Jedna posebna vrsta reklama, koja je možda i najmanje iritirajuća, a to je najverovatnije iz razloga što se bavi nečim što ekstremno gotivimo, a to su meso i mesne prerađevine, tako da i ne mogu pretarano da zaseru.

Dobro, Srbija je to, mogu da zaseru, ali za sada moderni trendovi advertajzinga još nisu načeli tu granu, tako da osim kiksa sa onim malim, debelim, plavim, kovrdžavim, rumenim somom od deteta, nisu imali drugih grešaka.

Generalno gledano, u ovim reklamama je najlakše pogoditi suštinu. Stavi sliku nekih gotivnih kobaja, kulena, pršute i suvog vrata, na vr' ekrana neka se pojavi ime tvoje firme i ljudi od toga najverovatnije neće ni čuti glupi slogan koji ti je marketinška agencija smislila za tu reklamu, a da budemo iskreni, ovde i nije baš toliko lako napraviti pravi slogan. Zato je dobro što nije bitno.

Patološki lažov, prvoklasni lažov, lažovčina.
Toliko uverljiv da je teško provaliti kad laže, valjda zato što živi svoju laž, toliko se uigrao u tu igru da on zaista veruje u to što prodaje. Gleda te u oči i laže, ti znaš da te laže, a opet se zamisliš. Verovatno bi se i detektor laži počeo pušiti, a ne čovek.

Svi znaju bar po jednog takvog koji stalno nešto mulja, nadimak koji se nametnuo za te likove je "Istina".

Izraz kojim se opisuje polovni automobil prilikom kupovine ili prodaje.
Kada vam neko kaže da je auto kao čaša, to znači da je verovatno udaran, da kilometraža nije prava i da u njega brzo po preuzimanju treba uložiti par stotina eura.

Kako bi se pobeglo takvoj rizičnoj kupovini, postoji običaj da se sa sobom povede čitav tim stručnjaka, električar, limar, mehaničar itd. koji treba da potvrdi tvrdnje da je auto zaista kao čaša, odnosno da to nije.

Najčešća konverzija kod Roma

Konobarica koju je gazda kafane oženio.

Jedan čovek iz nekog zaseoka udaljenog od najbližeg sela bar 5-6 kilometara.On poseduje automobil i ima skoro svakodnevne obaveze u najbližem selu, koje igrom slučaja ima prodavnicu. Kako je dobar s novcem, on vešto smišlja taktiku da zaradi na svojim komšijama i ostalom klijentelom iz zaseoka u kojem nema prodavnice, a svakako su neophodne životne namirnice, tako da kupuje u selu pivo, šećer, kafu i slično i prodaje po marži od bar 40% u svom zaseoku sa izgovorom da je, jbg, morao da plati gorivo.

Odreći se vekovnog porodičnog bogatstva. I pored razumnih argumenata za tako nešto, čovek se teško odlučuje na ovaj čin. Prodati očevinu, bilo da su to jalovih par ari, bilo brda i doline, plodne njive i vinogradi, svakako će okolina osuditi svakog nesrećnika koji počini ovo skrnavljenje rodoslova, mukom stečenog, znojem obasipanog i brižno negovanog kroz generacije. Najveći greh odmah posle prodaje kućnog praga. Koliko samo očajan neko treba da bude da bi se odrekao ove duhovne svojine zarad šake novca.

Glumac koji je televiziji prodao sebe kao prodavca Frikomovog sladoleda.
Ne zna se ko bi mu na ulici zaista prišao da kupi sladoled, kad je stariji i od Krkobabića četri dana(godine)..

Djubre....ali jeftino!Odlicno se prodaje zbog popularne cene,ali nisam u zivotu probao nesto odvratnije.Ukus soka je kao kad bi ostavio sitnu piljevinu da se natopi u vodi ,jedno pet dana i da dodas malo mirisa i boje.Inace,"La Vita"sokovi se NIKAD ne kupuju za kucnu upotrebu(koja bi trebala i da bude zabranjena),vec samo za veca okupljanja,gde se gleda svaki dinar,gde je promet veliki i nikog nije briga za kvalitet zato sto je dosao da pije dzabe.

Suptilan način reći nekome, pretežno mušteriji -jebi se rođake, ajmo paljba, ko te kara i slično.

Potencijalni partner muškog pola.

Dva obavezna pitanja medju klincima kad jedan drugom nešto prodaje.Onaj koji kupuje pita koliko tražiš da sazna koliko to košta jer neće prvi da pita da ne bi dao preveliku ili premalu cijenu.Drugi klinac uvijek daje odgovor:Ne znam,koliko nudiš,jer ne zna ni sam koliko ta stvar vrijedi i boji se da ne da preveliku ili premalu cijenu i da mu ovaj ne odgovori:jebi se puno je ili da samo šuti i da ga zajebe i jeftino kupi

Dođeš kući, ispovraćaš se sočno kroz prozor na očigled roditelja, zagrliš kevu i kažeš joj da je voliš a ćaletu čestitaš što te je dobro vaspitao zatim lepo otmeš burazeru ćebe i legneš na patos da spavaš.

Ujutru se naravno ničeg ne sećaš i ne kapiraš što te ćale kulira a keva umire od smeha...

Po mnogima glavno merilo kvaliteta neke robe - ako ne znas sta je dobro, pitaj sta je skupo.

Viski je vrsta pica koja se pravi od jecma.Obican viski je ,obicno djubre i zato ga niko ,kao takav i ne prodaje.Ono sto se na trzistu moze naci su mesavine(blends).Cuveni Setac je mesavina 40 ili vise vrsta raznih viskija.....osim ako ne dolazi iz Subotice,jer je onda u pitanju otrov!
Viski je postao fensi pice,zato sto ga bije glas da od njega ne boli glava ujutru.Doduse i cena ima tu neki uticaj....

Onaj koji kaže berberu da nije zadovoljan frizurom kad mu ovaj stavi ogledalo izaviše potiljka i ponosito pita "je l' valja". Onaj koji kaže ciganinu koji prodaje lubenice da mu načne drugu, pošto ova nije dovoljno slatka. Onaj koji devojci za prvi ručak koji mu je napravila kaže da je mogao biti malo slanji. Onaj koji se razočarao kad je Andy Dufresne pobegao, kad je William Wallace zavapio "FREEDOM", onaj kom je život Forrest Gump-a bio prazan. Onaj kom je tudja sreća dosadna, a tudja nesreća još dosadnija. Onaj kom je život težak, jer ne želi da bude lakši!

To je najveći baja iz sela, lik koji ima 100+ kila i koji obično prodaje paradajz i paprike na pijaci, a njegovo zaduženje je da uoči utakmice zaprijeti sudiji da domaća ekipa mora pobijediti. Jedan od pripadnika pretećih vokala.
Život ga nije mazio, od malena ima mane u glavi, omeđenog je vidika, tj. vidi samo pravo. Radi za tri pive po utakmici, a ponekad dobije i parče mesa nakon utakmice, kada gazda kluba počasti igrače i stožer kluba sa janjetinom.

Duhan ili kotroban,izraz za domaći duvan.
Cigareta se savija ručno,u karticama,ili kako danas kažu rizlama,
i korišćenjem istog na javnim mjestima rizikujete da vas automatski proglase za narkomana.
Od uvoznih duvana za savijanje tu je još i drum,međutim pored sve globalizacije teško se nalazi jer mu cijena nije baš pristupačna.
Za razliku od raznog smeća koje se u vidu cigareta prodaje po trafikama,u ovom slučaju makar znate šta pušite.
Uzročno-posledično su nastajale morava,drina bez filtera,57...

Mesto gde većina adolescenata iskaljuje svu frustraciju kačeći brda slika, psovki, loših viceva, privatnih poruka, video snimaka svojih ličnih trenutaka itd. Naizgled, to je dobar način da istroše svoj bes ili sujetu, a ne da se blamiraju u školi ili negde drugde. U stvarnosti, većina veb stranica pažljivo čuva svaki detalj iz njihovih života i to potom prodaje reklamnim agencijama. U ekstremnim slučajevima, neke (poprilično sujetne) tinejdžerke čak i okače svoje privatne slike tako da ih svako može videti, a posle se šokiraju kad vide posledice.

Čak i najbolji vic može da ostavi jadan utisak ako ga ispriča neko ko ne ume. Zato postoje ljudi koji i od najbezveznijeg mogu da naprave opšte veselje.

LJudi koji umeju da ispričaju viceve se obično visoko kotiraju u društvu i uvek su okruženi ljudima željnim smeha. Sa njima je prosto nemoguće pričati a ne držati osmeh na licu.