Parce prsute koje staje u dzep.

Izbor udavača za šou "Domaćine, oženi se".

Заправо, то су три муке сваког становника Србије, које сваког муче и за које нико нема решења. Права мистерија, од давнина. Јављају се после завршене основне, средње или више школе, као и после факултета.

- Дипломирао сам на факсу, просечна оцена 9.5, немам посла.
- Нашао сам посао, плата је ужасна, 150 €, немам шта да једем.
- Имам супер плату, возим џипа, имам најјачи трактор у селу, али кичма ме убија, ´оћу да радим онај посао за 150 €.

Некада непрејебив трип у нашој васколикој Србији. Зајебано као кратко ћебе. Одлазиш са реченицом нећу много да се напијем. Улазиш са друштвом у шатор, здравиш се са родбином војника шмекајући место поред локалних пичорака. Седате, прво грабиш Врњци колу, пуниш чашу, али таман да наврнеш ето ти га војников рођак носи на платоу петнаест врста домаће ракије, вињака и пелинковца. Снимаш одакле да кренеш. Па може једна, Боже мој. Изврћеш домаћу, снимаш састав раздраганог бенда који забавља госте. Хармоникаш као и по обичају нокат на малићу, наруквица од много грама и прстен. Певаљка деколтисана, под обавезом, и ако је не бих пипнуо ни бацачем пламена она је истакла груди, очекивајући у сисама од Николе Тесле, преко Ђорђа Вајферта, Слободана Јовановића до ових западних монета. Враћаш поглед на локални сеоски пичорак, кад оно чашица опет пуна. Па боже мој, једна ко ни једна. Цепаш другу, калиш колом, климаш главом и ако не разумеш да ли деколтисана масна певаљка хоће да нам саопшти да је ваздушна опасност, или пак да је драње мачака пријатно за уши. Но, вратимо се обичају. Стиже предјело, самим тим и трећа домаћа. Весело, нека је војнику срећан пут! Зачу се однегде. Нека је срећан и узимаш чашицу да наздравиш и колико наврћеш већ од алкохола отровани старојко ти на нос враћа ракију рафалом из тетејца иза твојих леђа. Ала ће неко да крпи рупе на шатору. Зовеш локалног алкохоличара кога је војникова родбина унајмила да служи пиће да ти донесе један рубинов Розе и једну киселу, гре'oта да се кали колом више. Како се овали са предјелом полако празне тако долази време да се војник поздрави са родбином и пријатељима. Поздрављању се прикључују и родитељи који иду са пуним чашицама и куцају се са гостима, војник иза њих да се слика и да побере паре, а његова сестра са украшеном корпетином да причува бати паре, да не погуби сирома. Сликао си се, дао му црвену, враћаш се за сто, испијаш шприцер, и како пијеш камерман уперио камеру у тебе, ти не обраћајући пажњу на то цепаш пуну чашу на екс. Јебига, морају људи да неког укоравају док се гледа VHS касета после испраћаја. У глави настаје циркус, а и под шатором јер је раздрагани бенд управо распичио четничке песме. Сви устали, скачу, циче, пиште, вриште само ти седиш. Но, устајеш и ти полако, клатиш се у ритму музике, испијаш, показујеш препарираном келнеру да ти је празна флаша и као по обичају да те скине с курца даће ти две флаше розеа и две флаше воде. Од овог вишка једино глава боли. Војников отац узима микрофон да се захвали гостима и да пожели пријатну вечеру. После његовог говора поћињу да свиткају овали са печењем, вољ ти јагњетина вољ ти прасетина. Са ракијом се коначно престаје да би се масно печење мазало шприцером. Меркаш парче приликом спуштања овала испред тебе, трси, једи, ипак неће вино само да се попије. Е кад си направио подлогу, и кад су сви кренули да пију, и да се веселе уз драње мачака размишљаш где са ортацима на буксну. Али ни то није проблем, иза шатора, него шта. По повратку у шатор враћаш се на своје место, једва. Настављаш да пијеш, од врућинчине си наравно мокар, па ти салвете обично служе да се бришеш од зноја. Сви млађи гости су на ногама. Скачу, вриште, грле те, зову у масу. Ајд, не ваља да се кулира ситуација, придружићеш им се наравно. Е тада на једном уху чујеш како те неко назива својим братом, осећаш како ти пијан просипа пиће по леђима док на другом уху ти ситуацију одвлачи локални пичорак коме се пишки па те пита да оде до тебе, са тобом, лепо у тоалету да се опусти док ти чекаш мртав пијан у сред дневне собе испред родитеља да се госпођица олакша очекивајући да ћеш се огребати уз пут до шатора за сношај, макар за блајв. Но прц, жури се, другарицу јој преварио дечко па мора да је теши. А, следећи пут баба серу, плати па пишај. Враћаш се на почетну позицију, видиш како локални момци лупају чаше и флаше од главе, и како се тражи жртва да неколицину њих одвезе на ушивање. Јебига, зајебани су Тома, Шабан и Синан. Терају на лом. Следи магла, тако густу маглу ниси нигде видео. Што од дима, што од алкохола који ти је замаглио све. Попео си се на дрвену клупу, ухватио се за шипку од шатора, витлаш прстом, шатро веселиш се док те фотограф јури по шатору да ти ували слику са војником, која кошта сто динара. А бато, од посла нема ништа, па види на шта личим. Не желим овом сликом да сутрадан дајем својој деци лош пример, нећу, носи. Па који си се мој сликао. Очекивао сам да ћу бити лепши. И да ћу бар изгледати трезно. Но, наставимо са алкохолисањем. Крај, прекид филма и зујање у ушима. Само се надаш да је секција за путеве подебљала белу линију, да те одведе до куће. И кад се у истој пробудиш, у свом кревету, са једном ципелом на тераси, а другом на нози, једна ногавица свучена, друга се смуљила до ципеле, која се не препознаје да је ципела, или ми се за ногу залепио огроман грумен земље. Да бих на крају из панталона ипак извукао пресавијену, мокру и замазану слику са војником.

У сваком месту, у свакој улици/згради постоји исти тип комшилука који се састоји од трачара, екипе од пар мужева, неких небитних комшија, лудих комшиница и неретко упадне неки/нека разведени/на особа.

Endemska vrsta grabljivca karakteristična za prostore Srbije, kao što joj ime i govori.
Grabljivi organizam, predator koji ovde obitava i hrani se običnim narodom Srbije. Biće koje poprima gotovo mitske osobine, a neki bi rekli i da je u rangu sa Bogom. Jer, isto kao i Bog, ni njega niko nije video nikad (osim šačice odabranih), a svi pričaju da postoji i da je sila neviđena. Međutim, dok za Boga to pričaju ljudi obučeni u crno i sa bradama, a koji vam uzimaju pare za te priče, za ovog grabljivca to pričaju ljudi drugačije obučeni, mada Vam i oni uzimaju pare za slične priče, a i u sličnim automobilima se voze...
Ovaj je tigar izuetno pritajen! Nevidljiv! Ali napada! Priča se da kao u kineskom filmu iza njega ide i skriveni kineski zmaj i da neke veze sa Kinom ima... Ali je toliko pritajen da je nevidljiv! A oseća se njegovo dejstvo, verujte!
Njegovi se postupci različito tumače. Vladajuća nam elita tvrdi da postoji, da je tu, na našoj strani i da nas ojačava jer je naš! OK, kineski je poreklom, ali je naš... Mi, kao obični smrtnici ga čak i ne primećujemo, a ako i primetimo – suprotno je od onoga što nam se priča. Nevidljivi grabljivac nas čeka iza svakog ugla da od nas napravi plen i proždere nas. Ne jede nas on bukvalno, kako bi neki neuki debili pretpostavili... Neee... Trag je u njegovom imenu... Stoji u busiji i čeka vas kad krenete da plaćate račune (koji slučajno stižu kad i plata). Proždraće vam sadržinu novčanika u sekundi! Legla vam je plata i vi naivno pomislite da imate neki dinar u novčaniku, bar zasad... I on napada, pritajen, skriven i nevidljiv... Odete do EPS-a, Telekoma, komunalnog ili gde već i neprimetno više ništa u novčaniku ne ostane.On se naždrao, sve mu veće dupe od vaših para, a vi se zlopatite do sledeće uplate... Gde će on opet da vas sačeka... Ali tebi je dobro, kažu to na Pink i RTS, dakle mora da ti je super, bolje nego na trulom Zapadu gde je plata četvorocifrena, u evrima izraženo...
Zver kao i svaka, proždire cele ljude, vaše porodice i vama bliske. Priča se da sarađuje sa zmajem pod zaštitom Kine. Zmaj je pritajen, iza njega i tu ga održava. A zmaj ko i svaki drugi, prigrabi vaše blago i spava na njemu, spreman da vas proždere ako i zatražite deo onog što je vaše i što vam pripada.
U zadnje vreme, tigar se hrani vozačima i njihovim automobilima za koje vam iz novčanika izbije i proždere mnogo više, a za uzvrat ništa ne dobijete osim nepotrebnog maltretiranja...
Ovako pritajena zver izaziva strah kod neustrašivog pripadnika nebeskog naroda do te mere da on mirno ćuti ponosno ko pička i trpi sve, svaku muku na koju ga on baci da bi onaj ko tigru naređuje i ko ga, ko carevo novo odelo, jedini vidi doneo sve veću zaradu i što duži boravak na vlasti...
Uživaj, Nebeski Narode pod ovakvom zveri! Ako će taj tigar i da te jebe umesto da te proždere, u redu je, neka će, može mu se, dozvoli mu. Pričaj sebi da će tebe da zaobiđe i neće da te dira, iako si u dubini duše svestan da neće.
Za bolje možda i nisi ako to trpiš!

Tragedija...Mislilm da bi fudbaleri trebali da batale to...Zabavnije je gledati krave kako pasu travu,jaka im je konkurencija jer krave to rade besplatno

Mesečna doza informacija za koju vam kurac puca, za 100 (po mogućstvu više) dinara.

Čast izuzecima, ima nekih koje zaista vredi pročitati.

Kad se go do pojasa šetaš kroz zgradu ne znajući da li će da naiđe neka zgodna komšinica ili kakva raspala baba.

Urbani umetnici. Osim neponovljivo glupih pseudonima, imaju i krajnje neinteresantne tekstove i pesme. Svaki ''reper'' ove generacije je rođen u getu, nema love, najgore mu je na svetu, roditelji mu se razvode a on mora da radi neki šugavi posao posle škole kako bi umesto njih plaćao kiriju za sebe i svoju mlađu sestru.

Isto sto i svajcarski sir... Pun rupa...

uskoro svi, ako se uzme u obzir stivo "danasnje dece"...

Preterujemo u budženju sopstvenog/narodnog samozadovoljstva jer smo u stanju da 100X repriziramo izjavu polupospanog&pijanog stranca-adolsecenta gde nam u lice kaže kako je u Srbiji odličan "prrrovod".
Desi li se da neko iz Gruže ili Osečine ima izložbu slika u pariskoj prestižnoj galeriji, identifikovaćemo ga kao beogradskog studenta ili mladog umetnika kome je Beograd dao prvu šansu.
Malo fali da svet prepozna nekog sjajnog tipa kome su roditelji omogućili da studira u inostranstvu, inostrastvo ga prepoznalo i zaposlilo-nama preostaje da smo ga još u porodilištu detektovali kao vunderkinda.

Skloni smo divljenju Njujorku kao simbolu kosmopolitskog grada. Američki filmovi i izjave domacih VIP persona("Moram opet u New Yorka..") to potvrdjuju. Puna su nam usta tolerancije i ljudskih prava.
Pa, ipak, umemo i ovako :
-Doselili su nam se sunarodnici koje je rat uvalio u sranje-mi smo ih nazali "izbeglicama i raseljenim licima" umesto svojim komšijama.
-Doselili su nam se i Kinezi, ali i njima nalazimo manu.
-O prebijenim i ubijenom strancu ne mogu - mnogo je.

Čas u 2015 godini: "deco zapamtite posle emotikona ne ide zarez".

Da ga nije bilo sad bi turske serije gledali bez titla.

Судар два потпуно различита света. Комуникација између најекстремнијих залуђеника ове врсте не само да је међусобно немогућа, већ је и човеку који је неопредељен тешко да им удовољи. Наиме, први би ми вероватно скренуо пажњу да је боље да сам уместо овог "и" у наслову ставио "vs", а овај други би ме питао зашто допуштам правилима сајта да ми налажу које ћу писмо да користим у наслову.

Blef koji je postao popularan posle serije "South Park" u kojoj se pominje isti. To je dobar način da nekoga prejebete u svoju korist.

Маестро...химну.
Устаните.

Елем, вероватно најсветији обичај у нас Срба. Феномен који нас недвосмислено дефинише као НЕБЕСКИ народ и чини, поред бројних других признања и титула, јединственим и препознатљивим у целом свету. Гнусни непријатељи ће рећи : ''Хја! Па, то је само поздрав и ништа више!'' али је вероватно и њима јасно колико је широк јаз између оваквог, међусобног целивања душа и профаног - да кажемо, припростог - католичког цмакања у образ. Са том и таквом функцијом, трољубљење је већ еонима свеприсутни елемент наших славних живота и сигурно данас не бисмо стајали ту где стојимо да ЊЕГА није било. Чак и ако икада негде неки астероид одлучи да се упути у правцу планете Земље и том приликом побије све живо и мртво на истој, у етар изнад хаоса новонасталог армагедона ће се воздићи и заувек лебдети пространствима свемира - ТРОЉУБАЦ. А можда ће пре свега тога прилике дозволити и да упознамо неке од представника ванземаљских цивилизација па да се и са њима, као што то чинимо међусобно, изљубимо по три пута - у име Оца, и Сина, и светога Духа. Онако, бре, како то Бог заповеда!

Bolest za oci i usi!On je sramota i za tranvestite i ostale pripadnike gay populacije,a kamoli za nas normalnog seksualnog opredeljenja!

Metal od kod se prave šahtovi i poklopci za razne otvore na trotoarima i kolovozima, kao i na ostalim površinama.