Odjebativ drugu-drugarici, kad hoće da ti nabaci curu (čitaj: dasku), a nemaš posebnu želju za njom.
- Milana brate stalno pita za tebe. Aj' samo da se upoznate.
- Ma neću, ne sviđa mi se.
- Koji ti je kurac, ne moraš biti s njom, samo se upoznajte. Fina je ona. Nije nešto fizički, al' je dobra u duši.
- E jebi je ti kad ti je dobra, ja ću radije biti gej.
Poentirati, zaokružiti tvrdnju na ubitačan i samouveren način. Svršiti oratorskim kurcem u verbalnu pičku.
- Kolinda ne samo da ima stidne vaške, priča se da je opštila s konjem - podvukao je Šešelj.
------------------------
- Podvlačim, ako se ne okupaš nema ništa od hopa cupa večeras.
Početak opisa onih koji su pobili nebroj ljudi, tranžirali porodice svih koji su im se u nečemu suprostavili, ugljenisali svako parče Zemlje gde se njihovoj vladavini nisu obradovali.
Zajeb koji baštinimo iz osnovne i srednje škole, predmet: Istorija.
Ubiješ jednog čoveka: ti si ubica, interesantan si samo nekolicini birokrata i pravnika
Ubiješ nekoliko ljudi: ti si višestruki ubica, sa sebe pereš ljagu 'sitne ribe'
Ubijaš u seriji: ti si serijski ubica, svima si u centru pažnje. Doživljavaš slavu kada te uhvate, po tebi se snimaju filmovi i prave niknejmovi.
Ubiješ toliko ljudi da broj moraš na hiljade da zaokružuješ- ti postaješ faca iz istorijskih udžbenika. Veliki Vladar.
"Smrt jednog čoveka to je tragedija. Smrt milion ljudi, to je statistika"
Kad ti priđe lik koji nema nikad cigare, grabne ti paklicu bez pitanja, otvori je i vidi da je samo jedna cigareta ostala. Potom sledi najtupavija i najiritantnija izjava kako mi je to zadnja. Umesto da kažeš ono što ti je na duši ti mu je daš.
Nailazi "kobac" sa spremljenim upaljačem i uzima kutiju.
A: u brate to ti je zadnja.
B: Ne daj bože da mi je zadnja.
uzima je bez stida, pripaljuje i nestaje u oblaku dima bukvalno.REŠENJE
Nailazi "kobac" sa spremljenim upaljačem i uzima kutiju.
A: u brate to ti je zadnja.
B: Sigurno da mi je zadnja idiote jedan, kada ti i takvi lešinari ko ti ne mogu da se sete da izvade 100 dinara i sami si kupe cigare. Marš u pičku materinu, pipini je samo, ma pogledaj je samo i nadimiću ti plućno krilo lično.jes čuo!
Smireno zapališ svoju cigaretu i gledaš kako nestaje lik u oblaku dima. Bukvalno.
Narodski rceno da za hranu dajemo najvise novca od plate ili nadnice.
Radnik,profersor i politicar u redu u marketu.
Radnik:E ljudi moji,drzava bre propada,nemam vise ni za leba!
Profesor:Pa kako da ne propada kad su nam djaci sve gluplji i gluplji!Ti kompjutori,te fejzbuk,pa jos i svako vece izlaze i opijaju se.Nema vise postovanja ni za mrtve!
Politicar:Pa znate ljudi kako je...Nemam ni ja bas mnogo,nisu plate neke,a dok porodicu prehranim ne ostane ni meni mnogo...
Kasirka:Gospodo,najteze je guzicu podmiriti,a sve ostalo cete vi lako!Lako ces ti zaraditi platu,ti doterati skolu u red,a ti popraviti drzavu samo da se vi lepo nakrkate i nalijete rujnog vina,pa ce sve da bude kako valja.
Rečenica koju izgovorimo osobi koja se hvali kako je nekog prebila od batina, a uz to ima razbijeno lice, modrice, šljive i ostale deformitete vilice.
A- Aaaaaaaa sine šta ti je bilo, jesu te kola gađala?
B- Ma jok ćale, pobio sam se sa nekim likom...
A- I ko je dobio?
B- Pa ja naravno...
A- Kakav li je tek onaj što je dobio batine?
Pitanje koje žena postavi mužu kada ga vidi da je samoinicijativno uzeo usisivač u ruke
Simpatičan način da se našalite sa dobrom prijateljicom, kada vam se isplezi onako drugarski u nekoj zajebanciji, praveći aluzije na eventualni poljubac, na koji inače niko od vas dvoje nema ozbiljne pretenzije.
Maja :krevelji se bezazleno isplaženog jezika:
Miki ("zum" na jezik): "Da l' je ukusan kao što je lep?"
Maja (provokativno): "A da li je papa katolik?"
Tekst verovatno posvećen kafi, dok se onaj koji ga je pisao trovao kofeinom u nadi da će ostati budan i završiti pesmu do jutra.
Pitanje koje roditelj postavi svake večeri detetu koje je tek selo za komp(pre otprilike 3 i po sata), u nameri da pročita treći put novine na netu, a samo pola sata nakon što je odgledao dnevnik.
Brat sedi za kompom od pola 5, sad prošlo 8 i dolazi mrgodni ćale.
Ćale: Kad....će...biti....kad će biti slobodan...kompjuter...kad će biti slobodan kompjuter?
Brat: Tek sam seo... tek sam počeo da igram igricu!
Ćale: Opet taj zamak i ti što pucaju... ti isključim ja to... Kad ćeš da se šišaš, zarastao si kao Džoda?
Brat: Ajde za pola sata..jel može?
Ćale: Petnaest minuta... i da legnem da spavam, lako vama da se zezate, ja sutra ustajem za posao.
Prosto rečeno: lakše je šiljiti kurac i dizati larmu, nego podići guzicu i promeniti nešto.
Odlika svih onih mladih buntovnika kojima je čitav svet kriv što su lenji za medalju i kojima je najlakše da sa daljincem u rukama svoje sagovornike vode u vrli novi svet. Valjda misle da im je daljinac drška od svetlosne sablje, pa da će prilikom mlataranja rukom dok menjaju kanale delovati ozbiljno kao kakvi mladi džedaji koji svet oslobađaju od imperijalističkog zla.
Stara izreka koju je na svojoj koži osetio Ioannis Bourousis.
Krle zama´nuo stolicom na Big(glavonju) Sofoa, a ista završi na glavi Borusisa.
Izraz kojim možete da se odbranite u nekim situacijama.
Dva drugara u izlasku.
Miloš: Brate, dosta, nemoj više da piješ. Ionako nisi normalan, ako još malo popiješ, biće belaja.
Vlada: Brate, dosta je samo kad tuku. Za ovo ćemo lako.
Ovo je psovka koja je karakteristična za jedan tip čovjeka. Sada ću vam ga i reći.
ELEM!
Ovaj čovjek je stariji od svojih godina. On sjedi za volanom neke olupine u redu ispred semafora. Uglavnom krstari prometnim ulicama. Uglavnom prvo zeleno svijetlo prodje bez njega. Zamislite pješčani sat u prodavnici pješčanih satova. To je on u mladosti. Zamislite taj isti pješčani sat bez pijeska. To je, manje - više, on sad. Potpuno absurdan oblik postojanja. Nema svrhu. Glupo ga je slomoti ili baciti, jer ima neki oblik, možda posluži nečemu... Ali, budimo realni, čemu može da služi prazan pješčanik?
ELEM, kao što vidimo, ovaj čovjek je posebna podvrsta rasprostranjene vrste ljudi: forme bez sadržaja. Ipak, dok su kolege ostavile malo mudrosti za stare dane, kao turšiju za zimnicu, on nije spremio ništa. On je imao tvrdu glavu, prijeku narav, tešku ruku, i niz sličnih kvaliteta za koje je smatrao da će da traju zauvijek. To i nije daleko od istine, budući da ostali pripadnici krda uglavnom izginu mladi i jedri. Rijetki primjerci koji preteknu, razviju se u ljude koji tiho psuju majke na semaforima.
ELEM. Nije im lako. Nije nikome, reći će studenti. Istina, ali ovima posebno nije lako. U nebranom su groždju (kaže li se tako?). Oni su oduvijek radili ono što se od njih očekivalo: izlivali testosteron po ulicama i gledali kako se svi sklanjaju. Dobar osjećaj. Kasnije su se zglobovi isušili i počeli da šmirglaju jedni o druge, i postalo im je čudno to što su ljudi prestali da bježe u podrume kad ih vide. Još im je čudnije bilo kad su dobili po njiušci prvih par puta kad su zatezali adamove jabučice na pogrešnim mjestima. Po njušci, njihovom čvoru života, gdje su im smješteni centri za muškost, snagu i dostojanstvo. I tako su se našli u nebranom groždju (ja se stvarno izvinjavam ako se ne kaže tako), jer znaju da rade samo jedno u zadatoj situaciji, a to jedno im nije dozvoljeno. Na taj način, postali su ljudi koji na semaforima prošapću te riječi koje im znače kao aparati čovjeku u komi. Ništa sirena, ništa spuštanje stakala, ništa izlazak iz kola, ništa ruka iza ledja. Samo jedno lagano, tiho, zeleno vam je, pička vam materina, idite više, gonite se...
Istina u 80% slučajeva. Žene operisane od ukusa se većinom late za najskuplju stvar u radnji, ali isto tako i dame prefinjenog ukusa koje vide nešto što im se svidi, neretko otkrivaju da je to među najskupljim artiklima u radnji.
Vremenska odrednica, detaljnije opisuje dužinu poznanstva sa nekom ženkom. Nalazi se između "igrali smo se u pesku" i "vodio sam je da pegla na drugarskom".
A: S kim ideš na skijanje?
B: Ma ono, familijarno: ja, Dunja, moj burazer, ćale i sestre iz Slovenije.
A: Opa to ona plava Dunja što je kriješ od nas?
B: Ma da, moja Dunja.
A: Znači pašće neka tršnja, bratori!
B: Alo bre, Dunja mi je k'o sestra.
A: Al' nije! Da ti je sestra imala bi tu bazuku od nosa k'o ti, ovako je prepička!
B: Ti si prs'o k'o fond Katarine Rebrače, to mi je najbolja drugarica!
A: Te su najbolje, ti singl, ona singl, taman za dubl!
B: Igrao sam fudbal s njom na male goliće, znam je dok još nije imala sisu! Incest, some!
Opravdanje investitora i preduzimača kad im radnik padne sa neobezbeđene skele na građevini.
pomeri se s mesta.
Prekorno pitanje. Upućuje se osobi koja je zadržala neku tuđu pokretnu imovinu toliko dugo da, osim što vlasnik i zaboravi gde je i kod koga, komotno je mogla dobiti dokumentaciju o usvajanju iste.
-Je li, Lošmi, je l' kod tebe još moj punjač? Ne mogu ga nađem nigde, jesi mi ti vratio od onda?
-E, pa nisam, eno ga kod mene...
-Aha... Pa je l' mogu da ga pozajmim, vratiću ti ja kad se poslužim, evo obećavam?!
Odgovor svakog pravog patriote iz Srbije kad ga zovu rođaci iz Australije da dođe kod njih da živi i radi.
U ovoj izvikanoj tvrdnji je sadržano 50% našeg ukupnog znanja o vremenu.
Oko 49% znanja o vremenu je tvrdnja da je to naštrikana nit po kojoj putujemo kroz prostor i “na kojoj” bivstvujemo. Paradoksalno je to što štrikaća time machine istovremeno i štrika i rasparava svoje tkanje, pa je rasparani deo tkanja PROŠLOST a ono što će se tek naštrikati BUDUĆNOST. U svakom slučaju ni jedno ni drugo ne postoji. Budućnost, jasno vam je, ne postoji zato što još nije stigla na red da bude naštrikana, a prošlost ne postoji zato što je to bivša, raštrikana sadašnjost. Postoji samo tanka nit sadašnjeg vremena koja nas sve skupa gura i provlači kroz cevi prostora kao meso u mašini za mlevenje. Teško je shvatljivo, ali bez te vremenske niti na kojoj svi balansiramo bez šanse da se strmeknemo u prošlost ili budućnost ne bi postojao ni prostor. Zastrašujuće deluje pomisao da bi i najmanji kvar na štrikaćoj time muchine doveo do kolapsa svega i svačega u nešto što ni sami ne znamo šta je. Možda singularitet, ali samo možda.
Preostalih 1% našeg znanja o vremenu se svodi na sposobnost da izračunamo kada će naš voz stići iz tačke A u tačku B, ako je rastojanje izmedju tačaka C, a brzina voza V.
Sve u svemu ne znamo puno o vremenu, a živimo "u njemu".
Relativnost vremena se može potvrditi pomoću obične rastegljive pantljike i, verovali ili ne, najobičnijeg mrava.
Pantljika je u nerastegljivom stanju dugačka 20 cm.
Pustite mrava da pravolinijskom putanjom predje duž pantljike i merite vreme.
Tako je, mrav je dužinu pantljike prešao za t sekundi i kretao se brzinom V mm/s.
Upotrebite silu i rastegnite pantljiku na 40 cm i ponovite eksperiment sa mravom. Tako je, mrav je tu istu ali sada rastegnutu pantljiku prešao za 2t sekundi brzinom od V mm/s.
Sila kojom ste rastegli pantljiku i otežali mravlji život u vremensko-prostornom smislu se može poistovetiti sa gravitacijom koja rasteže ili vreme ili prostor ili i jedno i drugo. Tako možete u nedogled da rastežete i popuštate pantljiku i da zajebavate nesrećnog mrava dok i on sam ne shavti da su i prostor i vreme relativni i da zavise od vaše upotrebljene sile.Mi još uvek ne znamo da li gravitacija rasteže vreme ili prostor (pantljiku), ali svejedno, što je sila (gravitacija) veća pantljika je rastegnutija i dauža pa je i putovanje duže.
Sila rastezanja pantljike (gravitacija) relativizuje prostor/vreme.
Prosto ko’ pasulj. Sada vam više nisu potrebni ni pantljika ni mrav.
A možda se sve ovo dogodilo u nekom drugom vremenu.
