
Појава ретка као комета величине Тексаса. Обично ти се у тим годинама деси једном, остави неки траг,а најчешће се мање сећаш љубави а више оног класичног бедака после,кад трипујеш да се то само теби догађа, да ти се све руши, да живот нема смисла и да си највећи баксуз на свету. Падаш у ''десперије'' боје нису исте, храна нема исти укус и те форе. То уствари мислиш док не напуниш неких 20ак година кад схватиш да треба да те боли патка за све то. Погледаш назад у прошлост, видиш себе и прво што помислиш ''Боже,какав сам ја ретард био, што ме једноставно ниси шутнуо у главу?!''- ако си Хришћанин наравно.
Пример (није неопходан) (:
Osim velikih istorijskih i nacionalnih zabluda, podložni smo i onim „sitnijim”, ali koje nam određuju svakodnevicu. „Ne valja da se sedi na kućnom pragu, posebno kad grmi”, „Hleb od 500 grama je opšteprihvaćen pod nazivom kilo hleba”, „Ne valja da se zviždi u kući, to privlači miševe”, „Ne valja da se otvara kišobran u kući”, „Žvakanje žvaka može da deformiše vilicu”, „Ma koliko vruće i zagušljivo bilo, ne otvarati prozor, ubiće promaja”, navode na popularnom internet portalu „Vukajlija” niz sujeverja i zabluda našeg naroda.
Politika · 31. Januar 2011.
haha jes bre +
Upravo sam u fazi kada shvatam da treba da me boli uvce. x)
Што пре схватиш биће ти љебо. (: