Posle pomeranja dupeta nekom seljaku (rekao mu je da se male pavlakom, da zena umuti jaja i ispe mu na glavu, da se on i zena gadjaju paradajzom...a seljak ga znao u toj emisiji 5 puta) nazove ga neki normalan lik i kaze:
-Samo da vam kazem da ste vi najpametniji covek na televiziji...dovidjenja...
a Milan mu odgovara:
-Pazite, ja ne mogu da izmenim ceo svet! Ali mogu da pomognem pojedincima, i pokazem celom svetu kakvo je stanje zaista...

Milan Obrenović
Kako je Milan još bio maloletan, formirano je namesništvo. Glavni namesnik, Blaznavac, voleo je da veruje u priče kako je bio jedan od mnogobrojne Miloševe vanbračne dece, a podsvesno se nadao da će se u međuvremenu promeniti ustav, što bi njemu omogućilo da postane srpski knez. No, kako se to nije ostvarilo do trenutka kada se Milan opunoletio, mogao je samo da okači kopačke o klin. Drugi član namesništva, Jovan Ristić, bio je kljun. Tačnije, s obzirom da nije voleo ratove, da je bio obrazovan (kod velikog nemačkog istoričara Leopolda Rankea) i da je preferirao diplomatiju, a kako Srbi smatraju da je diplomatija za... dobro, neću da se ponovaljam, elem Ristić je bio tvrd orah, i po mom skromnom mišljenju, uz Nikolu Pašića najbolji diplomata koga smo ikada imali. Treći namesnik je bio neki Gavrilović, a njega zaboravite.
Iako možda nikada kao dete nije planirao da postane šef države, Milan nije bio ni malo glup. Slično dedi-stricu i sinu dede-strica, preferirao je diplomatiju. No, jedna od prvih stvari koju je uradio, bila je da objavi rat Turcima, i to na nagovor iste one fatalne žene, koja se posle nekog vremena vratila u našu priču- Rusije. Bilo kako bilo, u dva rata vođena narednih godina, Srbi su najebali ko Hitler u SSSR-u 70ak godina kasnije. Što je bilo glavno, kada su Rusi organizovali pregovore u bugarskom gradu San Stefanu, ispalili su nas ko raketu, jer nam nimalo nisu držali stranu, stvorili su Veliku Bugarsku, u čiji sastav je ušao i Srpski bermudski trougao, a iznad svega- ponovo smo izvisili i za međunarodno priznanje.
Milan je tada shvatio da se sa Rusima ne može poslovati, a na njegovu sreću, ubrzo je stigao poziv od nekoga ko je bio konkretan- od Nemaca. Pošto su posle sopstvenog ujedinjenja poslali opasan kurac, imali su prava da im se nešto ne svidi. Konkretno, nije im se svidelo što se jedan ruski satelit (Bugarska) opružio po celoj jugoistočnoj Evropi i smatrali su da 3 moćne balkanske zemlje, i još pride Crna Gora, treba da podele poluostrvo na ravne časti. U Berlinu je zakazan novi kongres.
Milan je shvatio da ovog puta nema zajebavanja. Pozvao je Jovana Ristića i rekao mu da vidi šta može da uradi. Sluđen ko picopevac kad treba da jebe sjajnu ribu, Ristić je otišao do svog profesora, Rankea. Ispostavilo se da je i nemački kancelar, Bizmark, bio Rankeov student. Tako je preko protekcije, Ristić uspeo da se sastane sa Bizmarkom, i štaviše, da ostavi dobar utisak. Strategija je bila sledeća: zahtevati da se obnovi Dušanovo carstvo, insistirati na tome, a onda biti srećan kad se dobiju makar i Srpski bermudski trougao i međunarodno priznanje. Iako Ristiću (s obzirom da Srbija još nije bila priznata) nije dozvoljeno da prisustvuje sednici, plan je urodio plodom: Rusija, Velika Britanija, Austro-Ugarska, Nemačka, Italija, i iznad svega sama Turska, priznale su Srbiju, Crnu Goru i Rumuniju, samo da ih više ne slušaju kako kukaju, i dali Srbiji onaj jebeni Bermudski trougao, upakovanog sa sve mašnicom.

Narednih 8 godina, sve je išlo kao po loju za ovu zemlju. Srbija je počela da se gradi i urbanizuje. Organizovani su prvi slobodni izbori, na kojima je Milan dobio glasački aparat za svoje ideje i zamisli. A jedna od prvih je bila genijalna: "Srbija nezavisna, pa da nije kraljevina. Pu majku mu, gde to da bude!". No, da bi se neko proglasio za kralja, morao je da obezbezbedi podršku barem drugih kraljeva, a najbolje nekog cara, koji bi sve to protežirao. Milan se odlučio za Austrijance- car Franc Jozef se saglasio da Milan bude njegova sponzoruša, ako Srbija postane austrijski satelit. Dil!
Zapravo, ovo i nije bilo tako loše po srpsku privredu. Stigle su velike investicije, saobraćaj poboljšan izgradnjom pruge Beograd-Niš, pokrenuta rana industrija. A onda, Milan je shvatio da se smorio. U takvom stanju, čoveku se svašta pričinjava, a njemu se učinilo da Bugari planiraju invaziju na Makedoniju (na koju je Srbija bacila oko). I tako je izbio rat. Milan je lično otišao da nadgleda borbe samouveren u pobedu. Danima su do dvora stizale samo glasine šta se događa na frontu (baš u linkovanom kontekstu). Spominjalo se da se borbe vode kod neke tamo Slivnice, ali niko nije znao rezultate...
Sve u svemu, Milanova žena (kraljica Natalija), organizovala je svečan doček za Milana i oficire na tek otvorenoj privremenoj glavnoj železničkoj stanici (koja je i danas, 126 godina kasnije, na istom mestu... privremeno). Ono što nije objavljeno, jeste da je Srbija zapravo ponovo najebala u ratu. Zapravo, ne znam da li ste primetili, ali mi koji za sebe tvrdimo da smo ratnička nacija, od izbijanja Prvog srpskog ustanka, do Milana, vodili smo još 4-5 ratova, a moglo bi se reći da smo pobedili samo u jednom (Drugom srpskom ustanku). Pravo čudo što smo za 80ak godina postigli to što jesmo. Bilo kako bilo, Bugari su bili plemeniti: nisu tražili nikakvu teritorijalnu odštetu, samo novčanu. A visina naknade? Prava sitnica! Zapravo, toliko simbolična cena, da je još Titova Jugoslavija plaćala Bugarskoj rate za Milanovo ubijanje smora. Još su jedno 2-3 godine protekle u gušenju seljačkih buna i rešavanju dvorskih spletki. Tada je Milan, ničim izazvan, abdicirao. Dok se njegov sin Aleksandar pripremao da preuzme presto kad se opunoleti (o tome ću, iz dužinskih razloga, pisati u narednom delu), mestobljustitelji (među kojima je opet bio nesrećni Ristić) su ponovo vladali. Za to vreme, Milan (inače, taze razveden) se vukao sa pariskim i bečkim kurvama. Narednih 10ak godina je povremeno dolazio u Srbiju i najzad rešio višedecenijski problem, formirajući profesionalnu vojsku, koja sve do Slobovizije neće na duge staze izgubiti ni jedan rat. Ipak, sve se završilo, kada mu je rođeni sin zabranio povratak u zemlju, posle čega je umro od upale pluća u Beču, a po sopstvenoj želji sahranjen je u tadašnjem inostranstvu (sa akcentom na tadašnjem).
No, šta je sve bilo posle, naravno, u narednom delu.

Milan Babić je dolazio jedno jutro, sećam se, devedeset treće, kod mojih na slatko, seo je na kauč i tačno su mu pantalone otkrile crne čarape s romboidom i bele nesunčane krakate noge ispod, nosio je neke široke pantalone malo prekratke u skladu s tadašnjom modom, ali ne, ništa to nije kvarilo njegovoj gospodstvenosti čak je i dodavalo, temeljno je lizao kašičicu od meda i hvalio slatko - tolka je bila njegova moć sugestije gospodstva da niko nije ni primetio da nije ni tako slatko od šumskih jagoda nego se meda uvatio i kusao kusao sve dok dno tegle nije video, onda je uzeo od mene ono čime se prave baloni od sapunice – sipali smo tu tečnost za suđe i vodu i duvajući u to napravio od mehura divnu repliku kredenca.
U taj kredenac sam odmah ušo i igrao se celo popodne sve dok nije nestao gore pod obalcima.

Žao mi je, nikada neću biti gospodin kao Milan Babić.

- I, brate, kako bilo sa onom malom sinoć?
- Ma ništa konkretno, radili Toplica Milan i Kosančić Ivan pa se raziđosmo. Valjda će da bude nešto sledećeg puta...

Halo? Molim Vas da pogodite moje ime i prezime!
Milan:
Sta da..? Vase ime i prezime?
Evo ovako... odete u vasu spavacu sobu.. pored kreveta se nalazi nocni stocic.. on ima fioku.
U fioci je jedna MALA BRAON KNJIZICA!! NA NJOJ PISE LIIICNA KAAAARTA! E sad kad otvorite tu knjizicu na prvoj strani procitajte Vase ime i prezime!
Dovidjenja, prijatno....

Milan :Gospodjo, vi imate Indijana Dzons magiju, ne brinite se vi nista, sad cu da je skinem *POCNE DA PEVA PESMU IZ FILMA* tam taramtam tam taram tam tarmtam tam tam tamtamtam. Evo, gospodjo, sad ce sve biti u redu.

Počinje emisija Dejana Anđusa

Anđus:Kratak uvod u emisiju...
Anđus:Naš večerašnji gost je Milan Živadinović!Dobro Veče!
Živadinović:Dobro Veče!
Kamera zumira dotičnog a ispod njegovog imena
režija ispisuje njegovu titulu ''TRENERSKI BARD''

zove zena tarrot i pita milana....
Pre 2 nedelje mi nestao deda...da li mozete da pogledate gde se nalazi...???
Milan odgovara ...Gospodjo...jel imate dvoriste?
...da imamo...
jel imate bastu?...
imamo,da....
a bunar?....
da imamo i bunar...sto...
pa jeste pogledali da li je deda u bunaru?

A: Eee brate tebi i Ani bas dobro ide onooo vidim super se slažete i to...
B: Ma kakvi bre, raskinuli smo juče, slagali smo se ko Milan Jovanović i Engleski jezik...

Komšija Milan može da sredi da:
* Jelena digne kredit za auto
* Mira i njeni dobiju vizu za Dojčland
* Ivana ode da studira u Francuskoj
* Đoka iz Užica dobije mesto na internatu u BG i završi DIF
* Tijana dobije posao, da se dete ne muči, bila odličan student prava
(9.64 prosečna ocena)
* Jovan nađe majstora koji sređuje kuplung na Merkuriju (kupio ga tkđ
preko Milana, koji je sredio polovnjaka iz ambasade SAD-a)
* Teta Lela ode u penziju

I slično!

Jednog 31. decembra pocinjao je dnevnik na RTS-u kad umesto spikera dnevnik najavljuje glavom i bradom Mika Oklop. Umalo nisam pao sa stolice zbog prizora ili onoga sto je rekao, a rekao je: Dobrovece, ja sam Milan Oklopdzic – a vi niste. Ovo je drugi dnevnik. I toliko ... dnevnik je nastavio da vodi onaj spiker sa cvikerima. Tada sam ga poslednji put Video.

- Čujem bilo fino neko druženje sinoć.
- Jeste. Rakijica, vino, kobaje, Milan lazio...
- Šta, ponovo prenose Kalčo na Pinku?
- Ma ne, mi smo gledali uživo. Na Milančeta startovao prvi stepenik čim što je ušao u kazneni prostor. Nije mučenik mogao da ustane. Ćale ga je čuo, izaš'o pa ga je napenalio.

Milan : Ponovite 15 puta " da se pomirim sa sinom "
- " Da se pomirim sa sinom , da se pomirim sa sinom . . .

A: Za ovaj rok ću izaći na sve ispite,ona tri što sam preneo i ova dva što su mi ostala, dva su mi sprdnja, dva ću prepisati, i ovo ću isto nešto smuljati, ali daću i što je najbolje,prelazim na budžet.

B: Daj bre ćuti. Lažeš kao Milan Tarot.

-Kada ćemo moja porodica i ja prestati da budemo podstanari?

- Tarot kaže... Čim kupite svoj stan

Milan Rakić - Iskrena pesma

O, sklopi usne, ne govori, cuti,
Ostavi misli nek se bujno roje,
I rec nek tvoja nicim ne pomuti
Bezmerno silne osecaje moje.

Cuti, i pusti da sad zile moje
Zabrekcu novim, zanosnim zivotom,
Da zaboravim da smo tu nas dvoje
Pred velicanstvom prirode; a potom,

Kad prodje sve i malaksalo telo
Ponovo padne u obicnu camu,
I zivot nov i nadahnuce celo
Necujno, tiho potone u tamu,

Ja cu ti, draga, opet reci tada
Otuznu pesmu o ljubavi, kako
Ceznem i stradam i ljubim te, mada
U tom trenutku ne osecam tako.

I ti ces, bedna zeno, kao vazda
Slusati rado ove reci lazne,
I zahvalices Bogu sto te sazda,
I oci ce ti biti suzom vlazne.

I gledajuci vrh zaspalih njiva
Kako se spusta nema polutama,
Ti neces znati sta u meni biva,
Da ja u tebi volim sebe sama,

I moju ljubav naspram tebe, kad me
Obuzme celog silom koju ima,
I svaki zivac rastrese i nadme,
I osecaji navale ko plima.

Za taj trenutak zivota i milja,
Kad zatreperi cela moja snaga,
Neka te srce moje blagosilja.
Al' ne volim te, ne volim te, draga!

I zato cu ti uvek nesto reci: cuti,
Ostavi dusu nek spokojno sniva,
Dok kraj nas lisce na drvetu zuti
I tama pada vrh zaspalih njiva.

Ja: Ćao ja sam Milan i imam Facebook nalog...(sramotni pogled u pod)
Svi u grupi za odvikavanje: Ćao Milane! (mašu Milanu)
Doktor: Bravo Milane, priznanje je prvi korak ka odvikavanju...

- Када ће моја жена да затрудни.
- Тарот каже: За двадесет минута.
- Али... моја жена је на службеном путу.
- Жао ми је.