Izraz kojim ja tepam, kad sam baš sentimentalan, svome džointu. Jedino zbog njega mogu da se raznežim i pričam k'o da sam zaljubljen u najbolju pičku na svetu.

Iliti život. Bilo kako bilo, sve se u životu vrti oko govana. Kad ti ide dobro u životu, kažu da te sere ili da te usralo. Kad si loše, kažeš da si skenjan ili da je život sranje. Kad želiš nekog da odjebeš, kažeš mu da jede govna. Kad neko priča nepojmljive gluposti, kažeš mu da mnogo sere ili kenja. I kako god da okreneš, sve se svodi na golo govno!

Jedno od poslednjih zadovoljstava gmaza što po zemljici dragoj mili a čovjekom se zove. Ono što, na kraju, u stadiju vegetacije nalik fotosintezi, ostaje; na putu naniže od toplokrvne zveri ka hladnokrvnom memljivcu običnome, rod starac, potklasa starkelja, familija kupusa: nikom potreban. Pa onda, šta će, u jesen, kad su dani sve kraći i približava se ono hladno, a što nije zima, u inače hladovitom dvorištu naći ugao gde još sunce dopire. Tu klimavu klupicu, tu hromi stočić, tu grku kaficu i sladak ratluk, i da se ogreje na sunašcu još jednom dok zlatni lijepi pauk na rame se spušta s mreže vedrih oblaka. A dal će tamo da bude svetlo ili mrak, tko to zna, daj da štrpne grešna duša od ovoga još malo kad se već ovako besplatno deli, dok još ima. Dok svijetla lopta ne zađe iza ružnih, novih, zgrada, samo si kamen koji skuplja toplotu i ništa više, utrnule svesti, i dosta je i dovoljno je, jer davno su grozni vinogradi života digli slatko grojze, tebi, više, van dohvata, ruke. Život prođe kao kratak san, reče Dučić il Hanka Paldum jebem li ga, il beše ljubav, a to mu isto, pa ostade samo privid ovaj slatki, sunčan, slab, kao zlaćana rakija što ugreje i zgusne na čas raštrkanu dušu, pa se brzo sve rasprši u oblake il otkorlja niz donju ulicu sa ostalim jesenjim listovima i prljavštinom prošlih leta. Malo li je na ovu skupoću, jeftinoću života? Šta te sad boli kurac za sve ono što je bilo, što te jelo, što te boli i bolelo, Sunce, ionako, sve, izmiri.

Inače poznat kao prdež koji praviš ujutro dok si u kupatilu. Ovo je poznato kao “jutarnji grom” i ako uspeš da napraviš dobru rezonanciju, moguće je da će te čuti čitav komšiluk.

Najgora uvreda koja se pravom objektu iz naslova može servirati.
Ma, da si mu reko da ti na sred slave okreči tavan i zameni vodokotlić, pre bi ti udovoljio nego da jede neke tamo bajadere i ruske kapice.
Pa on je prava alfa-muškarčina koja pije samo prepek sa pedigreom, a ne tamo neka seka-persa koja ne zna šta će u životu, pa mora još kolačima da ga sladi...

Naredba pičeta da joj se zakopča grudnjak posle heftanja. Završni ispit tvoje muževnosti, ujedno i najkomplikovaniji test na kome se jednom pada i nema popravnog. Što su dojke veće to je poso teži.- Pa čik uzmi da karaš silikonjerku. Nije da diskriminišem žene sa plastikom u sebi, ali majku mu, biceps mi podivlja dok ne zakopčam.

Najviše se zajebu početnici, posebno ako ih nestašni strikan odvede u kupleraj da ih "časti" za uspešno položenu malu maturu. Nije problem, plaćenica je to, navikla je na samozakopčavanje. Ali to što se mlađano čeljade smori, kada ga ova na podjeb pita da joj zakuje brus, zaslužuje tojagu po leđima. Opet diskriminišem ali to je isto kao da je on nju pitao koliko je 2x5-10. Komplikovano, priznaćete.

Sine, kada je dobro izjebeš, tražiće ti da joj zakopčaš grudnjak. Tu nikada ne smeš da padneš! Pazario sam jedan u Merkatoru da ti pokažem kako se to radi.- Sigurno vam je ovo ćale rekao kada ste ulazili u pubertet. Naravno da nije. Ali bi bilo bolje da jeste. Svakako bolje i primenljivije od bilo kakvog dranja i saveta koji "život znače". Važno je dimaš na umu da sve ovo i ne mere da bude Sizifov posao ako si obdaren za šivenje i imaš tu umetničku crtu u sebi, ali može dosta da se uznapreduje svakodnevnom vežbom.- Mada malo je danas ženki koje bi dopustile da na njima uvežbavaš svoje grudno- zakivačke sposobnosti.

Rezime: jeben pos'o vukajlijaški druže!

Izraz kojim sagovorniku stavljamo do znanja kako držimo do toga da ne postoji ništa što spori da je ono što tvrdi tačno.

Dedina ili babina fraza posle koje treba hitno napustiti prostoriju ili biti spreman saslušati dugu, često nepovezanu priču potkrepljenu sa mnogo suvišnih detalja i nepoznatih imena.

To je osoba kojoj je cilj da privuce paznju na sebe, sto slucajnih prolaznika sto medija! U velikom broju slucajeva ovaj tip samoubice odustane od samog cina!

G-sus Old skul gengsta reper iz Nazareta. Njegova karijera je bila puna prepreka, prvenstveno iz razloga što su scenom čiji je bio predstavnik dominirali jevreji ali je vremenom uspio da pridobije pažnju i naklonost publike. Njegovim versovima su dominirale poruke mira i ljubavi ali znala se provući i poneka kritika na koju se ipak može gledati kao na savjet. Sa ortacima iz geta osnovao je i hip hop sastav A12 čiji su se članovi nazivali apostolima. Nedužan je stradao u obračunu sa protivničkim klanom o čemu svjedoči jedan vers Pontijusa Pilata koji se čuje u pozadini njegovog albuma "Novi zavjet" koji je objavljen posthumno a koji glasi "Uzmite ga vi i raspnite, jer ja ne nalazim na njemu krivice!"

Biti naporan i tvrdoglav.

Ne nije trudna i pred porođajem, već je okinula godinu pa mora da polaže ispit u avgustu.

Poslednja polovina februara. Period dualne prirode: po trajanju, to je proces, po intenzitetu, to je impuls.

Kada pretproleće dune u rog, svaki Eduard Sam koji drži do svog štapa i cilindra otpočne svoju borbu protiv sata, gravitacije, moderne filozofije, starih religija, pravilne ishrane, gradskog prevoza, preuskih ivičnjaka, pretesnih cipela, telefonskih razgovora, sparivanja boja...

U ovakvo delikatnom periodu, ljudi često (Nisam završio! ...nošenja kišobrana, kafe sa šećerom, potpisivanja pisama, brojanja novčanica, rasipanja reči, lažnih obećanja, izdavanja računa, dobrobita zajednice, plaćanja poreza, nacionalnog identiteta, Rui Lopeza, četrnaestog februara kao zakazanog termina seče ruža, poimanja surovosti realnosti, mirenja sa socijalnim istinama, iskazivanja političkih opredeljenja i uopšte posedovanja istih, prljavih stakala, plačnih nimbostratusa, unapred odredjenih destinacija ma i najkraćih putovanja)
...
(.)
...upadaju samom sebi u reč.

Osobe se dele na one koje ne vole novembar i na one koje mrze februar (i na sve one ostale koje sve to ne zanima, dobro, prihvatam, ali dajmo malo širine). Pred novembrom čak i sat šteluje kazaljke da lakše izadje na kraj sa njim. Leto je daleko iza, a novo nije na vidiku. Samo zima koja dolazi, i misli kao "Samo da se preživi, pregrmi, prebrodi, da se stigne do proleća, pa ćemo se prebrojavati. I, mili, vidi nemoj da si sam zimi. Nije to za zajebanciju." Uporedo sa tom pomisli, ljudima koji ne vole novembar javi se san o proleću, koji postaje sve življi kako vreme odmiče.

Osobe koje mrze februar (tačnije, njegovu poslednju polovinu) su redje, ili se to samo tako čini. One ravnodušno pregaze novembar. Njih ni zima ne pogadja previše. Zima je tmurna i hladna pa se manje zamera kad su i ljudi takvi. Oni imaju lek za zimu, ali ta februarska pomisao na proleće koje će neminovno doći, i to veoma brzo, unese nemir u njihove uske vene.

Pretproleće širi pore na još uvek promrzloj koži. Kao kostobolja pred oluju, pretprolećna ludost najavljuje ničim zasluženo novo proleće. Javlja se kod onih koji nikad nisu preboleli prihvatanje uslova korištenja slobode. Pretproleće podseti svog vesnika da je on jednog davnog proleća srce nosio na dlanu, a sada ga čuva u džepu. Sada vodi poslove, pravi planove, prelazi ulicu na pešačkom prelazu. Našao je svoju sreću. Ustvari, dve. Ček, tri. Da, tri brbljive sreće. Ali za to je morao da plati ćutanjem.

Pretprolećni sindrom se lako uoči, ali mu se ne pridaje veliki značaj. To je samo blago samoregulativno ludilo: tiha depresija i tinjajuća anksioznost. Iz daljine uopšte ne izgleda kao godišnji trzaj ribe na udici, koju, nesvesnu svoje pozicije, neka duga nit neumitno vuče ka suvom.

Mili Bože, čuda velikoga!
Šta s' to čuje u NewYorker room-u?
Da l' je crkla struja ili Tesla?
Il' Ameri još sisaju vesla?
Nit' je struja, niti Tesla sinu,
Neg' sam ukr'o vremensku mašinu!
Fejlo dugme, ispade mi starka,
I ja stigoh pred Kraljević Marka.
Četrnajsti vek i p'jani Marko.
Odavde pobeć', neće bit' lako!
Utom Marko vide stranog gosta,
Pa požele da se baci smosta!
Progovara Kraljeviću Marko:
"Je l' si Turčin, majku li ti pravu?
Razbiću ti buzdovanom glavu!"
Odgovaram Kraljeviću Marku:
"Koj' ti kurac! Iz Srbije sam
Ima li WIFI-ja? To ni sam ne znam."
Izenada tada skoči Marko:
"Šta je WIFI stranče nepoznati?
Kol'ko za to treba da se plati?
Šta je to bre i čemu to služi?
Oće l' mi život tako biti duži?"
Odgovaram Kraljeviću Marku:
"To je brate internet za džabe,
Možeš ga koristiti kod babe.
Služi da viš, sve što ti zatreba.
Da l' će Tuci napadati s' neba?"
Tada Marko poče razumevat,
A još uvek kao pička pijan,
Al' nastavlja piti rujno vino.
Opet tada progovori Marko:
"Šta još ima na tom internatu?
Mogu li zaradit veću platu?"
Il' Musinu strategiju naći?
Pa sa vojskom Turcima umaći?"
Odgovaram opet sad već smoren:
"Možeš naći strategije sive,
Sve od igle do lokomotive!
Imaš Hrom, Mozilu i Operu,
Da za Musom osmisliš poteru!"
Marko tada zabezeknut kaza:
"Koji je sad đavo ta Mozila?
Da l' je Turčin il' je dobra Vila?
Kako ja to sve brate da nađem,
Nema šanse sa tim da se snađem!"

Smorio Marko, curi mi slina,
Čeka Bolta vremenska mašina.

Kažem zadnje tada Marku:
"Za to Marko tebi treba modem!"
On će meni tada na svom Šarcu:
"BEŽI STOKO DOK TE NE NABODEM!"

Stisn'o dugme, već sam doš'o kući.
Marko sada od tuge će pući.
Osta' čovek da radi ko moler,
ALI IMA INTERNET EKSPLORER!

slamka spasa. Ono sto ti je poslednje ostalo. Ono sto ce ti pomoci da prezivis dan, nedelju, mesec i godinu. Ono sto ako prodas imaces para koliko nisi u zivotu video. Ono sto ne pustas iz ruku ni sekunde jer moze da se desi da ti ukradu a onda si mrtav covek.

Jedan od sigurnih načina da u zgradi, u kojoj stanuješ, proveriš sve tračeve koji kruže komšilukom.

Stara narodna koja je dokaz da je ponekad bolje ne uraditi ništa, nego raditi nešto pogrešno, nešto što će naneti više štete nego koristi. Udri ciganče dok ne razbije tikvu, po gotovom poslu nema potrebe. Jednostavno jebo ćar vajdu.

Sarkastičan komentar na nečije (pre)rano ustajanje i buđenje cele jebene kuće zbog toga. Koristi se isključivo u gradskim uslovima života jer u selu za njim, iz očiglednih razloga, nema potrebe.

Cela porodica, Ćale, Keva i dve ćerke u ludom provodu.

Poetična, zanosna pojava u sparnim noćima, pojavi se niotkud i izmami na površinu najlepša ljudska osećanja.
Ljubav u kapljicama.