Fin gest kojim roditelji pokušavaju izvesti svog mezimca na pravi put. Steam počinju onda kada oni misle da je to potrebno. Neki ranije, neki kasnije, a kod bračnog para astrologa situacija je pomalo bizarna.

Dama koju zatetura ono što obične žene sarani.

Jeftin papir na kome su sahranjene sve tvoje nade I snovi.

Kad Cecu nazivaju srpskom majkom.
Kad se u Beču skupe svi naci-huligani na tekmi izmedju Bilbaoa i Rapida zapale pola Beča i nikom ništa,
Kad Hajdukovi holigani zapale srpsku zastavu i nikom ništa,
A kad Srbi zapale albansku zastavu u Đenovi, onda mi šaljemo ružnu sliku u svet.
Kad fakultetski obrazovani ljudi ne mogu da skrpe kraj sa krajem, a krimosi i političari lade bulje u djakuzijima.
Kad Francuzi i Grci spale pola zemlje u protestima nikom ništa,
A kad Srbi zapale ambasade zbog otimanja teritorije, onda smo nacisti i nacionalističke šovinističke svinje.
Kad Srbin kaže ja sam patriota i digne tri prsta, odma' to znači i da je neo-klero-fašitički nacionalista.
Kad se u Americi ispred svake kuće viore američke zastave i pevaju himne pre škole, onda su oni ponosne patriote.
Kad Ameri spale i pobiju pola Avganistana i Iraka ,onda je to demokratija.
Kad se anarhističke oraganizacije ne nadju na listi organizacija koje ruše državni poredak, jer su oni jadna deca i
Kad je vodja anarhista sin regionalnog menadzera Hajata za Balkan.
Kad Katarina Rebrača ispada mučenica jer je piškila, kakila i jela u 12 kvadrata, a to što je drpala lovu od ljudi koji su oboleli od najsurovije bolesti nema veze.
Kad Karić osvoji 25 posto na izborima.
Kad Miškovića niko ne pita okle mu tolke firme i pare.
Kad je Farma najgledanija emisija na TV-u.
Kad moram da se bavim piraterijom i skidam filmove i serije sa net-a, jer nam je televizijski program užas.
Kad su Ranjeni orao i Greh njene majke najbolje naše serije u poslednjih 10 godina.
Kad uvozimo pasulj iz Kazakstana i Kanade ,a seljacima propada 100-titne vagona pasulja.
Kad se Tadić izvinjava u moje ime.
Kad Velja Ilić doktorira dok je ministar.
Kad Prokop stoji 30 godina nedovršen.
Kad Čeda vozi Audi Q5 od 100 000 evra i zivi u vili kod prijatelja,a ima platu od 1000 evra i mi treba da mu poverujemo.
Kad se nadamo da će biti bolje sledeće godine.
Kad Karleuša "piše" kolumnu,i svi je veličaju do neba.
Kad Karleuša gostuje na B92 kod Ćosića i on joj postavlja šlihtarska pitanja.
Kad studenti prave proteste posle upisa godine ,umesto u aprilu ili maju, pa da možemo nešto da promenimo.
Kad Dinkić dobije nagradu Euromoney Finance Minister of the Year.
Kad rehabilituju SPS.
Kad Toma i Vučić postanu evropejci.
Kad puste Karića i Miru da pobegnu u Rusiju, a sad će i Cecu (srpsku majku).
Kad poseku zdrave platane, i onda odu u Holandiju na poslovni put o našem trošku da biraju platane, a u Srbiji gomila rasadnika.
Kad Megi i Singidingi smatraju jednako dobrim fakultetima kao što su državni.
Kad nas lažu da će Fijat uložiti zilione evra u Zastavu i kažu da čim oni dodju na vlast sporazum o pridruzivanju i stabilizaciji će biti ratifikovan, a mi im poverujemo i glasamo za njih.
Kad nam liga u fudbalu liči na gerijatrijski turnir u fudbalu.
Kad imam dzeparac od 100 kinti dnevno.
Kad moramo da se odlučujemo izmedju Rusije i Amerike.(možemo valjda i sami, majku mu!!?!)
Kad Mudzahedini skenjaju pola Nju Jorka, a Američka vojska ima budzet od 663,8 milijardi dolara.
Kad Karleušin video na youtube-u vidi 6 000 000 ljudi.
Kad ljudi zapnu sa posterima ,defkama i forama vezanim za Čak Norisa.
Kad vidim naslov u novinama "Ekrem hteo da me jebe- Eva Ras"
Kad zakon o zabrani pušenja pretvore u zakon o diskiminaciji pušača.
Kad Ameri istrebe Indijance i onda slave to kao Dan Zahvalnosti.
Kad kupujemo špijunski satelit ,a nemamo leba da jedemo.
Kad Prvoslav Davinić zdipi lovu za špijunski satelit i ne ode u zatvor.
Kad po Evropi besne sindikalni protesti jer su im ukinuli dodatak za zračenje monitora,a mi nemamo za šta da nas pas ujede i ćutimo,jer su nam sindikalne vodje vladini ljudi.
Kad su kočije brže od železnica Srbije.
Kad se klinke tripuju da su naučile Španski preko Španskih serija.
Kad Čedi naprave pešački prelaz.
Kad dodjem na ispit i čekam 8 sati.

Sama reč odmah asocira na neku tišinu, utihnulost, mir ili spokoj. Reč se može upotrebiti i umesto reči „zaborav“.

Neverovatno srećan lik. Sve mu odlično ide i ima mnogo sreće. Često se osetimo kao najnesrećniji čovek na svetu kad nam on priča svoje dogodovštine.

Novac koji zanemarujemo, kada nam neko duguje, jer je isuvise mali da nam nesto pomogne u zivotu.

Sačekaj pravi trenutak, mogao bi da se isprljaš.

Odredi Gradskog saobraćajnog preduzeća. Surovi u egzekucijama. Momentalno uzimaju dušu predajući vam o tome potvrdu. Svi ih zaobilaze u luku od 2 metra jer niko ne želi da im uđe u domet. Izazivaju opštu paniku u vozilima gradskog saobraćaja, gde su ljudi spremni na očajničke poteze kako bi izbegli. Najveći protivnici su im kartoposednici i markomani, koji poseduju specijalne karte i markice, koje kada se ponište ili im se upiše broj respektivno, oslobađaju ogromnu količinu energije koja ometa moždani proces lova na obične smrtnike. Žutoprslukaši njih zaobilaze u širokom luku. Vozači su imuni na obe rase.

Dobar, šta više čak i odličan. Ali nikad prvi, uvek u senci nekog genija, neprevaziđenog sportskog talenta ili mega srećnika.
Da istrči 100 metara za 9,6 sekundi, opet bi bio drugi jer bi u toj trci Bolt oborio svetski rekord. Verovatno bi obojica bili rođeni u istom mestu pa ne bi bio najbrži ni u svom selu. Da je '69. u Apolu 11 leteo na mesec bio bi jebeni Baz Oldrin kao drugi čovek na mesecu i niko ga se ne bi sećao. K'o da je učestvovao u ekipi za rasturanje đubra po vojvođanskim atarima, a ne u jednom od najznačajnijih istorijskih trenutaka. U mongolskim livadama bi još 2002. osmislio svoju, verovatno i bolju, verziju fejsbuka. I to samo na osnovu IT časopisa koji bi mu donosili gavranovi pismonoše. Ali u nedostatku struje ne bi mogao da je realizuje. Sreća njegova pa nema prilike da vidi šta je mogao uraditi.
Nikad razdevičar, svakoj devojci drugi.
Baš kao i grom koji uvek kasni za munjom. Makar i 1 milisekund.

a) Nemoguća misija

b) Vrhunac emotivnog izliva u trenucima nevjerovatne sreće i ponosa (na samog sebe).

Situacija kada kockar uloži početno all in na loše karte i dobije protivnika s boljim.
Početni strah zamijeni sažaljenje za protivnikovu nesreću.

Široko prihvaćen sleng - naziv za Harley Davidson motore. Što se tiče većine ljudi motor je institucija, tradicija, makina, magnet za ribe, jednom rečju zver na točkovima koja te automatski čini facom ukoliko ga poseduješ.

Što se tiče pak boljih poznavalaca, Harli je skupo govno i bačene pare na poljoprivrednu mašinu koja će zaribati ako sebi daš samo malo oduška.

Portugalsko prezime koje može predstavljati deskripciju nečijeg karaktera.

Kada tek nekoliko minuta nakon što vam je otišao sagovornik , shatite šta vam je on zapravo pričao , tj. raspakujete njegove na brzaka ispričane rečenice.

Zauzeo mesto u mrtvačnici. Otišao u večna lovišta.

Izraz koji se upotrebljava u svako doba i na svakom mestu. Emotivna reakcija na sticaj okolnosti u nedostatku inspiracije. Ili kada jednostavno ne znate sta drugo da kazete.

Potraga za savešću kod sagovornika loše naravi. Ološ si, sebičan, svesno ponavljaš idiotluke... kako spavaš noću?

Hibridni automobili ,koji obicno,imaju benzinski motor u kombinaciji sa elektricnim,vaze za ekoloska vozila.Cinjenica je da su zaista nesto cistiji od obicnih motora i ekonomicniji,ali to i dalje ne opravdava,daleko visu cenu u startu,kao i cenu u eksploataciji,zato sto u sustinu,nisu uopste ekonomicni!Jebes auto koji platis 50 000 evra i koji ti prodaju kao ekonomican,sa malim motorom i jadnim ubrzanjem,koji trosi po gradu 8 litara,a pri tome vecim delom koristi elektricni motor.Toliku potrosnju je imao i moj bivsi,neekoloski Jugo,a kostao je ,samo dvadeset puta manje!!!
Zivo me zanima sta je tu ekonomicno?

Novi mit stare Grčke. Muke Sizifa, Scila i Haribda i Tantalove muke nisu ništa naspram ulaska u prepunu 610ku ili neki slični broj autobusa. Ulazite negde nakon kružnog toka kod Bežanije. Unutra haraju Cigani sa svojim harmonikicama i kapama za lovu iako u busu voda u flašicama ključa. Penzioneri sede k'o prikovani za sedišta i gunđaju nešto. Upekla zvezda, babe sa cegerima trče po autobusu ako se oslobodi mesto. Isti ti penzioneri kontrolišu atmosferu u svakom smislu. Ako li ih neko samo pogleda popreko, ili ne daj bože slučajno se nasloni na njih sledi kataklizma. Višednevni znoj kruži vazduhom, a sve Ciganke samo mašu lepezama a njihove bebe plaču i seru u pelene ili šta god da nose. Nije provereno, ali neki sa zgloba busa cene da se neki matorac tamo usrao. Muve se kolebaju da uđu. U tom trenutku sve stoji. Mrtva tišina. Neko odpozadi viče: 'Ajde majstore teraj ovo govno, pogušismo se ko Jevreji... Mašina kreće uz zvuke i pokrete prasca na klanju. A onda kod Jakova ulazi neki klošar koji se nije kupao cirka 4 godine sa flašom (plastičnom naravno) rakije i prosipa je nekoj babi po krilu. Neko lomi prozor, vrata se otvaraju i rulja je pohrilila napolje. Stigli ste do zadnje stanice. Hvala što ste se vozili GSP-om, nadamo se da ste uživali u vožnji i da ćete biti naši gosti opet. Nazad do kuće iznajmljujete taxi jer u to govno od busa ni muva ne bi opet ušla.