Želja da rođenu devojku zatvoriš u kuću, oko kuće podigneš zidine kao krstaši oko Jerusalima, na taj isti zid postaviš mitraljeska gnezda a ispod zidina iskopaš rov sa zarđalim šiljcima po kojima posipaš krv lokalnog ćomana sidaša koji pride ima i sifilis. Šta ima ko da gleda **tvoju** curu?

Sad da li je to genetsko nasleđe koje ti je ostavio Mujazim dok ti je trpao čukunbabu u kukuruzu jer čukundeda Milojko nije imao tako lepe crne brkove a i htela baba da proba loma obrezano, ne znam. Al' jebem mu mater nije nimalo kul. Jelte, treba se držati evropskih vrednosti i tolerancije, polne ravnopravnosti i pičke materine. Pokušavaš da se odupreš zovu divljine, nije u redu da u dvadesetprvom veku budeš kromanjonac al' jebiga, omakne se. Preseče te, pa imaš želju da natakariš na kolac onoga ko je gleda kako ne bi trebalo, valjda sei tu turski gen aktivirao.

Ponekad se zapitaš "*Majku mu, zar je moguće da sam pobegao iz sela a selo iz mene neće da ode?*" Jer tako te uče ovi današnji flafičasti bubili obučeni u najljubičanstvenije kombinacije kojima ne bi smetalo i da im cela kasarna iz Ribnice tovari ženku, Ali šta oni znaju, to što su se dokopali deset minuta čepljenja po televiziji ne znači da su u pravu, ionako im je cura samo paravan za riljanje u bašticu sa dečacima.

U suštini, zabole te đoka, jebeš malograđanski polusvet što se iščuđava jer voliš svoju ženu.

   Upoznali se u srednjoj školi, zajedno studirali i delili stan. On bio lošiji student, ona ga vukla da bolje uči. Kad su postali apsolventi čekala ga da položi sve ispite pre nego što je predala diplomski. Zajedno se prijavili na biro i konkurisali na sve oglase za posao.
   On se prvi zaposlio, jebiga, muški je svet. Nebitno, odlučila je da on dovoljno zarađuje i da je vreme za viši nivo veze. Venčali su se u jednoj maloj crkvici, skromno, par prijatelja i roditelji. Napraviće veselje kad malo prištede, biće. Od ušteđenog novca kupili stančić.
   Uz dogovor je ostala trudna, dok čeka da dobije posao da ne gubi vreme. Posle trećeg mu je rekla da je dosta i da je vreme da se malo posveti karijeri. Dobila je posao, angažovala dadilju, spremačicu, kuvaricu - bila bolji student, imala vremena da prati profesiju, kad je dobila posao magistrirala i kasnije doktorirala, njena firma kupila njegovu, ona kupila kuću na Kopaoniku i nov auto. Nije mu smetalo. Kad mu je firma propala nije ni tražio drugi posao. Ona dobro zarađuje, a on je ionako proveo vek po podrumima i u arhivama prihvatajući svako sranje koje su mu dali samo da sačuva radno mesto.
   Deca su u međuvremenu odrasla pa je svakog dana svraćao kod nekog od njih, sa sinovima pio pivo, sa ćerkinim mužem igrao šah. Nju je retko viđao, najčešće na televiziji kad iznosi najnovije stavove i planove. Odavno više nije u onoj firmi, on je prihvatio penziju, ona još radi aktivno. Lep je život, samo malo dosadan.

Trik majke prirode da nas nagovori na razmnozavanje

Dobar način da se udaš kad te nijedan sa parama neće.

Vođenje ljubavi u braku, gde muž u krevetu hrče, a žena od muke uzdiše.

Osećanje karakteristično za ljude sa ovih prostora, bez obzira na nacionalnost, versku ili neku drugu pripadnost. Kada nam ništa ne ide, u trenucima depresije, tuge i melanholije najviše nam prija da slušamo pesmu koja nam trenutno stanje još više produbljuje i dovodi ga do vrhunca. Kao da volimo da nas što jače boli.

Jedina stvar koja više vredi, kad je više nema...

Vokabularni korektor koji te natera da nivo vulgarnog izražavanja svedeš na minimum.

To je kad ti pošalješ svog najboljeg druga da vidi da li joj se sviđaš, a ona pošalje svoju najbolju drugaricu da vidi da li se ona sviđa tebi.
... i njih dvoje se smuvaju.

Kada ti olabavi malo lisice da ti se ne bi napravile masnice sutradan

Пичка, у народним песмама.

... je hemija, a ja sam vazda ima' jedinicu iz toga predmeta.

Појава ретка као комета величине Тексаса. Обично ти се у тим годинама деси једном, остави неки траг,а најчешће се мање сећаш љубави а више оног класичног бедака после,кад трипујеш да се то само теби догађа, да ти се све руши, да живот нема смисла и да си највећи баксуз на свету. Падаш у ''десперије'' боје нису исте, храна нема исти укус и те форе. То уствари мислиш док не напуниш неких 20ак година кад схватиш да треба да те боли патка за све то. Погледаш назад у прошлост, видиш себе и прво што помислиш ''Боже,какав сам ја ретард био, што ме једноставно ниси шутнуо у главу?!''- ако си Хришћанин наравно.

Kada plaćaš silne poreze i komunalije na vreme, a nikako da zavoliš državu.

Исто што и гузица.
Добро је док је добра и фина, али кад задебља и кад се засере, бјежиш од гована.

То је оно кад радници у пекари сваки пут оставиш десет динара вишка,а кад ти фали два динара да би узео оно што у том тренутку хоћеш,она ућути и елегантно ти да дознања да од тога нема ништа.

Љубав је када мој тата тајно убацује желатин у пихтије да би се стегле ионако ће моја мајка после преузети све заслуге за рад.

Slamka za koju se hvata upravo ostavljeni nesrećnik.

Mi gore urlamo kao majmuni,ovi dole igraju kao majmuni...

Rad, rad i samo rad.