Turnir u basketu u srednjoj skoli.Pre kosarkaske utakmice u svlacionici:
Kapiten:Ajde momci idemo da pobedimo,jaci smo,visi smo imamo Milka,teskog centra,samo njemu dodajte i pobedicemo.
Podkapiten:Tako je momci idemo....a i ako izgubimo niko nije kriv,necemo da se optuzujemo,bicemo dostojanstveni u porazu...
Kapiten: Ajmo svi ruke ovde..KO JE NAJBOLJI ? MI !!!
Poslednja cetvrtina,gubi se sa 10 razlike:
Kapiten: Alo bre seljaci kako to igrate bre nista ne znate !!! Sad cu ja da uzmem stvar u svoje ruke...
I uzima,ide 3 napada od kosa do kosa i naravno promasuje....
Milko:Alo bre sta si sebican pizda ti materina idem ja odavde inace cu da te ubijem......
Milko odlazi u svlacionicu,ekipa ostaje sa 4 igraca,posto nema rezervnih,publika umire od smeha.....
Nikola:Ajde ljudi opusteno,samo se dodajte....
Prolaze 4 napada svako igra za sebe sutiraju svi i ne pogadjaju cak ni tablu....
Utakmica je izgubljena sa 30 razlike...
razgovor u svlacionici:
Kapiten: Alo bre seljaku retardirani sta si napustio igru ???Pizda ti materina mogli smo da ih dobijemo da ti nisi tolko imbecil !!!!
Milko:Sta bre ja,najsebicniji si zbog tebe smo izgubili siso jedna !!! Ne mozes cak ni da skocis.
Nikola(trudi se da smiri situaciju): Alo momci opusteno,desi se izgubili smo pobedicemo sledeci put.
Ova dvojca iznervirano: Sta ti sad oces,ajde cuti,ti si u stvari kriv da nisi sutnuo onaj sut u trecoj cetvrtini,nego da si dodao meni loptu,bio sam sam,sad bi smo slavili....
Podkapiten:Ma bre svi ste krivi,svi ste umisljeni fenseri,pedercine najobicnije....ja sam bio jedina svetla tacka....A i sudija pizda mu materina pokvarena,nista nije svirao....

U tom trenutku ulazi kapiten protivnicke ekipe:
E,momci,svaka cast,evo ruke,bili ste dobri,al eto sreca ja bila na nasoj strani.
Milko:Sta si bre ti dosao,da nam se rugas,a??? A mislis da sam zaboravio onaj lakat sto si me roknuo u glavu kad si krenuo u prodor???Sad cemo mi da ti vratimo....Ekipo,drz' ga ne daj mu da pobegne,ubi ga bre !!!!

I eto tako je ekipa opet slozna......i dokazala da je dostojanstvena cak i kada gubi.....

1 sloj kifle: Nakon što konačno pristaneš da se ženiš/udaš, počinje mučna potraga za odgovarajućim datumom (pitanje da li će to biti godišnjica, njen rođendan ili datum kad ju je bivši otkačio). Zatim tražiš crkvu, ugovaraš termin kod matičara, pa još i restoran, a da se svo troje poklopi sa datumom koji hoćeš. Nakon toga počneš da praviš spisak gostiju. Uglavnom se počne u fazonu "želim da bude mala svadba za moje najbliže", a onda u toku pravljenja spiska shvatiš da nikako ne smeš da izostaviš baba Julku koja ti je dala jedan orbit kad si imao 5 godina, čika Miću što te je onomad vozio traktorom, ne sećaš se gde si išao, al te je vozio, pa tu je komšija Janko, ipak ste komšije, zatim želiš da obnoviš odnose sa debelom brkatom Marijom sa kojom si išao u osnovnu, iako joj se nisi javljao ni u školi, a kamoli posle nje... I tako dođeš do minimalne cifre od 200 gostiju. Automatski praviš još jedan spisak od koga ćeš da zajmiš novac. Pa klasika, meni, smoking, venčanica, cveće, limuzina, pozivnice... Kad podeliš pozivnice mnogobrojnoj "dragoj" rodbini i prijateljima sa kojima želiš da podeliš važan dan, u sendvič se uključuju i svi gosti. Tetka Milka se već pita šta jeftino da ti kupi, a da izgleda skupo, da se ne obruka. Strina Dragojla je već počela da pretura po šteku da vidi koji joj jastuk, ćebe ili escajg ne treba, pa da ti uvali kao poklon. Sestra od ujaka, Jasna, već je zamislila kakvu haljinu hoće, a ujak Mirko i ujna Milja lude od njenih prohteva. A debela brkata Marija je u očajanju jer ne zna šta će obući. Na dan svadbe su svi nervozni, od počasnih mladenaca, preko počasnih željenih gostiju, do počasnih nepoželjnih gostiju - gužva u kupatilu, hoće li svi stići na vreme. Sam čin venćanja se svi smore, a onda sledi i sredina sendviča...

Sredina sendviča (malo salame i list salate) - nakon što se nazdravi 5 puta za 5 minuta, a muzičari dobro zagreju svoja grla, na noge se digne i staro i mlado. Dok se druga grupa zaista provodi, prva se međusobno odmerava i u sebi misli "Gle kako igra ova Cana, sva se trese, sad ću ja da se pokažem". I u tihom nadmetanju u plesnom "umeću", nakon čuvenog petnaestomintnog Užičkog kola sa primesama, litara i kilolitara alkohola što je skliznulo niz groce, sarme, svinjetine i jagnjetine što su se međusobno toliko izbućkale u želucu (od kola) da se ne zna šta se pojelo prvo i zaboravi se na višemesečni stres, koji su doživeli svi prisutni na svadbi. I tako do jutra...

Drugi sloj kifle - sutradan dok gosti pričaju onima koji na svadbi nisu bili kako je bilo dobro, samo matičar nije došao na vreme, mlada nije bila baš najljubaznija, sarma nije bila dovoljno kuvana, piće nikad nije bilo non stop tu, pevaljka je falširala sve u šesn'est, ali bilo je dobro, ostaje gorak ukus za ogromnom količinom novca koja tek treba da se da, naročito jer se račun produžio zbog brojnih slika sa svadbe koje ni jedan gost nije kupio, kao i zbog razbijenih čaša i tanjira, taman toliko da bi mogao da kupiš nekoliko pakovanja za svadbeni poklon. Tada ipak svi shvate da je sve moglo i bez venčanice, smokinga, limuzine i baba Julke, deda Mike, komsije Janka, debele brkate Marije... Al gotovo, sendvič je već napravljen, platiti ga moraš!