Pitanje koje postavite sami sebi kada vidite osobu koja je izasla u grad u trenerci i patikama za trcanje(ime ne smem da pomenem)!

Nemate zašto da se sekirate. Ima ko je zadužen za to. Da, ja, a ko bi drugi? Aj'te, molim vas, pa nemojte da se vređamo. Naravno da umem, pa valjda me poznajete. Kad sam ja nešto zajeb'o, nikad. Uostalom, zar ne vidite koliko odišem samopouzdanjem? To znači da znam.

Iz očiju alfa mužjaka - običan nemač pojma, muškarac bez ikakvih šansi kod žena. U stvarnosti - poslednji trsitelj neke ribe. "Zapečatitelj" rupe. Stavljač parafa. Za razliku od alfa pičkice - defloranta, koji samo skine mrak i ubrzo nestane, kao i ostalih beta, eta, lambda i omikron mužjaka, koji ostaju manje ili više upamćeni, omega mužjak ostaje zapisan kao poslednji. Fora je samo što je malo ko siguran da je the last one.

Razgovor studenta sa majkom prilikom telefonskog poziva.

Izgovor za nešto što je davno učinjeno i preko čega bi se trebalo preći i obrnuti krug. Najčešće se čuje od djevojke za kojom si bio lud, ali ona je u tebi vidjela slabića, čovjeka koji nema karizmu i budućnost ispred sebe i olako te pomela pod tepih svojom metlom od egoa.

Sada kada si postao neko i nešto, kada više nisi onaj dječak koji iz prikrajka gleda u njenom smjeru nadajući se da će ona pogledati u tvoje oči, a ne u poderane patike i polovne somotne pantole dobivene od tetke iz Njemačke, u njenim očima više nisi samo jedan od mnogih, sada si onaj koga ona želi. Ali ne, ne ide to tako, mala moja. Ne daje se čast tek tako za komad mesa između nogu. I tigar sebi puši kad mu tigrica ne da.

Kažeš da si se promijenila i da voliš onog momka u meni koji sam prije bio? Dobro, možda se i ja promijenim, pa budem onaj stari i zavolim te, jer ovaj "novi ja" sigurno neće. Dotad nastavi da meteš.

Kažite to srednjoškolki koja je saznala za nepoželjnu trudnoću,zbog koje ce morati da prekine školu(takodje nepoželjnu,ali preko potrebnu). Tu istu rečenicu, ta ista srednjoškolka nudi kao izgovor svojim roditeljima.

Tema za pismeni u svakom polugodištu svakog razreda osnovne škole. Sastav koji je zajebao i Proleće. Pitanje na koje nevoljeni ministar prosvete i gomila nastavnika srpskog jezika pokušava naći odgovor preko đaka, njihovih roditelja, rodbine i komšija.

Pojavom ekstremno brzih fudbalera, sportski komentatori bivše SFRJ su se više puta u toku meča ujedali za jezik, pa su tek onda krenuli oprezno.

Ono se zapitamo kada cujemo da Marija Serifovic ima decka.

Svako je u svom detinjstvu imao nekog jezivog lika u komšiluku koga se plašio. Imate 5, 6 godina, igrate se na ulici, kad nailazi On. Čupav, zapušten, ogromna neuredna brada, izgužvana odeća u kojoj ga stalno vidite, prazan i izgubljen pogled, kao da ne primećuje ni vas, niti bilo šta oko sebe, lagano se kreće, deluje poput neke prikaze. I čini vam se da bi prošao kroz vas da se ne pomerite. On se približava, sve prestaje, svi stojite i gledate ga sa strahom dok prolazi. Zatim zvučno odahnete kad ode i počinjete da nagađate šta je s njim. Niko ga nije čuo kako priča, možda je bolestan, možda je manijak...a nikako da shvatite zašto vaši roditelji za njega kažu da je dobar dečko.
Posle prođe neko vreme, prestali ste da ga viđate, porasli ste i prepričavate s društvom kako ste se plašili dok ste bili mali i nikad niste shvatili ko je on i zašto je bio takav.
Onda završite srednju školu, upišete fakultet, provedete u studentskom domu nekoliko nezaboravnih godina, sve dok ne postanete apsolvent i na kraju rešite da prekinete zajebanciju i vratite se kući da spremite te najteže ispite koji su vam ostali. Navalite na knjigu i učite mesecima, ispit za ispitom, jer nemate kintu, a mator ste konj. Sve slabije izlazite, učenje vas mučno isrpljuje i sve drugo osim knjige vam postaje nevažno. Ne sećate se ni kad ste se poslednji put videli s društvom.
I onda jednog dana kad ste napravili pauzu i izašli na vazduh, prolazite pored nekih klinaca u vašoj ulici koji su u međuvremenu porasli i čujete kako vam šapuću iza leđa: "Eno ga onaj jezivi!".
Dođete kući, stanete pred ogledalo, pogledate svu onu kosu i bradu u koju ste zarasli poslednjih meseci i vidite onog istog tipa kojeg ste se plašili dok ste bili mali. I tek tad vam postane jasno...

Pitanje prosecne tezine za 200.000 u kvizu "Visoki napon".

''Odgovor'' koji dobijaš od majke kad je teraš da ti brzo spremi nešto za ručak, a niti si nešto valjano radio, niti išao u školu, jedino si od ranog jutra boravio za kompom.

Kaže se za izuzetno staru osobu.

to je kad krenes na pijacu i stavis 2 kondoma u dzep,nikad se ne zna...

Grafit koji je osamdesetih jasno govorio o naslednicima (ne)prežaljenog predsednika. Fenomenalna scena koja opisuje početak osamdesetih može se videti u filmu Balkanski špijun gde brat DJura dolazi u poseti sa nenadjebivim poklonima - toalet papir, jestivo ulje i njeno veličanstvo kafa.
p.s. nisam toliko mator i lud da se nešto preseravam o nekim dobrim stvarima onog vremena, ali ovi balkanski magarci (vodje) koji mole za vize i dozvoljavaju stoci da zauzme ama baš sve što se zauzeti može ne zaslužuju ni da ih se čovek postidi.

suptilni miks povredjene sujete u obliku poredjenja koje udara na najbazicnija osecanja samoodrzanja i estetike. (ima narocitu tezinu za musku polovinu populacije)

Iz nekog razloga, prsno plivanje se u našoj zemlji karakteriše kao ženski stil. Svaki muškarac koji ga praktikuje u vodi, biće u najmanju ruku okarakterisan kao metroseksualac. Ako je plavušan, onda je najeb'o.

U dečijim ligama u kojima se takmiče privatne omladinske škole fudbala postoji takozvano "treće poluvreme". Ono služi da bi roditelji netalentovane dece dobili priliku se hvale slikama svojih miljenika sa utakmice.

Deca koja učestvuju u ovom periodu igre nisu svesna da ništa što oni urade ne utiče na krajnji rezultat jer se računaju samo prva dva poluvremena i da su na terenu jer je to jedini način da vlasnici omladinskih škola fudbala navedu njihove roditellje da i dalje plaćaju članarinu.

Ovakva deca se navikavaju da im roditelji rešavaju probleme i neretko su nesvesna stvarne situacije u kojoj se nalaze jer od zlatnih rešetaka svog kaveza nemaju dobar pogled na svet.

Dešava se da ova deca kasnije, uglavnom pod uticajem sredine, dobiju nagon da pobegnu iz senke svojih roditelja i bez predumišljaja odbacuju svaku njihovu pomoć jer počinju da shvataju šta im ta pomoć donosi.

U koliko neko nikad ne dobije ovakav nagon, on će i u odraslom dobu ostati derište nesposobno za život, podložno manipulaciji, lako će nasedati na prevare i drugi neće imati puno poštovanja prema njemu. Za takvog čoveka kažemo da se vidi da je igrao "treće poluvreme" kad je bio mali.

Fazon kojim roditelj iznova i iznova natera dete da prizna šta je uradio, ne bi li kasnije bio darovan za delo koje je učinio. Ko priznaje, pola mu se prašta nikako ne pali ovde, to je kao i uvek navlakuša da dete brže prizna koje je sranje napravio.

Šibica.