Da je leteo na Mesec, bio bi Majkl Kolins, ali nije leteo na Mesec, već je svirao gitaru u Pink Floydu, šatro, pošto ništa nije snimio sa bendom, niti je svirao na koncertima. Rano je napustio bend, jer su mu roditelji rekli da od toga nema ništa i da je bolje da uči školu. Tako da se njegov doprinos svodi na to što je napustio bend i prepustio gitaru Gilmoru i Baretu, ali se ipak u svim dokumentima, biografijama, knjigama i enciklopedijama vodi kao član benda.

U žargonu, osoba koja ništa ne radi, tu je kao treći točak bicikla. Pluton među planetama, vokativ među padežima.

Ciganče kojem daš pedeset dinara i oteraš ga, a on se vrati po još čim te sledeći put ugleda.

Nagruvan lik koji je bio u zatvoru (nepravedno optuzen) i iz njega izasao pun besa u zelji za osvetom onom koji mu je smestio. Ubili su mu porodicu/devojku/prijatelja i on krece u masakr koji nije toliko i bitan, jer je on na strani pravde. Tu upozna i neku ribu koju posteno istaslaci. Inace, takvi filmovi sadrze kilo i po akcije i najgledaniji su u Americi.

Filmovi koji su se popišali na sva visokobudžetna holivudska ostvarenja istog žanra. U njima uglavnom ne glume sisate tinejdžerke koje zapinju i padaju kada ih ubica juri, nema skupih specijalnih efekata ni ubica sa raznoraznim spravama za mučenje, koji oživljavaju već šesnaest delova, ali su kud i kamo strašniji, i kada ih jednom gledaš, nikada ih nećeš zaboraviti. Deluju mnogo mračnije, muzika je jeziva a negativci uvek odvratno ružni i strašni, radnja je ponekad na trenutke nelogična i mistična, ali to još više plaši. Setite se samo leptirice, glave šećera i variole vere, i sve će vam biti jasno. Filmovi nikada nisu postali kultni na svetskom nivou, ali možda je tako i bolje..

Egzistira, uvek je prisutan, nikome ne smeta, ali ga niko ne jebe ni dva posto. Na žurkama ribe ni majku da mu opsuju, ortaci ga redovno zaboravljaju na Srebrnom jezeru posle roštiljanja. Bar da je debeo, glavat, nosat - pa da se svet sprda s njim. Ma jok, totalna je kombinacija Dejana Cukića i Majkla Kolinsa, ni po čemu upečatljiv osim po tome što je najneupečatljiviji lik na svetu. Ćale ga se seti samo kad treba da se skokne po bombu Apatinskog, njegove rođendane i Fejsbuk zaboravlja. Nebitan je poput rinflajša pred sarmu i pečenje.

Odlična špijunska serija. Ostala zapamćena po fenomenalnoj rečenici koja dobija sasvim novi smisao na srpskom jeziku:

Skraćenica engleske reči 'versus', što znači 'protiv'. Prvi put smo se sreli sa njom u borilačkim igricama na Segi, a danas se masovno ispisuje u svakoj situaciji u kojoj postoji rivalstvo ( fudbalska utakmica, naziv filma itd...). Iako se čita 'vi-es', većina je izgovara kao 'vi-si'.

Merdžovanje skraćenica RIP i EPP. Odnosi se na trend neizmerne ljubavi prema skoro preminulom i nezadrživu potrebu da tu ljubav iskažemo, čak i ako smo prema novonastalom lešu za života imali loše ili nikakvo mišljenje.

Najbolji način da postanete popularni preko noći...

Najpoznatiji i najnasilniji britanski zatvorenik, može se reći i da je prava zvezda kod njih. Zabravljen 1974. u 22. godini života a i dan danas je u zatvoru. Zbog konstantnog napada na zatvorsko osoblje, druge zatvorenike i organizovanja najvećih zatvorskih pobuna u istoriji Engleske 20 godina provodi u samici. Najpoznatije su mu one u Brodmuru gde je napravio štetu od 750.000 funti i u zatvoru Vudsfild, kada je uzeo bibliotekara kao taoca a u zamenu tražio helikopter, seksi-lutku i šoljicu čaja. Zove se Majkl Piterson a Čarls Bronson mu je 'borbeno' ime, pošto se bavio nedozvoljenim borbama pa je na nagovor njegovog menadžera koristio ovaj alter ego. Po njemu je snimljen i genijalan film, doduše ne toliko izvikan, koji su kritičari ocenili kao 'Paklenu pomorandžu 21. veka'.

Tefter je merilo, a u tefter ulaze devojke, žene ili Japanke u koje si ti ušao svojim slavišom. Koliko si upečatljiv bio i hoće li te nositeljka pičke upamtiti? To se ne broji. Što bi rekli treneri kada im ekipa igra kao golo govno, a bodove uzme iz nepostojećeg penala – samo se pobeda pamti. Ionako će kurava pisati Kosmopolitenu da si zaslužio tanku trojčicu na skali do 10, da si duže otkopčavao brus nego što si jebao i da uzvikuješ neku repliku Mikija Manojlovića dok svršavaš.

Sveprisutno opravdanje rodbine glumca ili glumice za scene nasilja i seksa u kojima njihovi najbliži učestvuju na filmskom platnu. Sve se pripisuje liku koga tumače. Kad Moniki Beluči oskrnave zadnji ulaz u onom filmu što počinje otpozadi - to nisu uradili njoj. Kad isto to urade onom crncu u Tarantinovoj filmčini - to nije on, već lik koga tumači. Ipak, ostaje nedoumica u realnost tih scena jer nešto toliko stvarno djeluje da nikako ne može da se odglumi.

Osoba čija funkcija na planeti Zemlji nije utvrđena.

Čudak. Ni tamo ni vamo. Kao deljenje nulom. Nit' smrdi nit' miriše. Dejan Cukić. Nešto kao razvod Dače i Nataše ili status kandidata Srbije za ulazak u EU. On je tajna kao dijalog bračnog para Karleuša (zaista je nemoguće utvrditi o ćemu ove amebe razgovaraju). Nejasan kao talenat Majkla Nindže Dudikofa i Milice Milše. Kada se postavi pitanje zašto voditeljka eksploziva pravi višeminutne pauze između slogova, ne može se dobiti racionalan odgovor. Isto je i za nedefinisanog lika. Ne možeš ništa pametno reći o njemu. Ustvari, ne možeš ništa reći o njemu. Trt mrt, ovo ono i opet, sve što možeš da uradiš je da sklopiš prostu rečenicu, on je nedefinisan.

kad neko pocne da palamudi kako zna sve,samo mu kazete ovu frazu i nastaje muk........kao kad lupite bananu u basketu.

Penzionerski komentar na vest da su nadživeli svog kardiologa, nakon čega počinje računanje razlike u godinama ( u korist komentatora) i preispitivanje zbog čega je poslušao svog oca pre 60 godina i upisao metalostrugarski zanat, a baš mu se išlo na medEcinu.

Kad dve ličnosti neverovatno liče jedna na drugu.

riba tajni agent pravi se bezosecajna ali je veoma sirokogruda

Dušan Kecman, mitološko biće i istovremeno košarkaš Partizana nadnaravnih sposobnosti. 2010. u finalu Jadranske lige trojkom 0.6 sekunda pre kraja pobedio Cibonu koja se od tog poraza nikad nije u potpunosti oporavila. Dve godine nakon pomenute trojke Cibona je još uvek u stečaju i nasledile su ju sumnjive ekipe kao što su Cedevita, Franck kafa i Dona sokovi. Televizijske kamere zabeležile su košarkaše Cibone koji su te sudbonosone 2010. sekundima pre sudbonosne trojke razmenjivali brojeve mobilnih sa zagrebačkom publikom i plesali hrvatsku verziju Užičkog kola. Majkl Džordan navodno je razmišljao da se vrati u košarku na dan kad je Kecman pogodio tu trojku jer je shvatio da nakon ovoga izgleda kao košarkaški mediokritet. U gradovima i selima širom ex Jugoslavije pića se toče u 0.6 čašama u njegovu čast, "kelner, daj mi jednog Kecmana". Dan danas u nemogućim situacijama narod priziva njegovo ime. Kad god je nešto nemoguće Kecman se pojavljuje i u zadnjem sekundu rešava stvar, kao neka božanska sila. Kecman ima 2 ruke, 2 noge i 2 glave kao svi muškarci ali ima refleks koji mu omogućava da u najkraćem momentu najbrže reaguje, on je moderni Čarls Bronson, on je srpski Marlboro man, on je čovek odluke i najpoželjniji zet, on je moderni Švarceneger na koncertu Gans n Rozisa, on je deo slovenske mitologije, on je Dušan Kecman.

Minimalna zagarantovana brzina pri povratku sa posla - radar, jebote, blica mi lik, fala ti druže (malo kasnije široki osmeh u mimoilaženju sa beloglavim mupovima) - čim zamaknem sledi povratak na minimalnu zagarantovanu brzinu.

Retka pojava gde dve osobe visokog nivoa inteligencije ili dobrog poznavanja teme o kojoj se govori razmenjuju mišljenja. Doduše, postoje i teme kod kojih ni cela večnost provedena zabijajući glavu u knjige ne dovodi do prosvetljenja.