da nam ponudi ništa novo. Lep je na početku, ali posle dosadi, i postane rutina, k'o misionarka.

Jedna od Moskrijevih rima koju bi trebalo da usvoje i primene svi koji kreću u čeoni sudar sa prijateljicama noći.

Svaka ona drzava u kojoj se postuje zakon,svaka ona u kojoj ljudi ,ne samo da moraju,vec i zele da postuju zakon ,zbog opsteg dobra.Kod nas pojam "uredjena drzava " ima fiktivno znacenje,zato sto ovde nista nije uredjeno,a "opste dobro" se smatra uvredom,zato sto kod nas niko nista ne radi zbog drugih,vec samo iz licnog interesa i za sebe.
Svaka "uredjena drzava,stiti svoje gradjane koji postuju zakone i pravila,a isto tako i kaznjava one ,koji to ne rade.