Krajnji stadijum, toliko tipičnog, inaćenja jednog prosečnog Srbina koji pati od višednevnog zatvora.

Prva dva dana nije ni primećivao da ima zatvor.
Trećeg dana se zapitao da li je išao na wc poslednja dva dana, ali nešto nije mogao da se seti...
Četvrtog dana su počeli blagi bolovi i neprijatnost u stomaku, ali se toliko nervirao zbog sveopšte ekonomsko-političke situacije u zemlji da nije ni primetio.
Petog dana je skontao da nije kenjao pet dana, ali je nastavio da se ubeđuje sa kumom oko toga ko treba da pobedi na narednim izborima.
Šestog dana je počeo obilato da se znoji i ispušta demonske prdeže. Nije mogao da pojede više od 20 sarmi, iako je samo 28 stepeni (kada je preko 30 stepeni, e onda staje na dvajes sarmi). Počeo je polako da se brine.
Sedmog dana je otkazao neke sastanke (pijanduranje i dalja rasprava sa kumom) i odlučio da svojim govnima pokaže ko je gazda, tako što je tvrdoglavo proveo dva sata i 38 minuta na šolji. Na žalost, uspeo je da izbaci samo dva brabončića.
Narednog dana je ponovio isto što i prethodnog, ali i dalje bez mnogo uspeha.
Devetog dana je hteo da ponovi isto, ali ga je kum zvao na miting radikala. U nedoumici šta mu je činiti, da li da pokuša sa izbacivanjem tereta koji ga već danima pritiska i ozbiljno preti da ugrozi njegovo zdravlje, ili da ode na miting i započne tuču i tako izbaci teret koji mu već godinama pritiska dušu i ozbiljno preti da ugrozi njegovo mentalno zdravlje...?
Nakon dugog i podrobnog razmišljanja, srpski junak ustaje i pobedonosno uzvikuje "Zajebi ovo, e sad baš neću namerno ni da pokušavam! Ne mogu da serem i neću da serem!"

Kada se setimo stvari koje smo radili u mladosti,vecina nas se pita da li nam je to stvarno i trebalo?!?!?
-Da li sam stvarno trebao toliko da pijem i budem se po kanalima?!
-Da li sam trebala da izgubim nevinost s njim?!
-Da li sam stvarno trebao da razbijem njusku onom debilu sto mi je opsovao kevu?!
-Da li sam stvarno trebala da se jebem s onim matorim?!
-Da li sam stvarno trebao da ubijem komsijinog kera caletovom vazdusnom puskom?!
-Da li mi je stvarno trebalo da toliko bezim sa casova i padnem godinu?!
-Da li mi je stvarno trebalo da se toliko svadjam sa mamom?!
-Da li mi je stvarno trebalo da pocnem da pusim u 7. razredu?!

Naravno,u sadasnjim godinama i sa gomilom zivotnog iskustva odgovor je sledeci:"Ma jednom se zivi..."
A zakljucak je u vecini slucajeva :"Mladost - Ludost..."

Ali avaj:
Ko hoce nesto da ucini - nadje nacin.Ko nece nista da ucini - nadje opravdanje.

Izvorno - Ženo ne jedi govna, neću opet zagoreo pasulj da jeem!

Poruka koju su naše bake vezle plavim ili crvenim koncem na goblenima i kačile u kuhinji iznad šporeta, dan danas ih možemo retko videti, tek u po kojem seoskom domaćinstvu. Što je značilo da su naše bake pored toga što su bile dobre kuvarice znale da koriste i iglu i konac a da se ne "nagrde", za razliku od današnjih mladica koje ne kuvaju jer ne znaju, a iglu u ruke uzimaju jedino kad trebaju da je sebi krnu u venčugu. Doduše imale su jezik dug kao današnje devojke samo što su postojali metodi za njegovo skraćivanje, a da domaćinu ne zakuca na vrata murija i socijalni radnici.

Izraz koji najčešće koriste klinci kada dobiju neku novu, strašno interesantnu stvarčicu. Svima se desilo makar jednom da u detinjstvu traže da pogledaju i budu sjebani u pojam, uz iritirajuće obrazloženje "očima se gleda, rukama se dira". Samo par ljudi je izdržalo da mu tu igračku ne polupa istog dana, ili minuta!

Trip koji većina nas ima jer smatramo da smo baksuzi i ako gledamo neku tekmu ili davis cup meč prebacujemo na drugi kanal da ne bi malerisali i da se ne bi nervirali.

Prvo pravilo kada se nađete u kuhinji dok žena sprema ručak, ako dotaknete, smak sveta. Svaki sastojak mora da ostane netaknut i na posebnom mestu gde ona može odmah da zgrabi u slučaju sjebavanja.

Nešto najljigavije i svakako najogavnije što treći ljudi mogu tražiti od dece roditelja kojima se raspada brak.
Ko da situacija već nije dovoljno posrana samom činjenicom da deca ne svojom krivicom ispaštaju zbog poremećenih odnosa svojih roditelja, koji se u 99,6% slučajeva ne mogu popraviti, još se pronađe tu neki pametnjaković koji urgira na decu da "ne daju da se rastura porodica". Uglavnom je reč o nekom od deda i baba, tj. ćaletu ili kevi nekog od roditelja.
Jednostavno, ne mogu da shvate da se razbijena vaza ne može tretirati lepkom.

Ova uzreka je zamena za sledeću rečenicu:
"To što ti pričaš uopšte nema smisla i znaj da nikada nećeš moći da mi pokvariš raspoloženje jer ja sam iznad tvojih gluposti i savršeno me ne zanima šta ti o tome misliš."

Sintagma koja se upotrebljava kada te nešto ne zanima.

Da, naravno da nisi.
Postoji dosta deviza koje devojke koriste da bi sebi digle cenu, ali ova je najnerealnija ikada. One najlošije se mogu porediti s njom. Kao kada kaže "Moj idealan dečko ne mora imati novac", a dečko je igrom slučaja džipom izvodi na večeru. Naravno, ne mora, ali to ne znači da ne može.
Ni "Veličina nije bitna" nije daleko od toga. Svaka čast devojkama kojima zaista nije, ali ako ne možete da se pružite dovoljno nećete dobiti kafu u krevet.

Na prvi pogled, sasvim bezazleno pitanje koje se postavlja kad ste u nekoj guzvi pa vam smeta neka osoba i vi je uljudno zamolite da se pomeri. Al' to je samo privid. Prava namera ovog pitanje je da zenske izvrse selekciju potencijalnih jebaca na dobre i izdrzljive i one koji to nisu.

Uzdržavanje od komentara pred sagovornikom sa kojim si, generalno, okej, ali u nekim pitanjima se nikako ne možete složiti.

Kad neko izvali takvu budalaštinu, da ti se ne da da mu kažeš da je idiot.

To je izreka u nasem narodu koja nema nikakvo preneseno značenje. Ako ste imali iskustva sa prdenjem (a ko nije), onda znate kako kada se opustite sami ili sa sebi "bliskim" osobama i, zaboga, prdnete naglas, to se nista ne oseća. Jedino što će se svi okrenuti ka vama sa gađenjem i prekorom, kao i opomenom kako je to nepristojno. E sad, kada neko u društvu puvne, to se bogami oseća na kilometar, ali tada krivca nije lako detektovati, pa ako ste vešti svi će posumnjati u osobu pored vas, ali najčešće, ipak, strada kućni ljubimac, jer, hvala bogu, ma koliko god da je pametan, ne može da se brani rečima. Zato, bolje prdeti nego smrdeti.

Poslednji, konačan i apsolutno jasan odgovor oca na uporno insistiranje sina da mu ovaj pozajmi kola. Ne, i tačka.

Studenstki žal nad sopstvenom sudbom i pogled u bogatiju budućnost.

... nastavak rečenice uopšte nije bitan. On može biti banalan koliko i priče koje u kafani razmenjuju okoreli rakijaši sa upaljenim jetrama i užeglim mozgovima ili navareni tinejdžeri na nekoj klupi u parku. Pogađate, bitan je upravo prvi deo rečenice, tu se nalazi poenta i trijumf, činjenica da ON ili ONA živi u inostranstvu, tamo negde preko gde je sve do jaja. Ovo je omiljena sintagma mnogih (ne svih) naših gastosa koju besomučno koriste u komentarima na vesti iz mile im napaćene otadžbine ili jednostavno u razgovoru sa nekim tokom poseta istoj otadžbini. Nije bitno na šta se vest ili razgovor odnosi, da li je to neki događaj vezan za politiku, sport, kulturu, ekonomiju... komentar se može, ali ne mora ticati toga, bitno je da se stavi do znanja lokalnim komentatorima sa kakvim facama imaju posla.

Modifikovana izreka za nečiju nedoraslost, koja je nekada glasila: "Ne zna još ni dupe da obriše!".

Period života kad ću stići sve da uradim

Izraz se koristi za opisivanje ljudi koji počinju 7 dana pre nečije slave sa pripremama, kako bi na slavi domaćina što više bacili na trošak. Ima onih koji prolaze kroz lakše pripreme tako što jedu isključivo rendane jabuke, a ima i onih ekstrema koji tih sedam dana konzumiraju isključivo hleb, so i vodu.
Na slavi nadoknade predhodnih 7 dana i obezbede zalihe za naredna 3 dana. Onog trenutka kad zasednu ne propuštaju da probaju sve, ali iskusno se čuvaju za pečenje, ne daju se prevariti sarmicama i kupusom koji domaćin pokušava da im podmetne.
Oni mogu da pojedu oval pečenja dok domačica iseče kupus za salatu. Bilo prasetina, bilo jagnjetina, ne prave problem, domaćinu se jednostavno ne isplati da pravi slavu bez 3 ili 4 praseta od 25 kila.
Sa slave odlaze u ranim jutarnim satima, ili uopšte ne odlaze nego ostaju i sledećeg dana.