Н: Добар дан господине Биковићу, коначно да одрадимо овај интервју. Рекли сте, да се са вама нађемо док сте на традиционалном послеподневном чају.... Па да почнемо?
МБ: Бар дан.... Па да почнемо, дабоме.... Знате, ја блабла православље, брабоњ трућ обичаји, волим да држим до традиције. Знате, ја и моја драга остајемо чедни до брака.
Н: Нешто ме не чуди то, него ко су вам ови људи?
МБ: Ах, ово је наш цењени стручњак у области Чукотке, проф др сци фи Алергија Полен, са супругом, угледним руским племићем у изгнанству, Јенисејем Краснојарском.... Знате, Јенисеј је диван човек, један од разлога заправо што сам запао у глумачке воде, је л' тако чика Јенисеј?
ЈК: Брхмбм Милош....
МБ: Па наравно да је тако хехе. Диван смисао за хумор има, зар не? Много је битно да одржавамо везе са нашом братском Русијом. Они су још увек патријархално друштво, док ми тежимо ка том прљавом западу. Месту без имало моралних нач...
Н: Да, да.... Него, усрао вам се племић.
МБ: Како молим? Ах, па види стварно.... Нешто заправо смрди. Сад ћу ја, само да позовем његову дежурну сестру Господичну.
МБ: Ево мене назад, сад ће сестра, него да наставим да вас упознајем, овај фин пар су моја тетка Аритмија Кардијак, трећи вокал код Биље Крстић и њен супруг, мој прекраснодивни теча Полихроно, иначе чембалиста камерног оркестра РТС-а. Они показују музикалну страну моје породице, зар не, зар не?
Н: Ваљда, него просек година превазилази и кавкаске геронтол....
МБ: Апсолутни доказ и за мој музички таленат. Иначе, мени је један од снова да играм у Бољшој театру, пред руским царем, пиједесталом православља и патријархалности.
Н: Али господине Биковићу, Русија није царевина већ 100 година.
МБ: Ма не причајте којешта, молим вас. Можда није на папиру, али јесте у души. Сад ће чај да буде готов, хоћете ли шољу? Од зеленкаде је?
Н: Нека, идем....
МБ: Забога, где ћете? Тек смо почели, нисте упознали моје дивне родитеље, а ни моје пријатеље, госпоџу Аронију и госпон' Андроника хаџи-Станковића, званог Ротквица?
Н: Идем.... Сварио сам некако Монтевидее, али ово.... Идем да се оперем у септичкој јами прво, а онда и под тушем, довиђења, мада се ја, искрено, надам једном ЗБОГОМ....
Дефиниција написана за Mizan trophy II....

Toliko gazirana da ti je pola čaše dosta.

Vraćam se u četiri ujutro iz grada mrtav pijan, ulazim u dnevnu i obraduje me flaša knjaza na stolu - taman da malo dodjem sebi. Radost je trajala dok nisam potegao iz sve snage..

svaki turcin svaka bula zna da je Obilić srpski sin zaklao murata.aaaa

Последња 2 минута полуфинала. Теодосић даје кључну тројку, ја скачем, руком разбијам лустер. Последица: отечени прсти, сјај у очима ;)

Коментар мог ортака: "Da ne valja ne bi bio iz Valjeva!"

На плажи...

-Ууу, види оне каква је, хахахаха
-Милош Шестић брате!
-Хахахахаха

нажалост..

-Живораде, хоћеш у кафану са Средојем и са мном, после можда одемо и неке пичке да карамо, а?
-Ма бре нисам ни за шта, терај све то у курац...
-Што бре, Жики, шта се десило?
-Ма бре опет ме тужила нека риба...Радана, ваљда се тако зове, да сам јој направио дете па ме сад гања по судовима да признам очинство.
-Опет? Па који ти је то пут да те туже новопостале мајке да си ти отац?
-Шта знам...пети-шести, јебем ли га...
-Не знам шта да ти кажем, понашаш се к'о Милош Обреновић, али тада барем није било кондома, мада он јес', није било ни алиментације... Боже мој, није крај света.
-Ма где бре није, кад Љубица сазна има да ме изује из опанака...

Krstenje negde u Bosni...
Pod šatorom strine/tetke ciču i jujuču. Havarija atmosfera, svi pijani ko bulje. Sve odjekuje od lokalnog pevaca, a i on se malo onomad uradio nekom rakijom. Ponosni otac sa blago nakrivljenom šubarom uzima svoj AK-47 (kalašnjikov), penje se na sto i sledecih par metaka prema nebu ispraca sa stihovima:
"Kad podgojim Miloša i Marka, potjerat ću Turke s Osmaka*"....ostalo je istorija.

*Mesto u Republici Srpskoj

Konobar, daj kilo belog srpskog i litar Knjaza!

Zakolji pregovaraca, pa nek ide glava.

Sine,dajde one plasticne flase...