Tužna misao koja mi se javila kad sam opet zagroktao pijan, i ja, džaba moj sednodnevni post, moje uvijanje, moj šešir, i ruke namazane kremom koja prekriva ožiljke od sinoćnjeg čokanja-viška koji je bio zacincao, jedna rakija je bila dovoljna da zaboravim ko sam i šta sam ko jelena žigon u kafani s gidrom; sve svoje akademske radove sam popišao i komparativne uvide zasro, visoku nožicu njenu sam zaboravio i noći pune mesečine u Pragu izgazio.
Izbija to iz mene, i ja ne mogu više da vodim dvostruki život, neprijatno se osećam kad ne pijem, ne znam gde da gledam i šta da kažem, kurkuma je dobra za zdravlje, odem u kupatilo doteram se pljoskom, ubrzam stvar, pa se vratim: bogami bilo vam prase za slavu prste da poližeš, ćerka vam se prilično razvila u ramenima, ugalj bre smrdi de ćeš na to da se greješ, jeste, jeste i tu glumi žan klod van dam, sipaj još jednu, ma idemo, idemo, evo ovu i još jednu pa ćemo da idemo, videćemo.
Volim kožuh, paru iz usta,
svrake, zimu i karađorđa
u orašcu,
lice suvo od mraza i vetra
sa cigarom, i pričom o prascu,
Volim kad sagovornik nema sve zube
i ima preko godina pedeset
da priča kako mu u nedelju
banula dva subotara
i on ih poslao kod brata
od strica govnara
s kojim se sudi oko deset ara,
papagaja,
da priča gde mu pala granata
u ratu na tri metra i nije pukla
i o trupcima što su pali s kanata
pa mu precvikali prs,
i gde daju pivo bez kaucije i gde je jeftin oslić
i ko je nosio krs
kad je umro bob dilan,
i dobio pare za taj poslić
ooo-ooo ogromne
slavice mi mojeref.
tad se osećam prijatno
tad se osećam odlično (X2)
