Mnogo težak dop-džanki koji ne bira šta će, koliko će i kako će da drmne u sebe.

Najjača prirodna psihoaktivna situacija. Njene posledice se lako mogu uporediti sa psihoaktivnim supstancama. Pa, počnimo!

Savet upućen nepopravljivom brbljivcu koji ne zna kad je dosta, svojevrstan katanac za usta kojim dotičnom dajemo do znanja da je svaka dodatna reč koju izusti nepotrebna, katkada i štetna.

Život ga nije mazio. Od malih nogu gledao je mater kako mu se jebe s kim god stigne za kutiju sarajevske Drine, a ćale mu je bio psihopata koji ga je često udarao i do jutra se opijao po gradskim kafanama vucarajući se sa jeftinim kurvama iz provincije. A on je bio fino dijete koje je imalo svoje snove. Igrati jednog dana za Milan ili imati neki dobar posao u inostranstvu, steći neko ime, biti neko i nešto. Volio je da se igra napolju sa ortacima, život provodio na betonu gradskih ulica i gledao život boema. Nije htio da bude poput njih, bojao se toga.

A onda dođoše godine puberteta, marihuana se rasturala po partijima.
"Povuci jedan dim, neće ti ništa biti", bile su riječi njegovih "drugova". Dim po dim, džoja za džojom, pređe u naviku. Opsesija. Opijum koji moraš imati svaki dan. Nemaš para? Ukradi.
Fini dječak iz sokaka postaje ruglo ulice, nevini dječak pretvorio se u narkomana. Ćoman Drogić postaje poznati hašišar. A urbana raja takve voli. Danas si nenormalan ako ne variš, ispao si iz trenda zato što odbijaš porok.

Svima jednom dođe iz guzice u glavu. Ćoman zalazi u godine, dobiva sina sa ženom iz trećeg braka koji ubrzo postaje nalik na oca. Jabuka ne pada daleko od stabla. Svim silama se bori da on ne bude poput njega, da ostvari lijep život, ali ne ide. Mali je već duboko zaglibio. Ćoman često ide do Dunava, gleda u rijeku. Žali za izgubljenim danima, za izgubljenim snovima i svojim jaranima, smije se, a najrađe bi plak'o. Sve je uhak'o. Rijeka pjenu na obalu izbacuje, postaje joj muka, ali ne može da izbaci sve gadosti koje je primila.

Velelepna skupina velelepnih kulturnih dešavanja koja se odvijaju širom Severne Srbije, uključujući i taj Sombor grad.
Društvo koje se tamo skuplja u tom Sombor gradu sastoji se uglavnom od wannabe narkomana, wannabe kul riba i onih koji zarađuju na istima (Vudu Popaj bi rekao: mlada buržoazija, foliranti i ološ) , da ne ispadne da sam ovako isključiv, ima i ok ekipe, ali se gubi u bespućima wannabe stvorenja.
Tamo trešti wannabe Drum and Bass muzika, prodaju se wannabe ekseri iz radinosti lucidnih i uvek aktuelnih Bugara i wannabe domaćih hemičara, naravno, svi ti ekseri prodaju se pod etiketom niske i kratke Holandije, jer sve na droga sceni što navodno valja je pod etiketom Holandije, osim dopa i sličnih pošalica, mada, za ljude koji te pošalice konzumiraju geografska pripadnost produkata manje je važna.
Takođe, ova divna dešavanja, nagonila su naše divne adolescente (one redovne, i one zakasnele) da se konačno izvuku iz svojih Splinterskih jazbina i već jednom konačno ostave tu biljku koja ih ubija, i konačno krenu u korak sa svetom (iako je svet od ove bolesti patio Devedesetih) i odaju se čarima amfetamina i čarima "rejverske" kulture i postanu pravi wannabe rejveri, nauštrb prljavih duvača.
Naravno, oni koji su počeli izlaziti na ova divna dešavanja u omalenome Somboru gradu su uglavnom napravili tranzit, ili iz klubova na Šurenje, ili sa duvke na Šurenje, samo jedan veoma mali deo slušao je muziku sličnog tipa i pre Šurenja i patio je za ovakvim dešavanjem, mada iz priča koji pripadaju ovoj skupini saznao sam da im uglavnom prethodne dve vrste šurača smetaju, i da su zato ostali na nivou muzike kod kuće, jer pre će sami slušati muziku u svome domu nego što će gledati prethodne dve kategorije kako su šurači. (do nekog novog trenda omalenome Somboru gradu)

Dve verzije

ONA

08:15 Budjenje uz poljupce
08:30 Merenje - dve kile manje nego dan ranije
08:45 Dorucak u krevetu (peciva, sveže ceđena narandža). Otvaranje poklona; npr. skupocen nakit izabran od pažljivog partnera.
09:15 Vruca kupka u mirisnim uljima
10:15 Lagano razgibavanje u fitnesu sa zgodnim i duhovitim ličnim trenerom
10:30 Nega lica, manikiranje, pranje kose, frizura
12:00 Ručak sa najboljom prijateljicom u restoranu
12,45 Sresti bivšu devojku svog partnera i ustanoviti da se ugojila bar 7kg
13:00 Šoping sa prijateljicom (kreditna kartica bez limita)
15:00 Popodnevno spavanje
16:00 Isporuka 36 ruža od tajnog obožavaoca
16:15 Razgibavanje u fitnesu. Nakon toga masaža od jakog ali osecajnog muškarca koji joj kaže da još nikada nije masirao tako perfektno telo.
17:30 Izbor i proba skupe dizajnerske odece. Mala modna revija pred ogledalom.
19:30 Vecera uz sveće. Ples i komplimenti.
22:00 Vruc tuš (sama)
22:50 Odnesena u krevet. Posteljina je sveže oprana i ispeglana.
23:00 Maženje
23:15 Zaspati u zagrljaju partnera

ON

06:00 Budjenje
06:15 Pušenje (blow job)
06:30 Dugo zadovoljavajuce sranje uz sportske novosti
07:00 Doručak: ramstek i jaja, kafa i tost, spremljeno i posluženo od stane gole služavke
07:30 Dolazi limuzina
07:45 Nekoliko čaša viskija na putu do aerodroma
09:15 Let u privatnom džetu
09:30 Limuzina sa šoferom-pravac golf klub (blow job za vreme vožnje)
09:45 Golf
11:45 Rucak: fast food, tri piva, flaša Dom Perignon-a
12:15 Pušenje
12:30 Golf
14:15 Limuzina natrag na aerodrom (nekoliko čaša viskija)
14:15 Let za Monte Carlo
15:30 Odlazak u ribolov. Sve pratilje su gole
17:00 Let kuci.
18:45 Sranje, tuširanje, brijanje
19:00 Vesti: Danijel Pavlović ubijen, marihuana i hardkor porno filmovi legalizovani
19:30 Vecera: jastog za predjelo, Dom Perignon (1953), veliki stek, sladoled serviran na golim sisama.
21:00 Konjak i cigara pred velikim televizorom.
21:30 Sex sa tri žene (sve tri sa lezbejskim sklonostima)
23:00 Masaža i kupanje u đakuziju uz picu i pivo
23:30 Laku-noc-pušenje
23:45 Ležati sam u krevetu
23:50 12-sekundni prdež koji je tri puta promenio ton i prisilio psa da izadje iz sobe

Stilska figura koju koriste pripadnici MUP-a u svojim izveštajima i tokom usmenih kazivanja. Obuhvata više jezičkih trikova kojima se preuveličava neko nedelo (izražavanje mase ''ulova'' manjim mernim jedinicama, pleonazmi, menjanje redosleda reči u rečenici...). Hiperbolisanjem glorifikuju sami sebe, opravdavaju svoje mesto na državnoj sisi, zastrašuju pučanstvo,.... i nekako deluju pametnije, jebemliga.

Čest oblik predominantno mlađeg Banjalučanina (do 50 g.); starost, pol i lokacija nisu isključivi.

Osnovna osobina čovaburaza je da mu sve smeta, sem njega samog, iako je niškorist. Čovaburaz je naročito srčan po pitanju lokalpatriotizma, jer ga baš nerviraju nebanjalučani u Banjaluci, dok se ne sjeti da su i banjalučani šupci. Zato mu žena može biti sa sela a auto od starog (ne nužno iz Njemačke).

U habitualnom pogledu, čovaburaz je parazitski organizam sa osobinom regulisanja domaćinskih organizama: pizdi na staru ako slučajno kasni sa pranjem njegovih džeparica i duksa ili on mora ići po hljeb. Uzrečica čovaburaza je „Opušteno!“, omiljena biljka marihuana a ime odmilja za djevojku je ‘prdara’.

U politici, čovaburaz je vokalan kritičar svake vlasti ali ne izlazi na izbore, nikad nije glasao i ponosi se time. Nema svoju inicijativu ali je protiv tuđe na koju će najčešće reagovati oštrim „Buraz!“, a ponekad i sa „Mojne to, e!“. Iako mrzi muriju, čovaburaz je legalista, izrazito protiv štele što se ne odnosi na situaciju kad mu tetka „nađe“ državni posao.

U pogledu sporta, čovaburaz je takmičar u dužinskom ispijanju kafe i nagrizanju plastične kašičice za istu, a takođe je uspješan u cuganju na tuđi račun kao i disciplini na otvorenom „14m sa gajbom bez prepona“. Sportsku karijeru mu ugrožavaju samo izbacivači iz BL noćnih klubova sa kojima je na ratnoj nozi („Ono jednom kad sam pijan pravio sranja…“).

Pored toga, čovaburaz je i stalni posjetilac događaja iz oblasti iz visoke kulture. Tako je svake godine na Demofestu gdje cuga pivu na travi ispred tvrđave. Planira ući kad bude dolazio Bob Marli od kojeg očekuje zahvalnicu za promociju i njegovanje radničkih tekovina naroda Jamajke na Balkanu.

Od škole odnosno učešća u akademskoj zajednici, čovaburaz ima pregršt spomenica sa brucošijada u Indeksu i KSET-u. Ipak, to nije prepreka da uvijek bude spreman da civilizovano polemički diskutuje o svakoj temi, posebno onih 10 minuta dok sagovornike ne proglasi šupcima.

Čovaburaz je fenomen i po tome što se širi obrnuto proporcionalno svojoj (ne)aktivnosti. Ukoliko vas napadne neki primjerak ove vrste, pokušajte se odbraniti čašćenjem pivom i cigarama uz nasumično repliciranje ‘jest’ i ‘šupci’ ali morate biti dovoljno brzi da vas čovaburaz ne zapamti i da se ne infiltrira zapisivanjem broja telefona.

Čovaburaz je stvaran. Čovaburaz opušteno vreba.

Trenutak koji iznenada na pozornici života sva svetla uperi ka tebi.
Do juče ti je čak i poštar pogrešno izgovarao prezime, a danas ti i cigo na pijaci nudi truleks krpe i sunđere - đaba.

Nezgodno je što ljudi nisu svesni koliko su željni slave dok ne dođu u kontakt sa njom, kao kad posle prvog zalogaja nakon dužeg gladovanja shvatiš koliko si zapravo gladan. Zaborave da pet minuta ne traju večno, pa povratak među smrtnike bude teži nego svi do tada preživljeni napori.

Objašnjenje situacije spao ti lanac u slučaju da svi gone po svom svoje biciklo.

Комунална полиција је курва регуларне полиције. Дужност комуналне полиције је да спречава прљање града и оштећивање јавне имовине (споменика, клупа у парковима, саобраћајних знакова), да брине о комуналном реду (поштовање радног времена, уклањање уличних продаваца), одвијање јавног превоза, реду на градилиштима и о још многим стварима из надлежности градова.
Као што сам већ навела, комунална полиција се брине о ЧИСТОЋИ, комуналном реду и осталим проблемима за које је надлежна локална самоуправа.

- Једном нас је позвао грађанин и дао нам број мобилног бивше супруге, како бисмо од ње тражили његове кључеве од стана који су остали у колима. Жена је одбијала да се јави на његов број – каже Небојша Радованац, начелник новосадске Комуналне полиције. Види слику

Такође на Београдском кеју, комуналном полицајцу се обратио један Дорћолац који је желео да пријави комшију у стану изнад, који му пушта „магију“ кроз лустер. Види слику

Од „комуналаца“ грађани су захтевали и да утврде квалитет зелене салате, да интервенишу јер су „закинути“ за кусур, да им реше проблем неисплаћених зарада из којих су добили отказе (Види слику). Према речима Горјане Обреновић, начелника београдске Комуналне полиције, звали су их и да улове мачку која шета зградом или казне комшију који оставља ципеле испред врата, као и да истерају змајеве из београдске Скупштине. Ту су одмах притрчали да помогну. Види слику
- Особа која нас је позвала у помоћ ради истеривања змајева из скупштине није желела да открије свој идентитет – наводи Горјана. Види слику

Убудуће, „комуналци“ ће се обрачунавати са свима који пеку роштиљ и јаганце на Ади циганлији, са такстистима који вуку муштерије за рукав. Посебну пажњу ће посвећивати избављивању људи из септичких јама. Види слику

Došao je i taj dan, jako tužan za mene. Završila se škola. Dok su drugari i drugarice iz odeljenja uveliko cepali sveske i knjige ja sam moje lagano pakovao u torbu da bih ih sačuvao za mlađu sestru...

- Profesorka, može li neko drugi da čita sastav, ovaj smara!
- Hranislave, prestani da ponižavaš Borivoja. Nastavi dete.

Nakon dodele svedočanstva otišao sam sa porodicom na planinu Rtanj. Nismo imali para za more pa smo zato otišli tamo a i blizu je. Poneo sam i lektiru, čisto da mi ne bude dosadno. Pošto ću biti vukovac i moram da opravdam poverenje kod svih profesora, poneo sam i knjige za narednu godinu.

- Khm, koja budala, hahaha.
- Je l' ga čuješ šta on čita? Pa, ko normalan nosi knjige, eeej bre?
- Zadnja klupa, TIŠINA!

Raspust je prolazio baš kako ja volim. Mirno. Svako jutro, čim sunce izađe i obasja ovu čarobnu planinu, odlazio sam kuda su me noge nosile tražeći drvo i hlad gde mogu da sednem i uživam u čarima čitanja i učenja. Gutao sam svako slovo knjige koju sam poneo...
Jednog sunčanog popodneva, plavo nebo se odjednom obojilo u crno. Krenulo je da seva i grmi. Kapi kiše su počele da klize niz moje lice. Uplašio sam se. Setih se reči mog profesora fizike i brzo sam se uputio da nađem neko sklonište jer sam se dosta udaljio od kuće.
Naišao sam na pećinu i ...

- Ijaoooo, ako je ovo raspust onda...
- Ej, probudi se, gleda te profesorka.
- Boro, ako je to sve od raspusta, neka Vesna...
- Sad dolazi najbolji deo :đavolski osmeh:

... krenuo sam da istražujem. Kako sam išao sve dublje i dublje, osetio sam jako čudan miris koji je bivao sve jači i jači. U jednom trenutku sam osetio neko blagostanje i smirenost. Nešto mi nije dalo mira i krenuh sve dalje i dalje.
Naišao sam na neka vrata. Malo mi je bilo čudno, otkud u pećini vrata i to drvena. Otvorio sam ih. Imao sam i šta da vidim. Skrivena fabrika opijata, suncetijebem. Onaj logo koji vidim, jebote pa o ovome sam gledao na dnevniku. Za ovom organizacijom se traga odavno. Gotovo, ubiće me! Odjednom sam se ukočio a ispred mene su se stvorile tri devojke. Gole, kao od majke rođene. Kakve sise i ribići. Dig'o mi se u roku od odma'.

- Brate, budi se, ovo moraš da čuješ.

Jedna od njih, crvenokosa, me je pitala, da li sam ja Borivoje. Odgovorio sam potvrdno. Sve tri su se nasmejale a ona sa najvećim sisama me je uhvatila za kitu i vodila ka direktorovoj kancelariji. Ušli smo. Glavni me je pogledao, izbuljio oči i glasno rekao: TI SI TAJ, dođi, padni mi na grudi i da te pošteno izljubim!!!
Izbalavi me čovek ni krivog ni dužnog i odvede me do glavne prostorije u kojoj se kuvalo nešto i reče: ''Ma, nema greške, ti si taj, Bora iz Sugubine. Je l' da?'' Potvrdio sam. '' Vidiš sine, meni je jedna ciganka iz Grabovaca rekla da će mi posao krenuti tek kad tebe upoznam. Ovim poslom se bavim već deset godina i ne ide mi loše. Pretpostavljam da znaš o čemu ti pričam!?'' Klimnuh glavom. ''E, vidiš, ovaj opijat koji godinama pravim ide super ali ipak mu nešto fali, nije to to. Marihuana, kokica, zeleni šampinjon ali opet nešto fali. Pogledaj ove papire i reci mi u čemu je problem a ja ću ti se odužiti domaćinski.''
Gledam papire, formule, materijal, aparaturu i odjednom mi je sinula ideja. ''TREBA TI ŽALFIJA!'' Odjednom je sve stalo. Zavladao je strašan muk. '' Pa, da, da bi ovo još više radilo a da ne peče grlo trebaju ti još dve izopropil grupe na polifenolni lanac molekula. To je to. Momak, idi naberi tri-čet'ri kila, ubaci i okreni na zabavu.''
Nakon pet i po sati kuvanja i konzumacije proizvoda od strane direktora, izašao je nov opijat na domaćem tržištu i u regionu. Krajem avgusta je počeo izvoz u Australiju i Ameriku.
Svakodnevno sam odlazio na moje ''tajno mesto'' pod izgovorom da učim. Roditelji nisu ništa sumnjali. Od svake prodaje sam imao 30% što je za jednog školarca bilo sasvim dovoljno. O, ribama da i ne pričam.

Jedva čekam prvi septembar. Znanje je ipak znanje.

- Šta je bilo pičke, a? Ćutimo?