Opisuje veliki hejt koji trpi osoba, a bez valjane osnove. Izraz se do Antine godine upotrebljavao u singularitetu, a posle toga je na BBC izašao dokumentarac o Hitlerovom potomstvu koje tlači ostale narode Balkana. Mala deca u ostatku sveta su tražila da spavaju sa upaljenim svetlom da im se Srbin ne bi pojavio u mraku.

Bogotac ! Čovek za koga se može reći da baš može dosta da popije. Tamo se nazdravlja za sve i svašta. Za supu,sarmu,salatu, slavski hljeb. Za pokojne, za sadašnje za buduće. Pije se za dobrodošlicu, odlazak i ostanak. Pije se do besvesti, dok duša ne klone i do poslednjeg atoma snage. Vraća se kući četveronoške, a ponekad se čak ostane i na konak kod domaćina. Snažan kao međed, uporan kao Keba u dokazivanju da nije Rom, ali i društven i dobar čovek, kao Rade Lacković. Prosvetitelj, iscelitelj i idol mladih koji su rođeni u ravnici,ali kažu da ih nije odgajila Drina, nego jutarnji miris planinskog cveća, i kamen iz Grahova, Glamoča i Gornjeg Vakufa.

... Da ne zagori; mi ćemo kući na večeru.
Neugodna situacija sa zagorelom gibanicom, nastaje kad se izvrše sve pripreme, namažu kore, zagreje rerna i napale ukućani, kad ono... komšinica i njena dva derišta ulete nenajavljeni da malo tupe uz Velikog brata i, osetivši miris, ne nameravaju da idu kući. Domaćica se nervozno smeška i gleda na sat (jao, ovo je skoro pečeno!), tata psuje sebi u bradu, klinci (domaći) već predosećaju užasan scenario u kome se gibanica umesto na četiri deli na sedam delova, rerna prži li prži, a gostima idu suze na usta. To, konačno, preseca komšinica izjavom iz naslova i uskoro će svi moći da odahnu. (Samo da gibanica ne zagori!)

Deo kuće koji služi za izdavanje, studentima i samcima.
U toj sobi su smeštene sve stvari koje ne trebaju nikome ali je gazdarici "bilo žao da ih baci" jer "takav kvalitet se više ne pravi".
Enterijer čine: dva metalna kreveta koje su ona i njen Mika kupili na kredit kad je Mika počeo da radi, politirani trokrilni šifonjer koji je ona donela u miraz, crno-beli televizor, drveni sto i 4 hoklice koje su dobili kad su se delili od zajednice (zajednički život sa svekrom, svekrvom, tri devera i dve zaove), otrcani tepih na kome je zabeležen period odrastanja gazdaričine dece i miris memle koji je tu od početka izgradnje kuće.

Druga verzija izreke "Prvo skoči pa reci hop".

Operacija koju smo izvodili svi mi koji smo počeli da pušimo cigarete kad smo bili baš klinci, s' ciljem da naši roditelji ne provale da smo počeli da pušimo. Svako je imao neki svoj način a bilo je od standardnih, do nenormalnih načina i krajnje ekstremnih. Evo nekih kojih se sećam:
- Žvaka - Po mogućnosti mint jer je postojalo verovanje da ona najbolje neutrališe miris dima i gutali smo je ma koliko bila odvratna.
- Trava - Pritom ne mislim na marihuanu nego na običnu travu. Nikada nisam probao ali jedan moj drug je to redovno jeo pre nego što krene kući i verovano je palilo jer ga nisu uhvatili. Trljao je i ruke travom.
- Dezodorans - Malo ekstremniji način maskiranja dima jer se, naravno prskao u usta i ukus dezodoransa je stvarno užasan. Probao jednom, i nikad više.
- Gašenje šibica u ustima - Opasan metod koji je takođe koristio jedan moj drugar s' ciljem da, ako ga pitaju roditelji što se oseća na dim, on može da kaže kako je gasio šibice u ustima za opkladu i tako ih neće slagati. Čudan metod ali je funkcionisao kod njega jer ga nisu provalili.
- Jogurt - Jako loš metod jer ne postiže baš pun efekat i postojali su slučajevi da su ljudi, koji su maskirali dim jogurtom, ubrzo provaljeni, tako da se od toga brzo odustalo.
- Ruža - Da, dobro ste pročitali, bilo je i ljudi koji su jeli latice ruža jer one mirišu i time su jedno vreme stvarno uspevali da zamaskiraju miris dima. Ipak se od tog načina odustalo kad je prvi maloletni pušač pao, jer ni to ne maskira skroz.
- Pasta za zube - Uz žvaku, verovatno najbolji način neutralisanja dima. Potpuno je uspevao, znam iz ličnog iskustva jer sam jeo pastu kad god, u tim kriznim vremenima, nisam imao za žvaku.
- Sapun - Isto jako uspešan metod, ali ukus je krajnje odvratan, negde u rangu dezodoransa..

po nekad moze barem malo da izvadi situaciju prilikom slucajno pustenog goluba u punom automobilu ...

Konstatacija za frajera koji je osetio slast pičke, i rešio da se ženi.

Ono što svaki Srbin u kući mora da imade. To je oličenje uzvišenja i pokazatelj moći i stava porodice. Kad ga otvorite kroz čitavu sobu prostruji onaj miris lozovače iz jeseni '83 i raznih pičaka materina koje se unutra nalaze.Od Jack Danielsa do nekog Vermouth Rianco Scotcha za kog nikad čuo nisam al znam da sam se za pretprošlu slavu baš od njega odvalio k'o bulja.

Pre svake slave obavezno se sva pića izvade na neki stočić il' neki kurac koj' se ne mrda pa da lepo možete da poslužite goste uz Rafaelo kuglice, Rozen tortu i ostalih kuraca koje znam da ne idu uz alkohol al' ko ga jebe.

Letnjoj spavaćici. Tankoj, gotovo providnoj, na bretele.

Predivan prizor za budnog posmatrača merakliju. Noć je topla, ne i sparna, spavačica spava na boku, otkrivena, sa jednom rukom pod obrazom. Miris usnule žene ispunjava sobu. Kosa joj je pala po jastuku, otkrivajući tek delić vrata ispod uha. I golo rame sa kojeg je skliznula bretela...

On osluškuje njeno ravnomerno i duboko disanje, i gleda, opčinjen, netremice, kako se osmehuje u snu jer nešto lepo sanja. To i njemu izmami blagi osmeh a onda mu pogled sklizne nadole. Topla je noć, spavaćica se zadigla visoko, belina golih nogu prija posmatračevom oku. Ispod skuta spavaćice tek-tek se nazire linija pregiba između oble guze i meke butine...

To je ono što čitamo u wc-u kada ne ponesemo novine ili neku drugu literaturu.

Drnch je ulje za ciscenje oruzja ,neprijatnog mirisa i braon boje.
Po njemu je dobilo naziv i cuveno vojnicko jelo,koje je sa njim delilo boju i miris.Jelo pod imenom "Drnch",je licilo na corbu i uvek je bilo iznenadjenje sta je u njemu...Nekada je to bio grasak iz konzerve,meso iz konzerve ili bilo sta drugo iz konzerve.Kod nenaviknutih vojnika je izazivalo mucninu ili proliv,koji su nestajali sa primanjem koktel vakcine,poznatije kao "Jedi govna".
Sredstvo za ciscenje oruzja "Drnc",je kasnije zamenjen efikasnijim sredstvom,pod imenom "Sinol",koje je bilo nesto gusce i crvene boje i veoma prepoznatljivog ,slatkastog mirisa.

Specijalno, posebno, odvojeno i nepodnosljivo smrdeti na zaostali smrad alkohola. Onakav kako to samo pijanac moze da proizvede posle sest uzastopnih dana ispijanja smrtovace ispred obliznjeg dragstora. Izraz je valjda nastao od reci bazditi ili tako neceg slicnog i vecinom se koristi u Bosni, ali sve vise ima upotrebu i u zapadnoj i centralnoj Srbiji. Nekada je ovaj smrad bio svima dobro poznat, ali zbog razvijene tehnologije i prokuvavanja alkohola kao i sterilizacije pre neg sto izadje na slobodno trziste poceo je da se gubi miris mog omiljenog zidarskog zajecarskog piva kao i stomaklije u plasticnoj boci. Dok danas poznajemo predivne mirise dzeka i civasa, ma sta serem ja, i dalje pijem zajecarsko i stomakliju.

Sadržina kante za djubre je pojam o kome se zna jako malo, iz razloga što svaki istraživački rad na tom polju predstavlja završni stadijum totalne retardacije. Medjutim, poznate su nam neke osnove. Najbolja stvar za kantu za djubre su neorganske ambalaže raznih proizvoda, jer ona nemaju miris i ne sadrže tečnost, koja bi u kontaktu sa drugim tečnostima oformila "garbage water", koja je najgadnija tekućina poznata ljudima.
Najgora stvar koja može da se nadje u kanti je kora od banane u kombinaciji sa sadržajem pepeljare, jer ne samo što izgleda apsolutno neprirodno i ogavno, već ima smrad za koji se veruje da se oseća na ulazu u pakao.

Prirodna nepogoda.
A u nas, bogami, društvena.
Zanemoćala kolektivna svest odavno je postala đubrivo i pogodno tlo za otrovne žaoke izuzetno trnovite crne ruže koja širi miris truleži u ovo malo čojstva što je ostalo.
I ova poplava, kao si svaka druga, rasla je polako, sve dok nije postala bujica. A bujica nosi, uništava, pritom ostavljajući talog blata, mulja, zaraze, nesnosnog smrada. I tako ova poplava koja traje godinama i donosi nam ono najgore radi šta 'oće. I nije ni čudo, kad nasipa nema, kad nema k'o da postavlja džakove. Jedino je problem što nam treba i ova prirodna polava da bi zastali i videli čime smo mi sve poplavljeni. Jebiga.

Zatvorska vodica.
U zatvorima bivše Jugoslavije nije bilo lako kao danas unositi stvari iz spoljnog svijeta. Ovo se pogotovo odnosilo na alkohol i drogu.
Ali niko vam nije mogao zabraniti losion poslije brijanja, Brion!

Ortak koji dolazi sređen na fudbal u balonu. Uvek ima najnoviji model patika za fudbal, obično identične boje kao flamingo dok juri ženku da joj ga surdukne. Nosi svoj dres FK Slavkovica - Ljig u koji je prešao prošle sezone kao najbolji strelac treće lige Mačvanskog okruga. Zagreva se 20 minuta pre termina, sklanja se od ekipe koja gužva drugu paklu, jer jebiga, ne idu zajedno miris Vinstona i najnoviji Kavali, jebemu krv.
Uloga mu je da kenja na terminu kako nisi dobro odigrao kratak pas, kako jako šalješ duge lopte i ne vraćaš se u odbranu. Ne uzima u obzir to što nisi igrao fudbal od rekreativne na Divčibarama '98.

Ne, nije greška u pisanju. Ovo je veoma česta pojava u mnogim burekdžinicama i pekarama. Naime, taj divan, vruć, mastan i slastan burek sa sirom, čiji miris iz pekare osetite na kilometar, baš fino izgleda. Debeo je, gornji i donje deo (korice) su blago zagoreli i onako fenomenalno hrskavi usled toga, na isečenom delu se vidi toliko sira pa ste srećni kao miš Džeri. Ali, ne lezi vraže, kakva je to samo nameštaljka - sira ima samu u sredini bureka (u tepsiji). Tako ispada da je vaš burek sa sirom samo jednom svojom četvrtinom upravo to. Sira ima za možda dve pune supene kašike, samo onoliko koliko ga vidite kada ste već dali kintu za njega. Eh, živote - lutalico.

U starinskim domaćinstvima šerpa otpuštena iz redovnih dužnosti odbrane od gladi i prekomandovana na vanrednu odbranu od gljivičnih infekcija.

U inat svim epovima ispevanim u pauzama omiljene serije u čast čudesnih osobina arijela, bonuksa i tajda, svaka iskusna domaćica zna da kuhinjska krpa, gaće i čarape jednostavno ne mogu da budu zadovoljavajuće čisti dok se ne ukrčkaju bar jedno dva sata na tihoj vatrici u mešavini pepela i goveđeg loja. Takođe zna da takav i samo takav tretman daje vešu neprevaziđenu završnu obradu i opojan miris, sprečava buđ, salmonelu, gliste, atletsko stopalo, genitalni herpes i picajzle, a u mnogim slučajevima služi i kao moćan afrodizijak. Eminentni eksperti iz oblasti seksa na kuhinjskom stolu i foot fetiša uglavnom se slažu da je nestanak ove prakse iz šire upotrebe direktan uzrok problemima koje Srbija trenutno ima s belom kugom.

Zato, vratimo se prirodi i starim vrednostima!

Kafana koja se izgubila negde u vremenu i prostoru. Izbegavaju je i najgore šljokare. Osmoro ljudi je otišlo tamo i nikada se nije vratilo. Pored zadriglog vlasnika, koji se najverovatnije kupa u govnima iz poljske kenjare, jedini zaposleni je konobarica u ranim 70im, koja ima nadimak Gudalo. Zbog dužine i debljine dlaka na jednoj nozi koju ima. Čaše peru zozovačom, jer je efikasnija od običnih sredstava za pranje sudova. U zidove se uvukla buđ, smrad i povraćka onih koji su tu skončali, dok se kupatilom širi miris kao iz masovne grobnice tvorova. Idealno mesto za skrivanje od haškog tribunala. Ovu ustanovu čak i komunalci zaobilaze, jer je jedan njihov hrabri kolega skupio muda i ušao unutra. Više ga nisu videli.