Ko se modovanjem ne nagrije, taj se banovanjem ne nadimi.
Za dobrim se modom diže banovina.
Svaka mod svome banu leti.
Zora sviće, bit će bana.
Tko rano hejtuje, tri bana grabi.
U cara Modijana kozje uši.
U svakom autoru ima kukolja.
Kome zakon lezi u banovanju, postovi mu smrde nečovještvom.
Ispod Moda tri đavola vire.
Ispeci pa banuj!
U modovanju je lako dobar biti, na banu se poznaju junaci.
Mi o modu, a mod na cetu.
Tko drugom ban kopa, sam u nju upada.
Tko se zadnji banuje, najslađe se banuje.
Drvo se na drvo naslanja, a mod na ban.

Za vreme Turskog zuluma po Srbiji postojale su neke čike koje su sebe nazivali Dahijama. Oni su smišljali svakojake stvari i živeli su ono pravo dobro. Ali ne lezi vraže, sve što je dobro kratko traje. Upravo to se desilo i njima. Pošto su pravili nevidjene žurke, nevidjeno su se i istrošili, pa su logično ostali bez keša. Onda su odlučili da je najlakše oporezovati čike koji se zovu Vazali i čiji su oni bili podanici. Od tog doba datira ova troslovna skraćenica i ' naravno ' nema nikakve veze sa današnjim PDV-om. Porez Dahija Vazalima.

Ljudina.

Dva metra u vis, dva preko leđa. Radi, i voli da radi. Seljak čovjek. Naučen od malih nogu pravim vrijednostima, bar prema njegovom ocu. Nijedan posao ne ostavlja nedovršen. Kao mali jeo samo kajmak i 'ljeba sredinu. Ako on prisustvuje prelu, niko se ne smije sa njim pobiti. Zadnji koji je to uradio i dalje leži na kliničkom. Na ramenima može da ponese 2 džaka cementa i još na džakovima da sjede po dvije mlade curice. Domaćin!

Ne kosi on livadu kosom zato što nema kosačicu, nego zato što mu je ćeif.

Da li vam se ikada desilo da ne možete da se skoncentrišete da sednete,i da učite svoje gradivo?Budite se,dan lep,vi naspavani,sedate da doručkujete.Lepo ste se zasitili,niste preterali,stoga vam neće većina krvi otići u želudac,i ostaće vam dovoljno za aktivaciju mozga.Sedate zatim malo na kompjuter,odigrate CS,pređete sve sajtove koji vas zanimaju,i posle nekog vremena kažete sebi "E sad bih mogao da učim".Sednete vi lepo,pređete par strana,kad-ne lezi vraže,sve se nešto vrpoljite.Pustili ste muziku koja vas ne tera da reagujete na nju,prazna je kuća,niko vas ne uznemirava,niko ne buši u komšiluku,niko vam ne smeta.Pitate se "Šta je problem?".Shvatate,i prelazite na egzekuciju zarad učenja.

Slobodni zidar iz Bosne, ne sasvim običan, drugačiji od svojih kolega. Obično veoma krupan i visok sa težinom iznad 120 kg. Svaki jači zidarski tim poseduje masona koji je neophodan na teškim i nepristupačnim mestima. Čekajući svoj trenutak u stanju je da ispije dve gajbe piva, leži u travi i kuka na bol u leđima grickajući travčicu koju je pažljivo predhodno odabrao. Pričajući viceve, zagovara kolege na skeli. Neretko razmišlja i govori o privatnim planovima kod kuće kao i o ''nešto me jebe'' svom audiju karavanu iz '96 , neprežalivši Golfa iz '88 kojeg je jesenas prodao.

Radnja, veoma efikasna, praktikovana u vremenu davnom, kada su ljudi bili veoma tvrdoglavi i nerazumni, Bogu hvala, totalnoj suprotnosti današnjice. Izvršavala se tako što se iznad glave jako zavrti buzdovan, nalik elisi helikoptera i onda suptilno spusti na glavu osobi sa kojom vam se mišljenja razilaze. Džentlmentski. Može i na stomak. Kada osoba leži. Posle udarca u glavu. Elem, osoba bi tada naprasno shvatila kako je njen način razmisljanja pogrešan, te da je njen sagovornik sto posto u pravu.
Narodski rečeno, bila bi obuzd(ov)ana.

Specifičan oblik parazitiranja. Patološka pojava kod Vukajlijaša (mene takođe) koja se sastoji od imperativne potrebe da defuješ, na svoj način, nešto što je neko drugi već sasvim dobro defovao. Pri tome koliko god svestan da to nije OK prema prvom autoru, jednostavno ne možeš da se uzdržiš, čak i kada znaš da ćeš zbog toga biti izhejtovan. Imperativ je toliki da ne možeš da sačekaš ni do popodne kada bi u stvari, prvobitnom autoru, svojim novim defom dodao produžen boravak na Pregledu.
Pojava je posebno potpomognuta činjenicom da se urađeni defovi nalaze na mnogo uočljivijem mestu od traženih defova. (primedba Kaizenu)
Ne pravdam se nego objašnjavam.
Takođe deo objašnjenja leži i u tome da je postavljanje zadatka u rubriku Traži se definicija takođe kreativna ideja koju bi trebalo isto na neki način bodovati.

Suptilan nadasve prefinjen način da se ponudiš kao pratnja ženskom čeljadetu pod izgovorom da ima kerova u kraju, a ti si gospodin oblikovan visokim manirima iz koga izbija čisti altruizam. Samo želiš da ona bude sigurna. Deducir'o si da je zbunjenja i drhti k'o lane, pa si se ponudio da joj budeš pratnja. Ako i naiđete na krvoločnog njemačkog ovčara, nećeš ga otjerat', nego u stilu Cezara Milana dovesti ga u red, pomaziti jer on već leži i cvili. Dok vas obasjava isprekidano svjetlo uličnih lampi, možeš joj citirat' Konfučija, u nadi da ćeš zbog atmosfere dobiti broj ili u najboljem mogućem slučaju sukciju.

Bratislava, život jeste kurva, ali i kurva te zavoli ako imaš čime da je platiš, možeš ti da siliš i da jebeš kao crnčuga, džabe, ništa nije besplatno. Što bi rekao jedan moj prijatelj besplatni seks je najskuplji seks.. Tako je svagda bilo. I biće.

Ali da ne okolišamo mnogo, ovde pre svega mislimo na sve one 'uspešne' mamine i tatine sinove, a onda i na one ostale, kvazi moraliste koji večito pametuju i to isključivo na tuđoj koži, ili ti prebacuju kako su uspeli trudom i radom, a kući leži kupljena diploma, šatro samostalni i nezavisni, a iza zavese nepotizam likuje. Odrasli uz plazmu i mleko, jednako pišaju uz vetar po nama smrtnicima.

Velike grudi, napredna guza, itd.Posledica bombardovanja.Uzas! Idem gradom i spazim ribu.Zanemeo sam: lepa, sisata, guzata, plava, itd.Ma san snova.Bomba! Ceo taj dan mislim o njoj, i sledeci.I taman krenem da mislim na debele komsinice, kad ne lezi vraze, pojavi se ona u mome kraju.Ja sav u cudu blenem u nju, onako u sorcu i papucama i sa kariranim cegerom (krenuo u prodavnicu covek).Pomislim: "Od ovoga ne moze gore! Kud cu je, jadan, startovati sa cegerom".Trcim kuci iz prodavnice.Razbio 6 od 10 jaja, zaboravio da kupim vinobran i krem banane.Ulecem u kupatilo.Sredjujem se, parfemisem, cesljam (sta zensko ucini od coveka!), i polazim na "obicnu" bleju ispred radnje.Sedim, sedim.Ortaci se polako razilaze, a ja sedim, cekam.Polako gubim nadu.Nema je, pa je nema! Polazim kuci.Srecem Dekija, ni ne gledam ko je sa njim:
- Cao Deki.
- Cao Rale care, kako je? Da te upoznam ovo je moja sestra iz grada, Milica.Bice tu kod mene, par dana.
- Super, 'ajde vidimo se onda nekad na bleji.
- Vazi, cao tebra.
Idem kuci.Premotavam po stoti put u glavi: "Cao, ja sam Milica".Slatko, meko, do jaja.Sutradan se pojavljuje na bleji: kratka bela haljinica, a vide joj se prelepe nozice.Ovi moji sabani je gledaju ko gladni vukovi."Pobicu ih sve, ONA je moja, samo moja!".Blejimo, pricamo, dogovaramo se da se vidimo.Sve kao u bajci, a onda sam je pitao koje je godiste.Kontam ono, devedeset drugo, mozda trece.Slusam je, a sa njenih usana klizi:
- Devedeset sesto.
- Cek, cek.DEVEDESET SESTO?!
Cujem svoj uzdah, i tu na komade puca slika.Okrecem se, i odlazim.
- Gde ces?
- Ma ide cika Rale da kupi neke bone.Brzo ce se vrati.

Vidjam je jos uvek, ponekad.Fina je i lepa, kao uvek.Cekam da poraste.
Mnogo je maloletna brate!

Herman Hese je najvreovatnije najprodavaniji autor u Srbiji. Njegova sabrana dela su prisutna u većini "uglednih" Beogradskih porodica. Primamljivost ovih knjiga leži, naravno, u dizajnu njihovih korica. Naime, knjige poredjane jedna pored druge se sklapaju u Heseovu glavu. Tako poredjane deluju veoma impozantno na vrhu neke stilske police.
O tome da li je neko od ukućana ikada pročiao bar jednu od ovih knjiga ne treba spekulisati. Svako pomeranje bi narušilo savršenu kompoziciju i enterijer bi bio nepotpun. Te se nesrećni Hese na ovim prostroima, ulavnom prodaje kao knjige na metar.

Osoba koja glavom uleće tamo gde niko od ostalih iz ekipe neće. Kao na frontu, on je taj koji se zaleće na neprijatelja i razbija njegove prve linije i tako olakšava ofanzivu svojih vernih saboraca i upravo u toj uzajamnoj podršci koju daju jedni drugima leži tajna njihovog uspeha. Čak i u kombinacijama gde izostaju ratna dejstva, on je za svoju sabraću neprocenjiv. Tačno se zna ko probija led, ko obara taj zid neugodne tišine i otvara put ostalim interesantima. Bez imalo preterivanja bismo ih mogli poistovjetiti sa legendarnim mušketarima. Svi za jednoga, jedan za sve, samo sa obrnutim redosledom.

Činjenica koja dovodi u pitanje razlog pojenja preživelih Srba 1389. vodom. Jer, računajući tadašnju prosečnu površinu od 1,5 hektara zasađenog ječma po domaćinstvu, plus trećina hmelja i trećina vode, od ove količine požnjevenog ječma moguće je proizvesti oko 200 hektolitara piva. Ova hektolitraža bi bila sasvim dovoljna da se raspodeli na ukupan broj srpske vojske pre samog početka bitke, a uzevši u obzir preporučeni procenat alkohola u pivu u 14. veku od 7,5 %... ko zna kakav bi krajnji ishod sukoba bio.
Jedino moguće objašnjenje za suludu neiskorišćenost ove dragocene tečnosti možda leži u primeru. Psiha i te fore.

Izlazak gradskih "mangupa" u seoske kafiće.
Malo cvrcnu (i seljaci cvrcnu, obično malo više), pomute svest, život se čini lep. Oni su spermatozoidi pobednici, biće to dobra noć. Ne lezi vraže, neki ker je već zapiš'o tu teritoriju, nalazite se na njegovom terenu. To je seoski arambaša, a vi ste njegove simentalke došli da gledate, šta niste? Jeste, bar vaše guzice jesu, ili je u krajnjem slučaju neko od vas prič'o da je njegova mama balerina, ma smisliće njegovi uskoci već nešto. Sve u svemu, atmosfera se zagreva poput ringle. Biće belaja.

Grub polni odnos penetracijom kroz zadnje dveri prouzrokovan nekim postupkom kojim vas je vaša ljepša polovina ponizila u društvu.

Uglavnom bolest naših očeva. Činjenica da nekada svet posmatramo kao da preko njega leži naš otac, a mi možemo da živimo, krećemo se i dišemo isključivo u onim delovima na kojima nema njegovog tela. Ovaj poremećaj je ekstremna i prekopotrebna preokupacija sa sopstvenim ugledom, moći i izgledom...

* neprincipijalni narcisisti - manifestuju izraženu antisocijalnost - prevare, eksploatisanje drugih ljudi, beskrupuloznost.

* amurozni narcisisti - ispoljavaju erotomansko, egzibicionističko ponašanje.

* konpenzativni narcisisti - negativistički (pasivno-agresivno) nastrojeni ljudi. vole i da izbegavaju ostale.

* elitistički narcisisti - odn. falistički narcisisti.

* fanatički narcisisti - sa svojim paranoidnim pogledima na svet, uz večitu viziju (sopstvene) omnipotencije.

Ameri ga zovu jos i "lap dance" iliti "krilni ples", najgluplji od svih glupih americkih izuma.(kod nas se na srecu nije omodio ,al ne lezi vraze, tako sam se u pocetku smej'o na bombona pljeskavice iz Meka, kad ono..)
Musterija placa curi da mu igra naga u krilu, ide maca oko tebe al' ne sme da se pojebe.Malo podseca na Tantalove muke, samo sto Tantal ne moze da dosegne hranu i pice ,a u ovoj prici sisicze. Nepoznato je zasto u startu ne plati prostitutku koja je skuplja svega 10 $, ali bar ne izopacuje stari zanat, za razliku od ovog "placebo" seksa.

Dugme kojim se ukljuci automatsko menjanje pesama po principu RANDOM. Ja ga koristim kada igram neku igru, pa da mi muzika ne bi stala na kraju, ukljucim Shuffle, ali ne lezi vraze... Cim udjem u igru, pocnem da igram, kad ono zavrsi pesma i posto mi je playlista sa svim pesmama na kompu (od metala i rocka koji ja slusam do narodnjaka koje brat slusa), winamp naravno prebaci na Vesnu Vukelic, Seja Kalaca ili nesto tako i onda moram da uprem Alt+Tab, prebacim pesmu, iskljucim Shuffle, pa enqueujem nekoliko, i tako stalno...

Da budem sasvim iskren, i nisam baš najsigurniji kako bih definisao ovu neobičnu podvrstu srpskog homo-sapiensa a tako zastupljenu u skoro svim društvenim klasama i slojevima naroda našeg. Upravo tu, naime, i leži problem kategorizovanja ove grupacije nebeskih ljubitelja "hleba nasušnog" kao sakralnog i, stoga, veoma nezaobilaznog dela svakodnevne ishrane, jer se pomenuti nikako ne mogu svrstati u samo jednu ( preferabilno, onu najnižu ) društvenu kastu, kojoj na prvi pogled možda i pripadaju.

Elem, međ' nama Srbima već predugo vlada uvreženo mišljenje da je pomenuta pojava standardan manir jednog SELJAKA, tog neizdrživog pećinskog čoveka kojem crno viri ispod noktiju a praziluk iz ušiju, ali ta tvrdnja, barem statistički, nikada nije držala vodu. Zanemarljivo malo ili čak nikakvo prisustvo internacionalno prihvaćenog bontona za stolom jedne prosečne srpske porodice najbolje se dâ objasniti postojanjem našeg, ALTERNATIVNOG kodeksa ponašanja u toku obedovanja, koji, međutim, nećete pronaći ni u onim bolje snabdevenim bibliotekama i knjižarama ali zato do mile volje možete posmatrati Vašeg bakutanera u prilikama kada egzistencionalno rabi svoje kastanjete.

U pomenutoj predstavnici prve generacije - one koja nikada nije krila svoje "primitivno" poreklo - uostalom i leži objašnjenje za pojavu iz naslova: hleb na stolu ne predstavlja samo (pri)prostu hranu kojom ćete utoliti glad ili pokupiti moču već simbol nade, poštenog rada, opšteg bogatstva i dobra. To, čak, i pored svojih akademskih diploma znaju i doktori, hirurzi, profesori, arhitekte, inžinjeri, umetnici i svi ostali koji tu "odvratnu" motiku nikada nisu uzeli u šake. Bon appétit!

1.glupa, pokazuje svoje atribute u svakoj zgodnoj ili nezgodnoj prilici.misli da se ceo svet vrti oko nje i ponekad se poistovecuje sa jelenom karleusom ili nekom "pametnijom", moc govora sveden na minus beskonacno i pali se na jos gluplje frajere, prepoznacete je kad kupuje dorucak u minicu sa dva kila pudera i dekolteom do pupka
2.pametna, oblaci se skormno ali seksi, voli tipove koji se ne eksponiraju, najcesce nosi trenerke ispod kojih lezi savrsena figura.prepoznacete je kako ide na pijacu bez trunke sminke na licu i bez imalo kompleksa sto nije u "fulu"
3.prepametna, na zalsot takvih nema