Pitanje koje u Srbiji najčešće postavljaju Srbi, i to Srbima. Još neverovatnije je to što Srbi kojima je ovo pitanje upućeno uglavnom ne razumeju ovaj jezik, pa se obično prelazi na znakovnu, a zatim i fizičku komunikaciju.
Zanimljivo je još i to što se ovaj jezik lako zaboravlja, pa se može desiti da onaj ko danas nekome postavi ovo pitanje, sutra bude upitan isto.

Srpski parking senzor.

Seljačina, dizelaš, na prvi pogled ga karakterišu obrijana glava i džip (Mitsubishi Pajero u većini slučajeva). To, međutim, nije važilo za manje kriminalce koji su vozili Golfa Dvojku u boji trule višnje.
Tu su i farmerke čiji su krajevi nogavica ugurani u čarape, a u koje je upasan gornji deo trenerke (u gorim slučajevima i jakna), debela zlatna kajla (ili više njih) oko vrata, naočari za sunce, utoka (ili više njih) zadenuta bukvalno u gaće, u džipu obavezno veliki zlatni krst na retrovizoru...
Rečnik mu se sastoji iz vrlo malo reči, od kojih su najčešće upotrebljavane: "brate", "znaći", "ono kao"... Ono što posebno iznenađuje jeste koliko puta može da upotrebi sve tri gore pomenute reči u jednoj rečenici, i koliko puta može da ih ponovi u istoj. Takođe, ne ume, ili ne želi da koristi slovo Č, koje menja glasom Ć (priĆa, znaĆi, Ćuo, saĆekuša...). Uvek je u pratnji barbikaste, plave sponzoruše, i ako je "krupnija riba", u pratnji bodyguard-a (ili više njih). Veoma retko umire prirodnom smrću. Obično je u pitanju sačekuša, puškaranje, predoziravanje, izbadanje...
Imaju veze i braću u sindikatima, sudovima, policiji, privatnim i društvenim firmama, sa njima nema zajebancije, inače bude belaja...
Svi su, garantovano, barem jedan put videli barem jednog.

Ima gi razni.
Nisu mu sve ovce na broju, a često se dešava da nema stado uopšte.
Iskonski čobanski položaj ruke povijene u laktu (za sviranje frule) koristi da istu izbaci kroz pendžer od kola. Da, da, čak ni magarca nema! Česti su slučajevi da ga nikad u životu nije ni video osim u ogledalu.
Ipak, odmah bih da urazumim one koji bi sada mogli pomisliti da svako može biti savremeni srpski čoban. Misliš, nemaš ovce, nemaš magarca i odmah čoban?! Neće da može čitaoče decxko! Najvažniji je manir, i to onaj ružan, a to nema svako. Doduše, ako možeš da žvaćeš fajv (ono što košta k'o burek) širom otvorenih usta, uvučeš pantole u duboke razvezane cipele, i nosiš džemperak što ima poveći luft oko vrata, mo'š s punim pravom da tvrdiš.
Elem, da rezimiram, nije njemu lako.

Prenadrkani nadimak koji je nosio Leskovac i koji, iz nepoznatih razloga, i dalje nosi. Potekao je od nekada slavne (tako sam bar čuo) tekstilne industrije koja je tu cvetala gotovo kao i u britanskom industrijskom govnetu od grada. U srpskom Mančesteru se tekstil štancovao k'o blesav i singerice su šljakale k'o..., pa k'o singerice. Sve što je sada ostalo od toga su gomile bivših šljakera koji žive na minimalcu i bensićima i još veća gomila njihove, mahom muške dece, opterećene manjkom kinte, iscepanim tikama i hroničnim nedostatkom pičetine, jer je, po njihovim tvrdnjama, sve što vredi od riba zapalilo za Niš ili još gore, za Beograd. Mada ko zna, možda im je to samo izgovor što su večito singl. Jebiga, srpski Mančestere, bar da imaš Junajted, ali ne, tu je samo FK Dubočica za koju ni sami Leskovčani ponekad nisu sigurni u kojoj ligi nastupa. Mada okej, barem ima Roštiljijada i paprika.

Najpozeljnije makedonsko zensko ime, prema glasanju muskaraca.

-Svi mora da operu ruke pre ulaska u kuću a posle posete groblju, ali ne iz higijenskih razloga.

-Posle istog tog groblja se ne ide u posetu kod male bebe.

-Ne sedi se pored otvorenog prozora dok grmi da grom ne udje kroz prozor.

-Ne preskači nekoga dok se izvalio u dnevnoj sobi jer neće da poraste.

-Ne šeta se kroz kuću sa jednom bosom a drugom obuvenom čarapom, nećeš moći da se udaš/oženiš.

-Ako ukrstite ruke sa drugima dok se pozdravljaju, neko će da se uda/oženi što mu dodlje kao protivmera ovome iznad.

-Ako imaš manji palac na nozi od onog prsta do njega (kako li se zovu nožni prsti nemam pojma) žena ima da te maklja u braku, u smislu batina.

I naravno, nešto što nema nikakve veze sa feng šuijem (kao da ovo iznad ima)-da komšiji crkne krava, pa onda i meni, pa da vidim od koga će onda komšija da kupuje mleko!!!

Priča o tome kako je propao rnr, koncentrisana na ljude koji su, iz neobjašnjivih razloga, popularni u Srbiji. Dejan Cukić, recimo, ne može da uništi rnr, Dejana Cukića je na dočeku Nove godine, onomad u Čačku, slušalo 5 ljudi, i još 5 cigančića koji su bacali petarde. Napominjem da je Prljavi inspektor Blaža izostavljen zbog čiste ljudske empatije. Gotovo neprimetno retaradirani Blaža izaziva izvesne ljuske emocije koje ne dozvoljavaju da ga pljuneš, a kamoli šutneš.

Kad negde između redova stranog jezika koji nemaš pojma da parlaš, načuješ nešto što bi moglo da liči na neku našu reč.

Ranije izraz za ljude koji su se odlikovali svojom hrabroscu,duhovnom nadmocnoscu i koji su zivot dali /ili bi dali/ za svoju zemlju. Danas izraz za srpske tenisere

Odevni predmet u kojem leto provodi prosečan srpski ćale. Dodatna oprema podrazumeva gaće, pivo i TV.

Најбољи аргумент свих који имају нешто против породице Карађорђевић. Углавном га изговарају интелектуални филолошки гиганти којима филологија, етимологија и семантика српскога језика представља радост живота.

На страну што човек поред енглеског, који му јесте матерњи, говори још пар страних језика, не говорити српски је грех над греховима..за који и већи део саме Србије, а и шире, одговара.

Žito u kukolju od naroda kakvi smo mi. Stameni borci za Srbiju, selo svoje i kućni prag. Vredni, radni ljudi koji znaju da se prilagode svim dešavanjima i da izadju na kraj sa svim nedaćama koje ta dešavanja donose.
To su oni ljudi koje obilazi Jovan Memedović da se najede i napije. Njihovi ambari su puni, njihove njive rodne, vinogradi blagorodni (kad ja nisam sa onom koju voleeem), stoka im je debela i sve je nabreklo i sretno.

Da bi neko dobio titulu Pravog Srpskog Domaćina (u daljem tekstu PSD) mora da bude poštovan pre svega, zatim vredan i uspešan u onom čemu se bavi. U njegovoj kući se mora znati red, to jest da svi slušaju ono što govori PSD. A ono što je najbitnije je da je častan i pošten. Ako ovga nema sve ostalo moš slikat.

Istorija kazuje da je PSD nastao nakon oslobadjanja od turaka. Naravno, da bi se nacija oslobodila neke sile, morala je da ima izrazite nabrijane i zajebane likove, kakvi su i bili tadašnji domaćini. Nakon oslobodjena oni su apgrejdovani u prave srpske domaćine i pokazali su put kako treba da se vodi kuća, selo, opština i država. I tad je Srbija cvetala. Onda su došle komunjare i sve sjebale. Uništile su ono što je PSD gradio i napravili nekakve zadruge na čijem čelu si bili nekakvi neljebi koji su im se čepili od početka, a nisu znali svoju kuću da vode a kamoli zadruge. Sela su se raspadala, PSD je bio ugnjetavan i ponižavan. Al fala kurcu odoše i komunjare. Ono malo pravih PSD'ova je pokušalo ponovo da izgradi zemlju, ali kukolj iz komunizma je permutirao u lažne PSD'ove tako da narod (koji i nije znao suštinu PSD'a) nije mogao da rasudi ko je pravi a ko krivi PSD.

Al vetrovi promena polako skidaju prašinu sa slike na kojoj se jasno vidi šta i ko je PSD. On opstaje, bori se. PSD se ne eksponira, nema političku partiju. On ćuti i radi. I uspeće samo da mu neko niko ne odmaže u tome. Danas možemo često videti kako političari u kampanjama pokušavaju narodu da prodaju sliku sebe kao PSD'a, al narod (iako kao celina veoma glup) ne veruje u te priče. PSD se ne prodaje, on je skroman i vredan čovek i zna da je njegovo imanje njegovo ogledalo a njegovo poštenje njegova prava slika.

Obično ga niko ne ubacuje u svoj mobilni, osim ako nije došlo do nekih nesporazuma i svađe izazvane slovima koje je Vuk dodao.

Po mišljenju većine muške populacije Srba, glavni razlog dolaska strankinja u Srbiju. Po rečima Srba, Guča i Exit su samo jeftini izgovori, strankinje hrle u Srbiju da zaborave svoje impotentne i hladne zemljake i dožive seksualni vrhunac.

Fuzijom Stokhlomskog i Londonskog sindroma nastao je Srpski sindrom. Ovaj sindrom se kod nas manifestuje kroz muzički ukus.
Nalik na žrtve stokhlomskog sindroma, slušaoci turbo folka su žrtve kojima je mozak otet i oni osećaju emotivnu povezanost prema toj muzici, tj. otmičaru. Nasuprot tome je vrsta londonskog sindroma od kog pati ostatak društva koji je u manjini. Oni nisu svesni ozbiljnosti situacije, i šta sve čovek može da učini pod uticajem malo alkohola i puno turbo folka, pa se otvoreno suprostavljaju turbo folku i neretko bivaju likvidirani iz takvih društava. Na kraju ostaju sami, doživljavaju nervni slom koji prži osećaj za toleranciju i zbog toga su izuzetno živčani. A najveći zajeb je što turbo folk ne traži otkup u vidu novca, već u vidu duše.

Obavezne titule pre imena u vestima, toliko često korišćene i izlizane da su čak i vrapci na grani naučili kako ide. Popularizovano devedesetih, još uvek traje. Naročito dave pred izbore.

Neki ratovi traju godinama, neki decenijama, a nekima nikad nema kraja. Pre mnogo, mnogo godina, veliki ljudi borili su se za svoj jezik, jezik naroda, protiv Turaka, Ugara i mnogih drugih. Svesni činjenice da je jezik najveća tekovina čovečanstva, i da smrt jezika znači i smrt jednog naroda. Danas, rat i dalje traje. Stari neprijatelji su se pritajili, ali se pojavio, novi, znatno jači neprijatelj. Mi sami.

Za prosečnog Srbina ceo vodotok Dunava,jer je Dunav Srpska reka i nosi Srpsko ime.

???
Jos jedan u nizu dokaza da mi srbi nismo bas previse cisti....jer dozvoljavamo da nas varaju sve moguce belosvetske fukare i otimaju nam lovu!
Kao sto je poznato,nasa zemlja nije kraljevina,niti parlamentarna monarhija kao Britanija,nego je gradjanska drzava.Monarhije smo se odrekli na prvim posleratnim izborima,na kojima je Tito ,naravno, pobedio.Iako je bilo inicijativa od pojedinaca,monarhija se nije vratila posle sloma Jugoslavije devedesetih,a sve govori u prilog tome da se na ove prostore nikada nece ni vratiti!