Hleba i igara u savremenom obliku - hleb se izostavlja, a igre za narod se izvode na agorama ove velelepne zemlje.
Tradicionalni običaj gubljenja vremena na ulicama i trgovima u licemernih i zatupljenih Srba (nažalost, daleko brojnije sorte na ovim prostorima). Deli se na: miting opšteg nezadovoljstva naroda, mrsomudski miting ubijanja dosade maloumnika i kontra mrsomudski miting; nepotrebno je reći da prvoj grupi pripada 1% svih protesta. U Srbiji ima bogatu tradiciju još od davne 1282. godine, kada je u Deževu Milutin izjebao narod da mu preda vlast zato što je njegov brat sjebao nogu na fudbalu (u lovu, tačnije, ali koga briga?).
Elem, ovaj narodni praznik obiluje samo takvim vuglarnostima, neosnovanim optužbama i nebulozniom tvrdnjama u stilu gospodina profesora Jovana I Deretića, pogotovo ako je Vojin ili Tomin. Dobar je jedino za sprdanje politički neopredeljenih ili suparničke strane.
Naravno, najzanimljiviji su oduvek bili mitinzi radikala i čedista, koji su očigledne protivrečnosti.

Kaže se za čoveka koji poznaje rupe u zakonu i ne preže od toga da ih iskoristi.

Musa je najstariji među svim gazdinim lovačkim psima.
Čak i ime mu je onakvo kakvo se nekada davno po tradiciji davalo psima u Srbiji, tursko. Njuška mu je seda, a dlaka odavno bez onog sjaja koji je nekada imala.

Stalno leškari na istom mestu u dvorištu, onom koje je osunčano najduže tokom dana.
Prija mu sunce. Star je i krv više ne struji kroz njega onako kao nekada, a i sve mu više smetaju parčići od sačme koje je vremenom dobijao od nekih loših, nepreciznih ili naprosto pijanih lovaca pred koje je tokom svog života isterivao divljač.
Nije nikada mogao da bira lovce sa kojima će ići u lov, jer on je samo lovački pas koji mora da sluša i služi onome zbog čega i postoji na ovom svetu, da pomaže gazdama u lovu...

Tada bi se, prilikom takvih scena, kada se posle nečijeg pucnja začuje i njegovo cviljenje, gazda strčao do njega, pregledao mu rane, isprao ih rakijom iz čuturice, pa onda onu sačmu koja je bila pliće izvadio perorezom, a onu koja je dublje naprosto zaboravio.
...I pomazio bi ga po glavi. Onako malo grubo, ali na takav način da je Musi tada uvek bilo sasvim jasno da su njih dvojica baš najbolji drugovi na svetu.
A ta sačma koja je bila preduboko da bi se izvadila perorezom, jednostavno bi ostajala tamo i vremenom zarasla u njegovo telo.

Musa nije imao nikakav pedigre, oštenio se u jednom selu na vrhu Gledićkih planina, u Šumadiji, tamo gde su svi psi bili baš isti kao i on.
Tako je bilo oduvek, pre nije tamo nikada bilo drugačijih rasa pasa.
Jednog dana je, nekim lepim džipom, stiglo nekoliko ljudi, iz daleka. Pričali su malo sa gazdom, pa onda došli do njegove kućice i počeli da ga maze i zagledaju sa svih strana. Slikali su ga puno puta, zagledali mu zube, nokte, merili ga, merili mu visinu, dužinu, merili mu obim glave, dužinu ušiju...
Rekli su da je on jedan od poslednjih autohtonih primeraka svoje rase, da je veoma redak primerak i da takvi skoro i ne postoje više, jer se ta rasa dosta izmenila u zadnjih 100 godina. Doduše samo po bojama, jer su svi ti balkanski goniči veoma slični po osobinama i izgledu, samo se razlikuju po bojama dlake, pa se onda zbog toga zovu srpski, istarski, posavski, itd...
Kazali su i da je šteta što je već jako star pa ne može da se koristi za priplod, jer takvi, toliko dobri lovački psi, skoro da i ne postoje više na svetu.
Posle su sedeli sa gazdom i pričali, tačnije, gazda im je pričao priče o Musi...Ono kako se klao sa ranjenim divljim veprom, kad jednom dva dana i dve noći nije stao sa lovom i kad se srušio od umora pred njim pa ga je ovaj u naručju nosio kući, kad se samo sa još dva psa iz sela jedne zime poklao sa celim čoporom vukova...i sve tako.
Ljudi su ga zagledali za vreme priče, smejali se, zapitkivali. Onda je jedan ustao i nekim klještima utisnuo tetovažu sa nekim brojem na Musino uvo sa unutrašnje strane.
Tada su mu i dali pedigre, tek tako, tu na licu mesta.
Posle su otišli, a gazda je otišao da spava.

I sada ništa.
Musa i dalje leškari na svojoj sunčanoj strani, doduše ponekada voli da se trapavo i skoro smešno za psa njegovih godina igra sa štencima kojih uvek ima tu oko njega u dvorištu.
Ne ide više u lov, jer ne može da trči kao nekada, ali ga i gazda više ne zove.
Sada za lov ima mlađe pse, koji nisu iste rase kao Musa. Oni se ne kolju sa ranjenim besnim veprovima od 200kg i čoporima vukova, ali i ne padaju od premora.
Oni u lov odlaze kao sportisti, veselo i bez preteranih reakcija.

Ponekad samo podigne glavu i oslušne kada iz šume do njega dopre glas nekog mladog psa koji juri neku divljač...ali odmah posle par sekundi spusti glavu i nastavi da se sunča.

On je tek sada dovoljno star i mudar da dobro zna da sunce baš uvek zalazi i da ta njegova toplota treba obavezno da se maksimalno iskoristi.

Kreira zdravstvenu politiku Srbije.

Koristi nekoliko metoda :
-skandal : poturi svoje pomoćnike da skrušeno i široko otvorenih očiju vade kestenje iz vatre.
-ako se to zataška, on se odmah dovati pušenja i izlazi u prvi plan. Obrazloži da je nemoćan jer je dobio zdravstveno neprosvećen narod i nesposobne doktore; trudi se i uredno preti narodu da prekine sa pušenjem jer bi mogo neko da umre
-nekoliko puta godišnje nam se neočekivano obrati: okrečena bolnica, otvoreno odeljenje nakon 17 godina rekonstrukcije
-istrči i kaže da je baš planirao da napravi velelepan Klinički centar u Beogradu
-nakon socijalnog programa 30% zaposlenih prihvati lovu i nestane, a on zabrani popunu upražnjenih radnih mesta.
-gori bolnica. Šta će, malo se slika, malo čavrlja i nestane. Narednih dana i nedelja se ne oglašava. Šta ga se tiče : kako i odakle vatra, šta se može upotrebiti sa zgarišta i gde će narod da se leči (jedna bolnica manje)
-pandemija gripa : zajaši dva epidemiologa i oni se ubiše od intervjua. Naravno, za to vreme T.M. brine o tenderu
-izmena načina finansiranja zdravstvene zaštite. Ćuti. Nema on ništa sa tim.

Uostalom, može li malo da odmori?!

...a obojica znamo kakva smo govna. Prastara narodna izreka koja metaforički znači: legnemo u 69, zabijemo jedan drugom jezike u čmarove i guramo što dublje. Naravno, to samo pred širokim auditorijom, jer inače očima ne možemo da gledamo jedan drugog, kao što i samog sebe izbegavamo u ogledalu.

Inkasirati. Opelješiti na brzinu.

Zemlja sa najviše tetki na svetu.

Zamjena za petardu. Praviš ih ako nemaš love da ih kupis u pirotehnici.

Pije, puši, a pare ne vraća.

Ovaj izraz sam mnogo puta čuo od svog dede i kao malom mi nikako nije bio jasan. Kada god bih dobio batine jer sam branio druga, izvisio za lovu jer sam je nekome pozajmio itd. deda bi mi rekao:
"Pa ko ti je kriv kada si solidaran kao Cigani." Naravno ta solidarnost je u pozitivnom smislu i puno značenje sam shvatio tek kada sam došao kao tek diplomirani inženjer na radno mesto terenca u jednom provajderu kablovske televizije. Romi svoje poznanike, rodbinu i komšije brane na sve moguće načine od nepoznatih ljudi dok ne ispitaju zašto ste došli i da li će taj koga vi tražite od vas imati štetu ili korist. Još ako ste u uniformi (ne daj Bože policijskoj ili vojnoj), nema šanse da se sete ko je osoba koju tražite dok dobro ne provere da li je papir koji nosite sudski poziv, račun, poziv za vojsku ili penzija. A kada shvate da će dotična osoba od vas imati koristi, naprasno se sete gde živi i šta radi i još vas naprave budalom što im niste lepo objasnili. Primer iz ličnog iskustva sledi...

Rat lovaca i ribolovaca je pojava do koje je doslo pojavom profesionalnog bavljenja ova dva sporta. Iako na prvi pogled imaju samo jednu zajednicku stvar, a to je strast prema lovu zivotinja, postoji jos jedna stvar koja pripadnike ovih sportova priblizava, a to su njihose safari price. Naime, prosto se ne zna ko su veci lazovi da li lovci da li ribolovci, krece pravo takmicenje u pevanju uz gusle. Kada lovac pocne da prica svoju pricu, sticete utisak da je placeni ubica koji je neprikisnoven u prikradanju i nadmudrivanju zrtve do toga kako je ustrelio plen iz karibske duvaljke sa pet stotina metara. Kod ribolovaca je situacija malo drugacija ali opet neka neverovatna dogodovstina sledi. Pomocu stapa i kanapa je zakacio soma od petnaest kila, koji mu je naravno pobegao jer je oprema bila losa, ali on je ipak nekako zgrabio to cudoviste rukama brzinom pume, ali je ipak ribu prodao jos na obali. Ako se ove dve frakcije placenih ubica nadju u kafani za stolovima jedan pored drugog krece pravi rat gadjanjem u lice neverovatnim pricama.

Idealno mesto za doškolovavanje svih onih koji baš i nisu voleli školske obaveze kad su bili mali. Ova ustanova nudi odlična znanja iz oblasti matematike, geografije i stranih jezika.

Stanje u kome se običan građanin iznenadi provalama estradnih likova. Očekuje da se za sve ove godine savladao njihov repertoar neukosti, prostakluka, bahatosti i vulgarnosti.

Osnovne računske operacije, neophodne za ozbiljan odlazak u kafanu.

Riba koju prvi put dovedeš na večeru kod svojih roditelja, a oni reaguju pomalo neobično. Brat ti u pola večere ode u kupatilo, sestra se naduri i ode da spava, majka ćuti celo veče, a ćale suče brkove uz poluosmeh i češka džep sa novčanikom.

Zajebantski naziv za muvanje ženske čeljadi u studentskoj menzi. Najstarija tehnika lova koji su još pećinski ljudi primenjivali u lovu na mamute, pristup aligatora i lavova kada vrebaju gazele na pojilu, tehnika slična ribarskoj tehnici nakrmljavanja i oprobana fristajla snalažljivih balkanskih studenata u penetracionim taktičko-logističkim manevrima. Lov u mutnom u najprefriganijoj mogućoj instanci. Uz nekoliko bačenih fleški i nebrušenih old-skul fora studenta sa sela, lov na hranilici postaje igra visoke verovatnoće dobitka, pošto se ide na arsenal aduta: 1. pristup rekla-kazala bazi podataka i usmenom predanju o koleginicama koje 'oće da vode; 2. usporenog rezonovanja studentica, kojima se krv iz čeonog režnja i kore mozga sruči do želuca u svrhu preživanja i varenja hrane iz menze; 3. minimizovane šanse za žensko licitiranje pičke na visoko i cepanja kumulusa nosem u takvom socijalnom okruženju - jebiga, menza je, nije Šeraton.

Propisno se naspavati nakon par neprospavanih noći.

Lovački termin, sinonim za lovačke priče.

Srpski aksiom uspešnosti.

Nije bitno ko si, šta si, čime se baviš. Ni koliko imaš godina, znanja.
Niti da li si uspešan, inteligentan, ni da li pristojno zaradjuješ.

U tom trenutku, ti si oličenje uspeha, iako si štekao lovu dva meseca, ili su ti pare dali roditelji sa sumnjivim biografijama. Nema veze što ne voliš viski, niti se razumeš u isti, a ne znaš ni kako se speluje red bul. U tom trenutku ti si car, privlačiš ribe, sa kojima ne pričaš zato što ne znaš, budući da si sve svoje prihode ili zaostavštinu potrošio na svoja dva dogmatska pića.
Tvoja sreća je neizmerna, jer si celu žurku presedeo na ofucanoj garnituri, uz duboko uverenje da te neko gleda. Ali ne shvataš da su separei, koji su jedan od preduslova za ostvarenje aksioma, izolovani, kao sobe za inficirane. Zapravo, zatvorska soba, sa najboljom kablovskom televizijom. No, kada se popije svoja tura, sledi povratak u svoj prazan život, i kreće priprema za sledeću ludu sedeljku na ofucanoj sofi, koja nema cenu. Ona je sve

Klasičan odjeb drugaru koji ne razume da ste oženjeni i da vam ne pada napamet da varate ženu, a još više vam ne pada napamet da slušate njegove lovačke priče .