Obično propraćeno sa- a što si gori, to te više cene! Predstavlja osnovni sistem vrednosti u Srbiji, a i šire, već duži vremenski period. Sličan izrazu "Ko tebe hlebom, ti njega motikom".

Класична флоскула клише манекенки и људи који своје глупе изјаве желе да затрпају бескрајним аплаузом. Користи се само у случајевима када нема шта паметно да се каже.

neodredjeni i neomedjeni vremenski parametar.

Ovo je izjava koja se veoma često može čuti od svih onih osoba koje nisu dovoljno elokventne i u stanju da objasne drugima da su prizemni,ograniceni i da ih treba izbegavati kao kugu.
Šta to uopšte vole mladi?
Mladi vole ono sto im smišljaju timovi matoraca po različitim kompanijama i to im plasiraju kao nešto novo i originalno!
To ide toliko daleko ,da čak i u glupim tinejdz serijama i filmovima ,glume likovi od 25-30 godina,proizvode za tinedzerke dizajniraju tetke preko 40 godina i slušaju muziku koju produciraju likovi koji nisu uspeli da ostvare karijeru šezdesetih i sedamdesetih godina,kada je muzika vredela i zato su odlučili da se osvete čovečanstvu i zato guraju različite pederčiće i kurve na male ekrane i prave idole mladih od njih!

Poluautomatsko ograđivanje od snošenja odgovornosti i posledica prilikom izgovaranja rečenice sa ovim prefiksom. Umesto da jednom raspalom pubertetliji, koji ima mozga koliko uštrojeni jarac muda, kažeš da se tera u tri kurca i da bolje da jebe nešto, a ne da baulja ovim prostranstvima, ti ćeš mu reći "što bi naš narod rek'o, nema 'leba bez motike", aludirajući da seljober uzme da radi nešto, pritom pazeći da ne naljutimo njegovog razgoropađenog oca, šefa lanaca industrijskih fabrika i vlasnika većeg dela papirnatih kurčeva, koje imaju lepu materijalnu vrednost.

Izuti se na svadbi pre penjanja na sto.

Svima poznata rečenica, pri vađenju, korišćena dosta puta.

Dodatna pridika konobaru, dok mu držimo slovo zato što mu treba letnji dan do podne da donese turu.

Marketinški trik koji nije zaobišao ni najstariji zanat na svetu, dokaz da sve ide u kurac kad i za pičku ima kusur.

Stara srpska zdravica, nažalost u izumiranju.

Sto si pickica?
peach (eng.) - breskva

Replika iz filma "Tri palme za dve bitange i ribicu", kada Manda šalje Žiku Todorovića da prodaje njegove slike po kućama.

Primenljivo na opštu aktuelnu situaciju, kada talentovani ljudi- u nedostatku podrške države/grada/odgovornog društva- moraju da rade bilo šta, što uglavnom nema nikakve veze sa njihovom profesijom, a sve koliko da se prehrane, dok roditelji nastavljaju da pokrivaju ostatak troškova.

Odnosno, postoji jasno omeđena granica do koje možeš ići i do koje tvoj potencijal može dosegnuti. Bez obzira na jeftine motivacione poruke koje propagiraju da se "može ostvariti sve što zamisliš" i da "je nebo granica", stvarne mogućnosti daleko su drugačije i dokazane hiljadama godina ljudskog iskustva. Neko ko je visok metar i šumsku jagodu, ne može postati NBA plejmejker, bez obzira na agilnost i spretnost sa loptom, kao što mladić čije lice izgleda kao Hirošima 1945. ne može realno očekivati da će smuvati prepičku, bar ne bez adekvatne finansijske injekcije. Granice ljudskog potencijala su čvrste i realne, a vascijeli trud i zalaganje čovjeka će odvesti samo donekle.
Kada se dodirne granica za čiji prelazak ne postoji viza, tu ne pomažu ni motivacioni govornici, ni obilje knjiga o samopomoći. Jedini lijek je prihvatanje surove realnosti da su naši talenti, sposobnosti, genetske predispozicije ucrtani u knjizi sudbine, a da gumica za to mastilo još nije izmišljena. U životu možeš dati onoliko koliko objektivno imaš, a svako davanje preko toga dovodi u ekonomsku propast, ludilo ili poroke, a najčešće - sve od navedenog, zajedno sa razočaranjem, koje, ako u dogledno vrijeme ne preraste u prihvatanje stvarnosti, čovjeka može otjerati u ambis depresije i suicida.

Ustati iz kreveta pre nego što dobiješ jutarnju erekciju.

Tvorci ove izjave nisu, naravno, imali na umu duhovnost, već ono, da je svaka vlast od Boga, pa što si bliži nekome od ljudi koji se malo više pitaju, to ti je život lakši.

Prebacivanje roditelja sinu, što samo pije, a ništa ne kreše već duže vrijeme!

Ovo su ribe koje žele da se razlikuju po nečemu od svojih drugarica, to čine tako što postaju ultras navijačice. Ova pojava ima dve podele:

1) Lokal ultras: U ovu grupu spadaju ribe koje navijaju za lokalni tim, mrze velike timove,i one su uglavnom veće huliganke od riba iz druge grupe.

2) Global ultras: U ovu grupu spadaju ribe koje navijaju za Crvenu Zvezdu ili Partizan, ako nisu iz Beograda nikad i nisu bile na stadionu pomenutih timova, ali to ih ne sprečava da budu ultras.

Zajedničko za obe vrste jeste postavljanje raznoraznih fejsbuk statusa tipa: "fudbalski to je hram stadion jna... VOLIM TE PARTIZANE <3 <3 <3 MOREIRA KRALJU OPLODI ME" , "4 boda prednosti,pusite ga grobari!!!" , "MUNZE KONZA,VIDIMO SE SLEDECE GODINE U SUPERLIGI PICKE!! MUNZE CKEPI NAJJACE!!! " one ekstremnije će da promene i ime : Nina PFC Stojanovic, Marija DS1989, Tina Vozdovac .. svaka će da ima sliku u kačketu voljenog tima, dresu, a iza nje poster nekog igraca iz voljenog tima.. svaka će na tu sliku da ima komentare navijača istog tima koji će je oslovljavati sa "kraljice, boginjo, carice itd" i komentare navijača drugih timova "purgerko, pojma nemas, naučiću te ja šta je pravi klub"...
I za kraj ono najbitnije, ako biste ih pitali da nabroje pet igrača iz tima za koji navijaju, one ne bi znale...

Razlog zbog kojeg mislite da je baš taj postupak racionalan.

Posprdan odgovor na pitanje 'Zašto bih to uradio/la?' , i stavljanje do znanja sagovorniku da je to sasvim okej i da u tome nema ničeg pogrešnog.

Svaka radnja, potez, misao, koja je karakteristična za ljude. Nešto što je sasvim normalno i u redu, i bilo bi malo idiotski da se ne postupi na način na koji vi zahtevate.

Хиљаду!

Kontra efekat koji izvesne osobe izazivaju i uzrokuju konstantnim ogovaranjem, sitničarenjem, te spletkama slične vrste. Sama bit problema leži u tome, što za pojedine ljude novonastali raskol, nije ujedno i dovoljan povod da dojučerašnje prijatelje skinu sa repertoara svog jezika.