Kada nekoga (za koga znate da voli da zdernja sve i svasta, a cije TELESNE OBLINE to i pokazuju) ponudite nekom poslasticom, npr. cokoladnom tortom i ta osoba odbije, vadeci se da kao ne voli to, jer je mnogo slatko ili sta vec.

Nebitno da li je u pitanju Sony ili PC igraonica, umetnost psovanja se uvek ceni. Uopšte neće biti važno ako ste loš igrač, bitno je da psujete kvalitetno. Čak će vam i najzaluđeniji gejmeri oprostiti što ne znate da sastavite inventar za Kentaura ako povremeno opsujete mrtvu majku ovima iz Blizarda kad ne radi tastatura. Psovački monopol obično drži grupica starijih likova koji su kod klinaca poznati kao "oni ludaci sto puše Malboro" ili "ona trojica što su jebali ćerku Zidanu". Vrhunski psovač postajete kad usavršite tajming pa psujete samo u pravim trenucima, a ne stalno kao neki prostak.

Реченица којом просечна звезда која је дозволила да јој сниме дом и приватност доказује свима који су пред малим екранима како има посебну везу са својом ћерком.

Ultimativni odjeb, kojim neko pokušava da se izvuče iz tuđih velikih, a smornih planova. Primenljiv kada nemate druge izgovore, a to u šta taj neko hoće da vas uvali je smorilo ko 10 godina mature.

Idealna rečenica koju možete da upotrebite da se ogrebete za piće kada sretnete nekoliko ljudi koje dugo niste vidjeli. Suprostnost onoj : " Ooooo , evo ture iznenada "

Била ти је другарица док не каже ово. После тога "најбоље је да останете пријатељи"... Заправо девојка коју знаш од малена а онда се на једној жураји напијете и залегнете заједно, уз обавезне речи "Шта ја то радим ти си ми друг", "о Боже зар са најбољом другарицом" (ал се ни једно ни друго не буне када крене извиђање вагиналног тракта, или померање десне руке горе, доле, горе доле..) После овога настаје тзв. "Вештачко пријатељство" никад више другарство из чистог морања и обавезе према ономе што је некада било.

Prilikom raznoraznih rasprava čovek dolazi u situaciji da upotrebi teške i ružne reći ali neki su toliko kulturni i vaspitani pa onda koriste sledeći izraz:"Kad bi ja tebi rekao..."

Odgovor na pitanje koje vam uputi osoba koju niste čuli / videli / omirisali već duže vreme, najčešće tipa: Šta radiš / Desi matori / Kako si/ i slično.

To vičemo nekom kada želi da ispadne snagator, pa uz krv, suze i znoj diže nešto što je teško k'o tuč.

Riječi kojima prosječan Beograđanin jasno stavlja do znanja šta misli o ostatku Srbije.

Postoji nekoliko koraka koje vecina kompjuterskih (ne)znalaca primenjuje:

1. histericno mlataranje misem,
iako ne postoji nijedan razuman dokaz da bi gore navedena radnja mogla da ima ikakvog uticaja, "znalac" smatra da ce to mnogo da ubrza resavanje problema.

2. X u gornjem desnom uglu(blagosloven bio),
ako nesto ne vidis nije se ni desilo (sindrom nojeve glave),

3.Alt + F4 ,
ako iksic nije upalio, prvo jos malo histericno mlataramo misem, pa onda pritisnemo spasonosne tastere ALT i F4, koji lece rak , a kamoli kompjuterski problemcic.

4.Reset-dugme,
ako Alt+F4 ne pali, onda je prema shvatanjima kompjuterkog znalca to zaista veliki problem, pa bi trebao resetovati komp u nadi da ce svi kvarovi nestati ko rukom odneseni.

5.Power on taster,
nemogucnost resetovanja kompjutera stvara neobuzdanu paniku i samo jedno pada na pamet"ma , "Iskljucicu ga rucno,sta moze da se desi!". Secanje na nastavnika informatike iz V osnovne koji govori da se racunar nikako ne smeje tako iskljuciti biva odlucno potisnuto.

6.Uticnica, zasto da ne?,
Komp je i dalje blokiran , gutamo pluvacku, zabranjene misli ponovo naviru "Uradi nesto pametno, uradi nesto pametno,uradi nesto pametno..... uradi bilo sta.... uradi nesto glupo, samo uradi nesto! Uticnica, o moj Boze , hocu , necu, hocu, necu, HOCU, HOCU, HOCU....

7.Telefonski poziv,
kada smo uveliko zeznuli stvar, zovemo ortaka koji se malo bolje razume u kompjutere nego mi:
"Hej, cao Mario, nismo se culi dugo, pa da vidim sta ima kod tebe?
"Ae... sta ti treba , da ne duzimo stvar..."
"Pa, ovako, dok sam pravio seminar za faks(?) , odjednom je bez ikakvog razloga se ugasio komp i vise nece da se upali, ne znam sta radim...
"Pa , sigurno je nesto pisalo.."
"Ae...........pa............mozda jest..."
"Sta?"
"DO YOU WANT TO DESTROY YOUR COMPUTER?"
"I..."
"Sta i....?"
"Pa, sta si ti odgovorio"
"Ne secam se najbolje....mozda....YES."
"Idiote"
" A, da probam desni klik + Refresh?"
tu, tu , tu , tu....

Konstatacija izgovorena u čistom čuđenju na očito nerealnu priču sagovornika, a za koju dotični često i ne shvata da je u stvari posprdna.

Ljudi često zapadnu u situaciju da sa nepoznatom osobom moraju da započnu razgovor jer bi bilo još neprijatnije da samo ćute. Ako vas poveze neko kao stopera, u busu, u čekaonicama, nepoznate osobe koje čekaju bilo šta... Pogotovu ako su STARIJI ljudi u pitanju... Onda je najlakše spontani razgovor započeti iz pozicije žaljenja, prigovora na vlast, na nekog u odnosu na kog smo mi dobri i ugroženi. Eto, kao već imamo nešto zajedničko. Nikad se ni ne pita ka su ONI.

Čuješ prvo prigovor, pa potvrdu, onda neko kaže - "JEL VIDIŠ ŠTA NAM RADE? Ovo nema smisla više..." Onda ovaj/ova drugi/a iz učtivosti nastavlja da kuka do zla boga!

Odgovor na pitanje: "Šta je?"

Večita briga kod Srba. Šta će komšija da kaže? Šta će ljudi da kažu? Ne smem to da uradim. Uvek se pitamo šta će neko drugi da kaže, mešamo se u tuđe živote i brinemo njihove brige, kao i oni naše, kao da nas oni hrane, kao da oni stvarno znaju šta se i gde dešava stvarno. Ljudi ne mogu da žive ako ih ljudi ne voli, ili ako ih ogovaraju.

Izraz kojim se pribjegava kada dojadi svaka dalja diskusija na zadatu temu. Ču' dojadi. Dokurči bre. Ne zanima me dalja polemika, ne zanima me tuđe mišljenje, svoje pa me ne zanima. Neću da pričam o tome više, sve bi ja to po'apsio, jebe mi se ko je kriv i ima li krivih i o čemu pričamo.

Najcesce opravdanje za neznanje.

Pokazatelj muškosti mačo balkanca koji zna, bre, šta hoće u životu.
Ne da se on zajebavati, odlučnost je njegova najveća vrlina, pre realizacije naravno.
Posao se radi a on s poslom svršava kad i kako hoće jerbo nije on pička tamo neka zapadnjačka da mu drugi diktira uslove obavljanja posla.

Prvo što pomisliš kad na nekom od sajtova za odrasle vidiš dve obdarene bataljonke kako se zabavljaju proizvodima od gume i plastike visoke gustine.

Indirektan način da sagovorniku kažete da ni blizu nije u pravu, bar koliko je on ubeđen.