Deca čije detinjstvo je uber kul u odnosu na decu s kraja 20. retardiranog veka.
Ljudi koji su se zaklinjali da neće biti kao njihovi roditelji i da će razumeti svoju decu zaboravili su svoja ubeđenja kao i svaka predhodna generacija.

Čuvena pesma najvećeg pesnika među muzičarima Dilana Boba. Još se ne zna šta je tačno pravo značenje ali se najviše sumnja na "smisao i prolaznost života" i "Dilanovo poimanje Biblije". Inače pesmu je maestralno obradio najveći inovator među gitaristima Džimi Hendriks. Kad je gorepomenuti Bob čuo obradu, više nije izvodio svoju verziju već Hendriksovu (tačnije, neku simbiozu dve verzije). Pesma muzički (u obe verzije) i tekstualno odaje tako epski osećaj da vam se pojavi vetar u kosi. Čak i ako ste ćelavi.

Fenomen novog doba. Ponekad se zapitam da li je moguće da smo toliko zagazili u Orvelovu 1984. da smo postali copy-paste-without-thinking klonovi. Ovaj fenomen je kod nas zaživeo početkom 2009. kada su se javile prve fan grupe javnih ličnosti ("Mi volimo Micu Trofrtaljku!!") ili filmova. Međutim, vremenom su evoluirale do grupa u koje se učlanjuju "Svi oni koji vole osecaj kada im se MUDA ODLEPE OD BUTINA" ili one koje "Mrze devojcice sto iskoriscavaju pijane muskarce". Posebna kategorija grupa na FB je ona u kojoj maloletne devojčice izjavljuju kako mrze svoje "suparnice" preko stihova pesama poznatih folk pevača (stihovi sa kojima se identifikuju najčešće od njih prave ribe i po, sa life stylom Paris Hilton). Takođe, mučkoj populaciji su najzanimljivije grupe tipa "NAJLEPSE DEVOJKE FACE-A!(TAKMICENJE)" gde mogu videti fotografije slatkih malih maloletnica kako napućene izbacuju svoje tek propupele sisiće i male koščate guze.
Iako vam može zazvučati idiotski da neko javno objavi kako voli da mu se genitalije odlepljuju i da se u tome saoseća sa nekoliko hiljada ljudi, to je realnost u ovom virtuelnom svetu. Da li su ljudi sve gluplji ili je jednostavno prosek godina članova grupa 12 godina ne bih vam znala reći. Smisao za humor se gubi čitanjem naziva (i opisa) ovakvih grupa.

Znam i mene. To malo biće sa toliko velikim IMUNITETOM od strane roditelja da prelazi u bes i agoniju. Uvek, ali uvek on nije kriv. Uvek sam ja započeo svadju, tuču i uvek sam ja stariji i odgovorniji. Pa nabijem ti u dupe odgovornost jeb*la te odgovornost. E pa našao sam rešenje. Želiš da malo propati za svoja nedela, e pa propatiće, a evo i kako. OVO TAKOĐE RADI I SA SESTRAMA.

BTW meni su i keva i ćale bili mlađi tako da zamislite kakav je moj život.

Uvođenje engleskih reči u sve vrste govora. Zašto reći ,,zdravo!", kad ,,yo" zvuči više ,,cool"? Tako više zvuči kao da sam iz američkog ,,ghetta". Mozete da se spremite da se vaši gradovi više neće zvati Novi Sad, Niš, Subotica, Kraljevo, Jagodina, Novi Pazar, Bor ili Prokuplje... Zvučaće više kao: New Now, Nothin', Little Saturday, King's, In Strawberry, New Purchase, Pine ili Probuying.

Način ophodjenja prema drugima, usled stanja duha poznatog kao *pička*. Slušajući tekstove o slavi, borbi, i umiranju za ideale, prilikom prolaska pored grupe ćelavih mongoloida u trenerkama većina njih skreće pogled i nada se da će proći neprimećen, pljunuvši pritom na sve ono što u muzici koju sluša - čast i svoje *ja*. Konstantno bežeći od problema i izbegavajući čak i neophodan sukob, bilo fizički bilo verbalni, dovode sebe u nezavidnu situaciju.

Umesto da pokažu otpor, oni dublje poniru u provaliju straha. Dopuštaju sebi da padnu niže na društvenoj lestvici od onih koji bi trebalo da su na dnu.

A samo je trebalo da pokažu muda, usprave se i svim srcem kažu *udri*.

Pro - starosti od 20+ godina, vise niko za njega ne govori da je no-lifer, jer cak i zaradjuje na svom iskustvu, igra u najboljim klanovima, glavna je inspiracija slabijima, obicni smrtni no-liferi svakog dana gledaju njegove replayeve i zele da jednog dana igraju kao on, hara svetskim turnirima, na misu i tastaturi je virtuoz.

No-lifer - starosti 10+ godina, pokusavaju da za kompjuterom budu vise od 24h ali ne ide, osim toga jedino jedu, piju, idu u skolu(gde na velikom odmoru trce u igraonicu). Mrze lifere iliti neigrace, kada idu na more drugarima no-liferima lazu da su teze bolesni pa nece biti tu(sramota ih je sto idu na more jer je to isuvise liferski). Imaju jedan isti neispavani izraz lica celog zivota, cak se ni ne smeju, nego govore "lol", ako je jako smesno mozda jedan kratak kez i nezbezni "roflmao". Po znanju u igram jako zaostaju za pro-ovima, ali napreduju stalnu, ulizuju se jacima da bi usli u bolji klan...

Noob - Neodredjene starosti, igra ili pomalo ili ozbiljno a da pritom ne zeli da izgubi svoj life, i zbog toga nikako ne moze da bude uspesan u igrama. Kada preraste igrice, postaje normalan covek, i prelazi u klasu "lifer"

Newbie - Pocetnik kojeg ne stavljaju u noobove da mu ne bi ubili moral na samom startu. Nakon nekog vremena prelazi ili u no lifere ili u noobove ili nazad u lifere.

Lifer - Keva i cale no-lifera pogotovo, a osim njih non-gaming svet

Majice koje metalci/rokeri nose u periodu između sedmog osnovne i trećeg srednje, a ima i onih koji ih stalno nose, pa se mogu javiti i ljudi od četrdeset godina sa nekom crnom majicom.
Uglavnom majice prvo nabave dva - tri druga koji su skoro počeli da slušaju metal. Prve majice su obično sa motivima bendova kao što su AC/DC i Rammstein. Kako vreme prolazi, muzički ukus se još više izoštrava, pa u zavisnosti koji pod-žanr metala vole, takve majice nabavljaju. Majice funkcionišu slično kao i Air Max patike, jedno vreme ih svi imaju, a posle kod veće grupe padaju u zaborav. Tačnije, njima nikada nisu ništa ni značile, već su ih nosili jer tako drugi rade. Najgori slučaj je kada par metalaca nabavi majice, a svi klinci počnu da ih nose, jer su i oni kao metalci/rokeri. Na kraju, kad se klincima servira nešto novo, majice se ili bacaju, ili ostaju roditeljima kao radna odeća.

Na zamračenoj pozornici krvave srpske istorije se diže zavesa i lagano kreće neka muzika. Na scenu stupa žena u srpskoj uniformi iz Prvog svetskog rata, ril lajf Rambo tadašnje srpske vojske i nezaustavljiva mašina za ubijanje. Podnarednik Milunka hvata antičke heroine i heroje za kosu dok streponom, uz pretnju svoje verne kame pod grlom, vrši dominaciju nad njihovim ličnostima i delima. Gromada od žene ispred koje se Legija, Arkan i ostali osloboditelji bele tehnike i bukovih šuma od straha, posranih gaća prerušavaju u francuske sobarice i igraju kan- kan pred njom. Ćale je još kao devojčicu naučio kako da barata nožićima, nožekanjama, pištoljima i puškama, što joj je kasnije omogućilo da Prvi svetski rat pređe na 'easy'. Njeno vojevanje je počelo već u Balkanskom ratu 1912, kada se prerušila u muško da bi od mobilizacije zaštitila brata, klasičan čika Velja stajl. Kao bombaš se istakla u Kolubarskoj bici, gde je nagrađena prestižnim ordenom Karađoreve zvezde sa mačevima. Ostala odlikovanja nećemo nabrajati da neki dečaci ne bi plačući otrčali u svoje sobe. Dalje sledi albanska golgota, Krf i bitka na Crnoj reci, gde je zarobila 23 bugarska vojnika. Preživela je devet ranjavanja, pravih, ne kao one pičke Fifti sent i Vuk Vetrokaz Drašković.

Rečenicu koji koristiš kad ti neko pošalje pesmu tvog omiljenog
DJ-a/repera/MC-a/pevača/reperke/pevačice (na kog se najviše loziš).... Iako ne znaš za pesmu nećeš da se izblamiraš da je ne znaš jer je odlična...

Izraz koji se koristi u raznim situacijama kada se od nas trazi da izvrsimo neki (uglavnom dosadan) posao, i najcesce ga treba tumaciti suprotnom kontekstu od znacenja. Ovom recenicom se gleda da se zavara osoba koja nam je uputila neki zahtev, misleci da cemo poci za minut, a mi mislimo da odugovlacimo do beskonacnosti.

Oblik zavisnosti, statistička patologija, ili nešto gore?
Možda zvuči preterano, ali utopija svakako jeste.
Vukajlija je socijalni sajt i ima ideju da se kroz”pisanje sleng definicija” dođe do duhovnog povezivanja, usmeravanja, provere stavova članova sajta. Kroz čet, forume, kao i komentare ljudi osluškuju i primećuju sajber isto(slično)mišljenike i priča dobija neko ubrzanje, S druge strane raznи protivnici, inadžije, usijane glave, tzv.hateri rade svoj posao iz zezanja i trpaju minuseve. Polarizuju se good guys, bad guys, skoro kao real life.
Od “nekih svojih” autori dobijaju 10-15 sigurnih glasova po definiciji, a autorke mogu i više da profitiraju na račun svog vrcavog duha, jer je u prirodi muškog bića da bude galantno prema suprotnom polu, a oprezno prema konkurenciji. Ostali , tzv nezavisni glasači se ponašaju kao da dele svoje pare kad ocenjuju, pa dobar deo kvalitetnih definicija nezavisnih ili slabo zavisnih autora ostane slabo zapažen…Personeliti pobeđuje kreativnost.
Usled dejstva hatera broj živih “poena” je nekih 10-12 glasova po definiciji i čovek baš ne može da bude nešto srećan sa takvim rezultatom. Već je radosniji ako ima 15-16 čistih glasova što znači da razlika od 5-6 glasova nepristrasnih i nesvrstanih glasača rezultatski čini mnogo što se tiče podsticaja autoru da radi dalje.
A tih 5-6 ljudi je ni manje ni više nego 2% svih registrovanih glasača koji dnevno obiđu sajt. Znači, popularnost se svodi na to da li ćete prema masi da prođete kao onih famoznih 2%, tj. „da l’ će opšte s vama ili im se ne j...“ Vredi li se za to boriti i rizikovati???

Čuvar pičke je lik koji nikad nema ribu ali ima drugaricu ( ili vise njih ) sa kojom provodi većinu slobodnog vremena. Drugarica je najčešće vrhunska riba sa kojom se poznaje dugo ( iz detinjstva, osnovne škole i sl. ) a lik se, naravno, oduvek loži na nju ali niti ima muda da joj to predoči niti ima ideju kako bi to izveo. Zbog toga, u njenim očima je na nivou brata i odavno nema šanse u tom pravcu. Oni gledaju filmove zajedno, izlaze, šetaju se po parku, piju kafu ili idu na palačinke, dakle, sve bezazlene i, realno, besmislene stvari koje se rade sa suprotnim polom. On zna njene tajne, tračeve o drugim ljudima, kupuje joj poklončiće za rodjendane, 8. mart, nove godine i slične datume. Ona negde zna da je lik zatreskan duboko, ali se pravi luda i dokle god izigrava drugaricu i ne pokazuje to, odličan je kao opcija za ubijanje vremena i grebanje za fuka.

Problem nastaje kad mu neko smuva tu drugaricu ili joj se opasno približi i kad ona 80% vremena priča samo o novoj simpatiji. Tada "čuvar pičke" postaje čuvar i počinje da plasira gluposti samo da je ne bi izgubio, tipa "on nije za tebe", "povrediće te", " čuo sam šta pričaju o njemu" i sl... sa namerom da pomuti, i onako plitku, žensku pamet. Najčešće, nema šanse ali ponekad može da pomrsi račune novom frajeru koji, ako je dovoljno pametan i upoznat u situaciju, bi trebao da mu prospe zube u okviru dobronamernog saveta "get a life, bitch" tipa...

Poprilično rasprostranjena pojava na prostorima one "evropskije" i, stoga, međ' nama Srbima omraženije Evrope, a još učestalija na meridijanima koji presecaju teritorije ništa manje omraženih SAD ( kojima ovom prilikom srdačno želimo neku prirodnu katastrofu ). Elem, jedna od onih stvari koje mi Srbi nikada nećemo razumeti jer se kosi sa svim mogućim uvidima koje smo ikada stekli o životu i življenju, a u isto vreme zvuči tako...tako...EVROPSKI, da verovatno nikada neće postati deo naših balkanskih, rudimentarnih običaja.

U pitanju je, razume se, ona bezgranična i posesivna ljubav kojom samo jedan degenerisani zapadnjačko-američki par roditelja može voleti svoje dragoceno i, najčešće, podgojeno dete. Naime, on će svaki, pa i najmanji TUĐI kontakt sa svojim porodom protumačiti kao nedvosmislen atak na baršunasti rč istog, što je uz trenutni manjak dece ali i porast manijaka i pedofila u zapadnim zemljama, priznaćete, prilično razuman potez. Jer, deca su naše najveće blago. Blago koje treba u stilu najokorelijih Ješa histerično čuvati. Ipak, ta histerična reakcija se ne oslobađa na puko verbalno obraćanje neželjenog lica plodu vaše ljubavi. Ne. Alarm u glavi je podešen da se upali i počne panično da zavija tek onda kada je ostvaren blagi kontakt po epidermu mladih naslednika vašeg prezimena a koji je, normalno, tačno interpretiran kao najava brutalnom silovanju istih.

I tako, dok se u Srbiji klinci i klinceze "razulareno" i "bez nadzora" igraju po kojekavim ulicama, parkovima i igralištima čije ljuljaške i klackalice do daljneg čekaju neke bolje dane (čitaj: "neke nove izbore"; prim.prev.), jedan roditeljski par iz Masačusetsa će svoje dete pomno držati na oku dok se igra u svom ograđenom padoku i svaku potencijalnu pretnju na teritorijalni integritet rča istog "rešavati" na tako manijankalan ali i ekspeditivan način da se wannabe dripac više nikada neće drznuti da oslovi a kamoli da dotakne malog Martina/Džona/Fila. Tojest, sve dok taj isti Martin/Džon/Fil ne odraste, do'vati poluautomatsku pušku svog brižnog oca i zbriše pola svoje "elementarne škole", đuture sa onom kučkom, Miss Jane, koja mu je dala F iz jebene "Istorije USA"...

Napušen puž golać. Toma Zdravković na krokodilu. . Paraolimpijada uz sponzorstvo Joce Amsterdama. Strahovito usporeno i turobno izvođenje neke radnje k'o u kadrovima Tarkovskog. Trčanje sa paketićom u čmarištu do katastra, da prevedeš šesto' duluma zemlje kod Laktaša, Dodikovom sinu, profesionalnom dileru krompira.

Tehnika koja cini da stakla na vasim cvikama potamne. Koriste je uglavnom ljudi kojima smeta jaka svetlost, bilo to sunce, sneg ili nesto drugo. Ipak se uvek nadje neki lik u fazonu "nisam duhovit, al mogu da pokusam" da baci neki glup komentar.

Ono što je nekada celo društvo gutalo sa strahopoštovanjem i divljenjem u rukama zaludnih budala i neumoljivog časovnika danas jedva da izmami ''Meh, ili pih'' od ozbiljnih ljudi.

Nadimak za gejmera koji koristi šifre radi lakšeg prelaska nekog nivoa ili čak cele igrice.

Takođe, nadimak za svakog iole iskusnijeg igrača u multiplayer igrama (tipa Counter Strike) kada krene da ubija svakog protivnika koji mu se nađe na putu, a "ubijeni" ne ispali ni jedan jedini metak.

Najuticajniji član najuticajnijeg benda 20. veka - Bitlsa.
Veliki intelektualac, sjajan muzičar, kontroverzna ličnost pomalo iščašenih stavova i sebi svojstvenog smisla za humor. S njim se možete slagati ili ne, ali morate priznati da je bio veoma jaka, doduše pomalo mračna ličnost. Velika šteta što je ubijen sa samo 40 godina. Bilo bi lepo znati kakvu bi on danas muziku pravio, kakvi bi mu bili stavovi o svim mogućim promenama koje su se u svetu desile od kraja 80-ih do danas i da li bi još bio kreativan ili bi se negde u međuvremenu "ispucao".
Sramota za Vukajliju što je ovaj gospodin sa okruglim naočarima koje su po njemu nazvane "lenonke" svoju definiciju dobio tek u trećoj godini postojanja sajta. Ja mu jedino zameram što je u potpunosti negirao religiju, ali ipak je barem delovao kao pozitivac. Pacifista u svakom slučaju, duhovnost je pokušavao da pronađe na nekonvencionalne načine tipa transcendentalne meditacije, LSD tripova itd. Neko bi rekao hašišar. Svoje stavove je uspio da nametne masi, tako da je i u vrlo religioznoj Americi, njegova pjesma "Imagine" u kojoj se otvoreno govori protiv religije

(tekst: Imagine there's no Heaven - zamisli da nema raja
It's easy if you try - lako je ako pokušaš
No hell below us - nema pakla pod nama
Above us only sky - iznad nas samo nebo
Imagine all the people - zamisli da svi ljudi
Living for today - žive za danas - tj. za sadašnji trenutak

Imagine there's no countries - zamisli da nema država
It isn't hard to do - to nije teško učiniti
Nothing to kill or die for - ništa vredno da nekoga ubiješ ili da za to umreš
And no religion too - i da takođe nema religije
Imagine all the people - zamisli da svi ljudi
Living life in peace - žive život u miru itd. ),

postala veliki hit.
Tu je filozofiju možda još bolje sažeo Bora Čorba sa čuvenim "Za ideale ginu budale" no to je već druga priča.

Veoma često jedina nepromenljiva (konstanta) u čovekovom životu, kako vreme teče određene pesme jednako voliš, ali ih gledaš iz drugih perspektiva, jer sve ostalo se menja. Univerzalne ljudske uspomene, za svakog mogu značiti nešto drugo, podsećati na lepša vremena, podsticati na maštanje o boljim vremenima.