Osoba koja se razume u ekonomiju bez srednje, više ekonomske škole ili Ekonomskog fakulteta. U suštini, svaki građanin Srbije.

Ми смо веома традиционалан народ. Можда чак и превише. Ретко која свадба, рођендан, испраћај може проћи без нечег традиционалног. Од бацања сита на кућу до гађања јабуке. Ипак понекад када обичаја понестане ми смо мајстори и да исмислимо понеки. Ради збијања шале или окретања ситуације у своју корист.

Covek koji je automatski podesen da vice: - Dobar centarsut! - bez obzira gde lopta zavrsi.

Ovo je jedini žanr filmova koji se snima u srpskoj kinematografiji i po tome je dobio ime. Odlike ovog žanra su "dobri fazoni". Što više ima dobrih fazona, to je film bolji. Radnja i gluma su obično nebitni, osim u onom delu u kojem su smešteni fazoni.

Ako film ne obiluje dobrim fazonima, film ovog žanra dobija loše kritike a publici se ne sviđa.

Много гадан буржуј. Нема код њега трте - мрте, код њега све иде на тоне. Квалитетна одећа, обућа, никад нема зиме, увек најскупља храна, ма све по ЈУС-у. Годишњи одмор му не траје 5 - 6 или недељу дана, већ је то месечни одмор на обалама Сејшела док га расна црнкиња служи коктелом "Менаж а тројс" са љуспицама злата (како би био богат и изнутра).

Show u kome ulaze "poznati" i upoznaju se jedni sa drugima.

Bahati srpski izraz za opa-cupa ili bum-tras.

To su govna koja iscure iz septičke jame kad se ona prepuni.

Obicno veze nema sa naslovom tog stranog filma.

Prvo dete rođeno u ciganskom naselju 9 meseci posle prolaska srpske vojske

Kad neko u Srbiji mora da ustane prvi jer mu posao počinje u tri ujutru.

Naša nekadašnja braća po komunizmu sada vodjena logikom kapitala isključila su se sa arapskog autoputa svile za Srbiju, gde potisnuše versaćijevu tetku sa buvljaka, inače bivšu radnicu Agroživ kombinata, ko stvorenu za davanje modnih saveta („bolje da upariš taj zeleni zmijski kaiš i ovu La Kostarikinu narandžastu košulju nego...“). Prvo što nauče od reči kad dodju kod nas jeste „Neću vrati pare“ ili „ti pokvario, to bilo dobro, ti pokvario!“. Prodaju ama sve, od najsocijalnijih patika sa raznim američko-kineskim natpisima (ghetto niggaz, けた機 [た) pa sve do hanzaplasta i kremica koje npr. kupujete kada vam se pojave žuljevi na tabanima od gore pomenutih patika. Ljubazni kinezi rade po restoranima gde vam pak tutnu u tanjir pola kg pirinča, sa par sumnjivih grumuljica koje kašikom ostavljate u stranu i par začina iz Maksija, te to proglase tradicionalnim jelom (istina ima i zanimljivijih jela ali ništa od očekivano ekstravagantnih tipa -srndaćev penis na žaru ili krakoliko koješta nabodeno na čačkalicu koje pokušava da se neprimetno išunja iz vašeg tanjira...). Inače zbog njihove sve veće ekspanzije pametno bi bilo upisivati decu od malih nogu na časove kineskog, ne bi li imali veće šanse da se zaposle u tim istim restoranima i kin. šopovima.

Kada zirafa natera majmune da sklope vladu, a magarci to trpe

Lik koji je stalno u ženskom društvu.Sušta suprotnost geju (pederu)po standardima zapada.

Karika koja nedostaje

Stare pocepane gaće, one najudobnije, što nosiš kad si sam gajbi pa ti se muda razlete na sve strane. Nosiš ih isključivo kada si siguran da nećeš jebati.

Dačia. Remek delo rumunskih filozofa i francuskih inžinjera.
Srbin. Remek delo Boga i verovatno više od jednog Djavoljeg avatara na Zemlji.
Šta je privuklo ove dve, naizgled, potpuno nespojive materije jednu drugoj niko ne ne zna, ali da je ljudski faktor tu umešao svoje prste – očigledno je. Ono što su Rumuni i Francuzi zamislili kao ideju prevoznog sredstva ni u ludilu ne bi smelo da zadovolji visoke saobraćajne kriterijume jednog pripadnika nebeskog naroda ( za bolje razumevanje analizirati rodoljubive pesme Đure Jakšića i Baje Malog Knindže ) ali sudbina mučenika se kroz vekove nije mnogo menjala. Verujem da i sada, u trenutku kada pišem ove redove, bar jedan Srbin svečanim i ponosnim korakom ulazi u neki od prodajnih salona pomenute firme i čini ono što je dobri Gospod namenio za njega - žrtvuje se. Uostalom, danas više i nemamo Raspeće. Zamenila ga je Dačia Logan.

Radnja koju je Srbin doveo do nadrealizma.

Srpska je tradicija (iako nova) da za dvadesetdeveti novembar vrisne neko svinjče, a o pokolju jagnjadi, teladi (udaranju maljem u vugla ko što je red) da ne govorim, mada bi napomenuo kako moja baba očas posla može da prejebe ceo kokošarnik, jednim sekirčetom, ni oko da joj trepne.

Ali ovde mislim na ubijanje mačaka, pasa, golubova, vrabaca na najnenormalnije načine koji su sastavni deo srpskog odrastanja, a negde i života odraslih. Znači na živuljke koje ne jedemo.

50 evra od akcija Telekoma.
Broj žrtava: nezamisliv!

Pojava specifična za klubove iz naše zemlje koji kada dolaze u goste nekim većim timovima obično pola utakmice provedu na travi simulirajuci povrede, a ostatak meča provedu na svojoj polovoni gladajući da prime što manje golova čak i kada imaju negativan rezultat.