-Bol nanet od strane babe koja nosi stap(a pritom joj ruka drhti k' da ga drka)
-Bol nanet prilikom guranja u prepunom autobusu(najcesce u pleksus i bubrege)
-Bol nanet prilikom jurenja za otkucavanje karte kad vidimo kontrolu

Sve ima svoju cenu. Samo se ljubav daruje i kao dar prima.

-Milice, misliš li ti ispeglati onaj veš, od prekjuče stoji na dasci za peglanje?
-Ali mama, pa boli me ruka. Povredila sam se u školi na fizičkom.
------------------------------------------------------------------------------------------------------
-Milice, operi suđe posle ručka, znaš valjda da je to tvoja obaveza.
-Jao mama, ajde ti, samo danas. Nešto me boli koleno, ne mogu da se oslonim na nogu.
------------------------------------------------------------------------------------------------------
-Milice, idi počisti dvorište, vidi šta je lišća napadalo.
-Joj mamice tako me boli stomak, valjda treba da dobijem. Idem malo da legnem da prođe.
------------------------------------------------------------------------------------------------------
-Je li devojko, kuda?
-Izlazim, danas je subota.
-A jel, a ruka, a noga, a stomak?
-Ma ne boli me više. Rekoh ti ja, kad legnem sve prođe. Ćao mamice.

Japansko shvatanje sporta i nadmetanja:

- dok su ostali nejapanski narodi izmišljali odbojku, vaterpolo, košarku, tenis, šah, ne ljuti se čoveče...Japan je ostvario izuzetan napredak na polju borilačkih sportova. Pravila su jasna - potrebno je rukama, nogama, katanom, vakizašijem, saijem, kopljem, šurikenom, motkom, nunčakama, mačetom, buzdovanom, krivim nožem, testerom, sekirom...Protivnika likvidirati, osakatiti, onemogućiti da stoji na nogama ili u najnepopularnijem slučaju izbaciti iz ringa. Ovde su se pokazali vrlo korektnim jer pored muškaraca postoje i discipline u kojima se nadmeću i žene, deca, starci, bogalji prve, druge i treće kategorije. Poželjni su brutalnost, lokve krvi na sve strane i obeščašćavanje protivnika pre okončavanja njegovog života.

Japansko shvatanje katastrofe:

- japanska katastrofa mora da zajebe jevrejsku katastrofu. A mora da zajebe i napuljsku katastrofu. I onu indonežansku. Kad u Japanu padne avion, ne samo da pogine 487 putnika, već avion padne na zgradu koja padne na drugu zgradu koja pada na vrtić i starački dom. Rihterova skala ne podržava japanski zemljotres. Kad na Drezden bace tepih bombe, na Japan bacaju nuklearne. Kad cunami pogodi Japan, dogode se pored ostalih i nuklearna, ekološka, idustrijska, finansijska i poljoprivredna kriza.

Japansko shvatanje humora:

- Japanac koji govori engleski gore nego prestolonaslednik Aleksandar srpski, pokušava da čita engleski i niko ne sme da se nasmeje. Ko se zajebe mora da klekne, i onda ga moderni samuraj raspali po bulji nekom čudnjikavom batinom koja deformiše karlicu i pomera unutrašne organe iz ležišta, pretvarajući tvrdu u meku stolicu.

Japansko shvatanje seksualnog zadovoljstva:

Ako nema vrištanja - ne boli. Ako ne urla - ne boli dovoljno. Naime, tokom poslednjih nekoliko vekova, japanski čovek je opterećen problemom izazivanja što veće boli kod seksualnog partnera, vršeći nasilje nad što više delova tela. Sudeći po japanskoj porno industriji, potrebno je za početak ženu vezati bodljikavim lisicama, u usta joj staviti bilijarsku kuglu (belu, veća) i vezati je da visi sa plafona. Kada je pripremljena za opštenje i pošto ste polni organ apgrejdovali raketom sa laserskim navodjenjem i ugradili još dve ruke u kojima držite žilet i kandžiju, naoružajte se gvozdenom nogarom od kreveta i svilenim bičem koji ne ostavlja masnice a boli u pičku materinu. Ako oboje prdite, orgazam neće izostazti.

Japansko shvatanje ishrane:

- napraviš splav, poneseš koplje, ubiješ morsko čudovište se pet glava, preživiš oluju i kući doneseš jednu ribu. Ribi su otrovna peraja, škrge, ikra, oči, creva, dvanaestopalačno crevo, trinaestopalačno crevo kao oi većina ostalih unutrašnjih organa. Pošto se riba uredi i održi molitveni obred, cela porodica se isplače, izljubi i izoprašta medjusobno, sedajući za sto, spremni na najgore. Kome će šta zapaszti u tanjir - pitanje je streće. Ko preživi, glad mu neće teško pasti.

Japansko shvatanje kinematografije:

- džinovski gušter se pojavljuje iz mora, prži, jede i kida prestravljene ljude na pola. Jamazato seče četu samuraja čudnim spravama u odbrani carstva i spašavanju časti. Crtani likovi se svete jer su im banditi silovali i zapalili živu familiju. Nadrealne životinje bacaju magije i ruše sve pred sobom. Život se gasi u najtežim mukama. Svi srećni.

Kada kažeš Japan, misliš bol.

A: Jebo te, kako mi žao telefona. Mislim, kako je mogao odjednom da se pokvari?! Kako sam ga voleo. Kad se setim koliko puta mi ie ispao, kvasio se... ma, nema šta nismo preživeli 3310 i ja. Gde sad da nađem takvog?!

B: Žao mi je, brate. Mislim, stvarno osećam neopisiv bol u kurcu.

A: A jebi se! Ti se sprdaš sa time.

B: Ne sprdam se. Znam kako ti je, i ja sam izgubio omiljenu spajalicu. Ljubičastu. I dalje osećam neopisiv bol u kurcu za njom.

- Znači hoćeš, a?
- Da.. Ali, imam jedan problem... Imam sidu..
- Ma opušteno srce, pojačaćemo bol u tukiju, ništa što jedan kondomčić ne može da sredi!

Par meseci kasnije, bratanac se osušio, dijareja drma, lagano postaje kameleon..

-Ćao...
-Ćao.

-Je si gledo finale u vaterpolu, kako smo im jebali kevu!?
-Pa nisam, ne pratim to... Mislim, svaka čast momcima, al jebiga kad me ne interesuje vaterpolo...
-A Đoković prvi na svetu!
-Ma jebo te Doković, pun mi je kurac tog Đokovića!
-A jel si čuo da Duda Ivković ostaje selektor, imaćemo sad ekstra šanse da opet uradimo nešto!?
-A, basket, čuo sam, pa dobro, šta ja znam... Nego kad mi igramo sa Farskim ostrvima, trebaju nam ti bodovi ko leba?!

-Doktore, boli me kurac.
-Ajde, marš napolje!

Ostavila te je, i naravno, sj***n si. I naravno misliš na nju non-stop, prilikom svake radnje koju obavljaš. I tokom brijanja. Zaplet: kad završiš kasapljenje svojih bubuljica/akni brijačem, naravno da ćeš bocu afteršejva zameniti bocom čistog sedamdesetoprocentnog alkohola. Što ćeš kasno skontati, naravno. Pa se ti buzdovanu opet zaljubljuj.

Eeee draga moja, videćeš koje su to muke. Evo ja sam Stevicu 13 sati porađala . . . a tv-a nije bilo . . .