Fizička pojava gdje je masa cjeline uvijek manja od zbira masa njenih dijelova. Po Ajnštajnovom principu ekvivalentnosti mase i energije ta je razlika masa pretvorena u "energiju veze", u narodu poznatiju kao keš. Suprotno stanovistu naucnika da se defekt javlja samo na kvantnom nivou čestica, u zemljama regiona je ova pojava uočljivija, što implicira na moguće propuste Planka, Hajzenberga, Šredingera... i nepotpunost same kvantne teorije.
Negdje u Bosni
Mirko: Vid' ovo, molim te! AAuuu, mater im lopovku jebem!
Slavko: A šta bolan Mirkane?
Mirko: Evo kupio na pijaci po dva kila luka, krompira i gra'a...
Slavko: I šta onda?
Mirko: I onda ja to sad stavio sve na vagu.... kad ono... mili moj... fali kila čitava! Ma vala će mi se napasti muda k'o za slavu pop sarme!
Slavko: Đe će t' duša jarane, mojne tako... to ti je tzv. "defekt mase"
Mirko: Nemoj men' te kul'narske fazone prosipat'... Što u Švici nema defekta?
Slavko: A to je zbog lošeg obrazovanja kod njih. Zato sa ponosi svojom zemljom. Vidiš, u nas intelektualci i na tezgama rade i ne stide se!
Simpatična situcija (koja me uvek vrati u detinjstvo), u kojoj malo hrabrije dete, koje nije od malih nogu držano k'o malo vode na dlanu, dolazi majci svo krvavo (ne plačući), i saopštava šta se desilo... Neretko drži polomljenu ruku, ili vuče iščašenu nogu...
Eh... Današnja deca... tc, tc, tc...
Ispadne im kašika
MAAAAAAaaaaMAAaaaaa...aaa...aaa!!!
(ne daj bože, da ono slučajno padne! Morao bi novi punto da mu kupiš, da bi prestalo da kuka!?)
Omiljena Edipova tamburaška pesma
Nema nema nema ona nikoga, ona voli samo mene jednoga..
Pitanje koje postavlja kćerkica mami u poodmaklom stadijumu trudnoće.
Takođe pitanje zbog koga vredi makar razmisliti da li zauvek da batalite pivo?
Razlog nezadovoljstva kod dečaka koji vole incest.
Kažeš iz zajebancije ćaletu kada ti prigovara zbog nečega.
Ćale: Alo magarčino, skidaj te noge sa stola!
Sin: Ovo je moja očevina. Idi na svoju, pa određuj pravila.
Ćale: Ma, kad ti zviznem jednu očinsku biće tebi moja očevina. Skidaj noge odatle!
Sin: Evo, evo. Zezam se. Što si nervozan.
Zlatno pravilo u detinjstvu o hrani.
Prevedeno sa studentskog srpskog, značila bi: "Profesore, da li mogu da pokušam da se nalupam za šesticu?".
Rečenica kojom smo u najavi žigosani.
Ali ne, ti si pametan. Imaš opšte obrazovanje (čitao si kao klinac 1000 zašto, 1000 zato) i čuo si od sedog Radeta iz čitaonice da se kod tog profe polaže i sa loše naučenom skriptom.
Ulaziš u kabinet spreman da pocepaš ispit kao litar Step soka u avgustu!.
U tebi se ne odaziva đavolčić koji bi da šapne da ćeš bre izvesti magiju iz Kabale, nego položiti. Cepaš papir iz sveske, mudro se mrštiš; obrve se spajaju i izgledaš kao Suzan Bojl.
Vadiš cedulju, samopouzdanje ne jenjava; prosipaš mudrost na koncept kao Roko Sifredi semenu tečnost u staru kuju koja nema da plati za opravku cevi u kupatilu.
Onda te prozove...i terarijum tvog uma puca, te insekti krivice sada beže na svakoga. Pa nisi ti valjda kriv šospao?
....
-Dončić, neka uđe! Ajde, kolega, sedite, dajte mi cedulju..."Mikroekonomija i institucije".
Krenite, molim..-Izvinite profesore, jel mogu ja svojim rečima to?
-Pa nisam ja udario monopol na svoju terminologiju, haha. Slobodno!
-A? (tupava faca)
-...Ovaj, kolega krenite vi, krenite, svakako da možete!
-Pa ovako...mikro je od grčke reči μικρο što znači malo, Plotin u Enejadama koristi i za nešto što je duhom nezrelo. Mikroekonomija, to znači kao ekonomija u malom. U plotinovskom smislu te reči.
E sad, institucije...pa postoji dosta institucija, imamo državne institucije, instituciju braka...-Kolega, da probate vi ipak u septembru, sigurno ćete tada moći bolje? (sažaljiv osmejak)
............
(izlaziš iz kabineta, hiljadu ljudi oko tebe)
-Kako pita?! Šta kaže?! Jel' te pustio??!-E znači da ne verujete koja debilčina! Traži sve napamet iz njegove knjige da se zna, odmah te zaustavlja ako ne koristiš one njegove usrane termine! Ja izvukao pitanje "Mikroekonomija i institucije" koje sam do jaja znao, a on mene pita o udaranju monopola, znači katastrofa je, mamu mu jebem pokvarenu, to namerno rade da što više ispita za septembar ostavimo!!!
Izraz koji koriste nase mame/tetke/bake kako bi nam dali do znanja da je zenska osoba sumnjivog morala iliti fuksa, drolja, kurva, sponzorusa,...
Mama: Kaze mi komsinica de te vidila sa onom malom, Tamarom!
Ja: Ma da, odvezao sam je samo do kuce,...
Mama: Pazi se ti nje, "opasna" je ona, i mama joj je takva bila...
Ja: ...
------------------------
Baba1: Gledam onu malu, juce napunila 11 godina i vec se voda sa deckom.
Baba2: Aha, ima da bude "opasna"!
Nastao u surovim uslovima naglih promena vremena krajem meseca oktobra, opijen isparenjima iz postrojenja TE, agresivan i nervozan jer je tu kad mu vreme nije. Pametniji, izdržljiviji i lukaviji od svoje kilave letnje braće, zuji kada bombarder i leti kao Crveni Baron lično. Ni slučajno ne sleće na beli zid nego skoro isključivo na tamne delove nameštaja. Fokusiran na svoj primarni zadatak (zajebavanje naivčine koja bi da prespava u toj sobi), strpljivo čeka prvi, najslađi san da dejstvuje i taj obrazac ponavlja do jutra kada mu se misteriozno gubi trag. Neuhvatljiv i neuništiv, jedini lek je da budete strpljivi i sačekate novembar, jer ko je ikada čuo za novembarskog komarca psihopatu?
vi – (tek zaspali)
on – zzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzz…..
vi – Ijao, jebem ti život i sve… valjda će da ode …
on – zzzzzzZZZZZZZ… (pravi luping od vašeg uha do nosa)
vi – (mahnito mlataranje rukom)
on – …………(sve ovo 3x…)
vi – (paljenje svetla. Pola sata gledate svaki cm sobe i ne vidite ništa. Čekate još pola sata i vidite siluetu kod glave, ali niste dovoljno brzi. Pokušavate da dremate, ali vam je psiha već otišla u tri lepe i od spavanja nema ništa…)
on – zlurado se smeje dok čeka da ponovo zaspite i zuji po melodiji imperijalnog marša…
Rečenica koju će ti svaki ljigavac reći u lice kroz ljigavi osmeh radi ispunjenja njegove ljigavosti... Kada ti pomenuti kaže tako nešto u cilju da te isprovocira, da popizdiš i da ga zabodeš a u najboljem slučaju opsuješ, njegova ljigavost dolazi na vrhunac time što će kroz tužan pogled da ti kaže "Šta hoćeš!? Kao nije tako?" A u koliko ga iskuliraš, potrudiće se da smisli dodatak tipa "I kada se kupa, voda joj se sliva niz bradaje"
To mu dođe kao fino, ljgavo prozivanje...
Muka je to kada se ovce izgube. Čobani mladi, đeca takoreći, po čobanskim igrama udare i na ovce često zaborave. A ovce ko ovce, lako skrenu za livadom gdje je trava zelenija ili odu na potok gdje je voda hladnija. Vrleti su to, lavirinti pravi, u potrazi za ovcama čoban lako i zaglavi. I traži, i traži, gore, dolje, i zove i osluškuje i često tako do samoga mraka. Nekada ih nađe prije, nekada kasnije. Ali, doma bez ovaca ne smije.
- Daj da još ovu usisnu korpu povežemo pa ćemo na ručak. Spuštaćemo pumpu poslije, može?
- Bolje da prvo ručamo, vidi koliko je sati, ručao je i onaj što je ovce izgubio. Odmorimo pola sata, sve ćemo danas završiti?
- Može. Ženo, postavljaj trpezu!
Osobe koje bi jebao na nevidjeno!
Besmisleno pitanje za klince u 20-om vijeku, dok u 21-om pitanje dobija smisao.
Odgovor na glupu konstataciju vaseg druga koji kaze da je neka cura lepa(a ustvari je ko kontejner,nego jebiga,njemu je to dobro,jer kako on kaze - "Jebao ne jebao,kurcu vreme prolazi").
Drugar: Aaa, vidi ovu malu, nije losa,nije,nije...
Ja: Alo bre purgeru,jel imas ti oci!?
Drugar: Daj bre ,sta joj fali?
Ja: Sta sta joj fali!? Gle kakva je,ne bi je elektrodom pipnuo!
Drugar: Znas ti mnogo, RKDS( rdjavom kurcu i dlaka smeta!).
Ja: Ooo zivote lutalico! Kupujem ti naocare za rodjendan.
Rečenica koju upotrebljavamo da mami na fin način stavimo do znanja da nam se jelo koje je spremila (slatko ili slano) uopšte ne sviđa.
Mama: "Sine, je l' ti se sviđa ručak? Što ne uzmeš još malo, ionako je dosta ostalo".
Ja: "Lepo je, mama, ali stvarno ne mogu".
Pitanje koje se u ovoj ili sličnoj formi postavlja skoro uvek kada neko okači reakciju ili poster sa pornićarkom.
Interesantno, odgovor uglavnom ne kasni više od trideset sekundi.
Reakcija sa kosookom lepoticom kako sa oduševljenjem na licu otkopčava šlic leviski random jebaču
Propratni komentar: Ono kad otvaraš rođendanski poklonkomentari:
Vukajlijaš 1: Haha, plus i patrik. A ko je dotična ''umetnica'' hehe? Jel zna neko?22 sekunde kasnije
Vukajlijaš 2: Umetničko ime joj je Martina Westwood ;)
Vukajlijaš 3: Nije to Martina, ovo joj je sestra Jacylin Westwood, zar ne vidiš mladež iznad leve bradaje?
Vukajlijaš 4: Koliko ja znam one su trojke i jedino najmlađa ima mladež, samo ne mogu da se setim sad kako se zove.
Vukajlijaš 5: Lexi Westwood.
Opravdanje za sve.
- Au koliko ti je dupe, moraš malo na aerobik.
- To je genetski, vežbe ne pomažu!- Ništa ne učiš, opet ćeš pasti sve ispite!
- Učim ja nego, genetika je kriva, otac mi je studirao 9 godina...- Je l' ti nije glupo da menjaš ribe ko čarape, daj uozbilji se imaš 35 godina!
- Eh... Krv nije voda... Deda mi je bio šmeker, varao je babu dokle god je mogao da hoda...
Odavno je već prohujalo vreme kada je nešto trebalo da se uradi. Momenat kada je bilo hitno i kada je samo gorela kuća već je prepišan i ha haj. Sada je ostalo samo da se spase što se spasti može i makar malo da se ublaži sranje.
Ova rečenica se izgovara kada sagovorniku pokušavamo da objasnimo ozbiljnost situacije u kojoj se nalazimo i njome ga požurujemo da što brže reaguje, makar malo da se vade fleke. Koliko god može.
- Spomenka ja bih doveo ovog mog mazgova sada kod tebe.
- Nemoj sada kumim te, dolazi mi delegacija iz Opštine.
- Moram. Sad il' nikad.
- Pa kud je zapelo Stanoje, ako si čekao do sada, može i jedan dan da sačeka?
- Sada sam tek saznao da ništa nije uradio po tom pitanju. Dvadeset pet godina ima. Zastraniće.
- Dobro bre, polako, pa ne gori kuća.
- Ma kak'i polako. Kuća je već izgorela, nego idemo unutra da vidimo je l' papagaj ost'o živ. Za dva sata putujem nazad u Nemačku. Ako ga sada ne dovedem da jebe, ode on u one gejove garant. Upropasti ga ona majka.
- Dobro, dobro, kad je tako dovedi ga. Ubaciće njega Spomenka između Opštinara i delgacije zemljoradnika iz Angole, pa ću mu oživeti papagaja očas posla. Ima da cvrkuće k'o slavuj.
Nesnalažljiva osoba, potpuno zavisna od svojih roditelja. Samo ga broj godina čini odraslom osobom, ali ponašanjem je još u vremenu vrtića i jaslica. Da nema njihove mame ili tate, umrli bi posle pet dana za njima. Ne od tuge, nego od nesposobnosti da išta urade svojom rukom.
Takav drugar ne zna ništa da skuva i napravi za jelo, ne zna da opere i osuši veš, da pospremi kuću, zameni točak na biciklu, da uplati u pošti uplatnice, da vrati osigurač u kutiju kad ispadne ili da se sam spremi za letovanje. Uvek će biti nekog starijeg (mame) da mu to sama uradi a on samo da ode i da se zajebava. Tipična dijagnoza je razmaženost za koju su sami roditelji krivi. I ostaje takav ceo život do trenutka kad mu roditelji bace kašiku. Posle će sam morati da se brine o sebi, ili će prosto imati voljenu ženu da sprema za njega i za njim kao što mu je to mama radila do sad.
1: Jel si se spakovao za letovanje?
2: Ma jok, keva će da me spakuje...
1: Alo, keva te pakuje? Imaš osamnaest godina a keva te pakuje, umotaš samo odeću u kofer i uzmeš malo lične higijene i to je to, šta ima keva da te pakuje? Aj onda pošto nemaš nikakva posla, da sad, lepo odemo do Ade da se provozamo bajsevima.
2: Ne mogu brate. Vidiš, guma mi je izbušena. Imam flekicu i pumpu ali ne znam kako to da uradim kako valja, trebaće mi sat vremena, a biće kasno tad.
1: Au jebote, jel me zezaš? Za pet minuta umočiš u vodu, nađeš trn, staviš fleku, zalepiš, montiraš i naduvaš gumu, kakvih crnih jedan sat! Jel znaš nešto sam da uradiš?Pa tebi mama ti još briše dupe bre! Da neće možda keva da ti zakrpi gumu? Probudi se...
2: Ne briše me od sedmog razreda brate, ima tačno šest godina!
