Prirodna nepogoda.
A u nas, bogami, društvena.
Zanemoćala kolektivna svest odavno je postala đubrivo i pogodno tlo za otrovne žaoke izuzetno trnovite crne ruže koja širi miris truleži u ovo malo čojstva što je ostalo.
I ova poplava, kao si svaka druga, rasla je polako, sve dok nije postala bujica. A bujica nosi, uništava, pritom ostavljajući talog blata, mulja, zaraze, nesnosnog smrada. I tako ova poplava koja traje godinama i donosi nam ono najgore radi šta 'oće. I nije ni čudo, kad nasipa nema, kad nema k'o da postavlja džakove. Jedino je problem što nam treba i ova prirodna polava da bi zastali i videli čime smo mi sve poplavljeni. Jebiga.
Slobo, JUL, Koštunica, Tadić, Viki, Miki, Sneki, Vendi, Zlatiborac, Matijević, Žika Plastika, Pop, rok, crkva, mrkva, sok sa 50% voćnog sadržaja, izbori, putevi, Velja, Čeda, Vuk, muk, Obilić, Majka Svetlana, Amer, droge, parade, stop represiji nad drogiranim navijačima, Vučić, kurčić, Dodik, Dj krmak, srpski film, Kinezi..... i tako, ne mogu svega da se setim, ali da je poplavilo, jeste.
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.