Polje. Klasje žuti. Svud se širi miris maslačaka i divljih ljubičica. Iz obližnje šume dopire cvrkut ptica i hlad stoletnih hrastova. Jutarnje sunce se već odavno popelo na nebo i sada prijatno greje po licu. Odnekud drhtavo žubori potok hladne vode. Taj mir prirode samo na trenutke prekida bat usamljenih opanaka - to je seljak Jova koji je došao da kosi. On stade nasred polja, udahnu duboko nekoliko puta i zadovoljno se osmehnu :
- E, hvala Ti Gospode Bože, hvala Ti na ovom predivnom jutru ! Ti što učiniš, učiniš dobro! Šta će čoveku više od ovoga što si mu dao : ovo polje, ovo žito, ova kosa u mojim rukama, pa uz tvoj blagoslov i pšenica i, daće dobri Bog, i hleb naš nasušni! Kad vidim sve ovo što Si stvorio, zahvalan sam što sam živ. Ptice Tvoje kad čujem da ovako pevaju... e, dođe mi da im se pridružim. Ovaj Tvoj potok kad čujem kako žubori odma' bi' se 'ladne vode sa nj' napio! Da... prelepo Božje jutro... -
On uze kosu, pređe desetak puta kremenom preko njenih oštrica i otpoče da kosi.

Kao petogodišnje dete željno si iščekivao ovaj događaj.Tu su tvoji mali drugari,muzika uz koju igraš,puno hrane i uopšte je veselje,ljudi su nasmejani.
Problem nastaje desetak godina kasnije.E,onda počinješ da primećuješ muve koje se šetaju po kriškama hleba i tanjirima,umazani pribor i prljavi stoljnjak.
Odvratna muzika ti udara u ritmu srca.Komšije te vuku da igraš kolo sa njima,ali ti bi radije da ostaneš da sediš i u melanholičnom raspoloženju slušaš kretena koji ti se dere na uvo i da udišeš miris masti,prasetine i rena.
Posmatraš klinke koje nisu dovoljno odrasle ni za brus,ali zato na očima imaju šljokice i karmin jarke boje iz seta šminke za devojčice.
Nepristojan si ako se ne nasmeješ svakoj konstataciji od strane rođaka koliko si porastao.
Nepristojan si ako ćutiš.
Nepristojan si ako odbijaš da jedeš.
Šta god da uradiš,roditelj će ti se sa osmehom na licu prodrati na uvo da treba da se jednom u životu ponašaš kao normalno dete i prstom će pokazati na tvog vršnjaka koji je blago rečeno moron(i ruke su mu u vazduhu,urla reči svake bogovetne pesme i ima grotestan osmeh na licu).

Osoba koja radi kao roštiljdžija. Neretko puna optimizma i misli da radi najlepši posao na svetu.

Jasno i nedvosmisleno stavljanje do znanja da manifestacija, odnosno ivent, na koji vas sagovornik poziva, za vas ne predstavlja ništa više od neizdrživog gubljenja vremena i oduzimanja dragocenih preostalih sati od života.

Fizičko i psihičko stanje koje nastupa onog trenutka kada osoba u vreme špica uđe u propali, polu-raspadnuti autobus (ako se to može nazvati autobusom) GSP-a linije 56, koji mili maksimalnom brzinom od 15 km / h a pritom je prepun ljudi, dobrim delom penzionera koji se gadno osećaju i na stanici preko puta ulice. Ovde preovladava miris jeftinog parizera koji se velikom brzinom širi u svim pravcima i vec posle dve-tri stanice postane dominantan, naravno ako izuzmemo znoj koji se konstantno oseća u svim autobusima GSP-a. Naravno, stanje šoka neretko pojačava i čovek sa dugom bradom koji neodoljivo podseća na Mojsija, a koji propoveda ko-zna-o-čemu i pri tom, naravno, viče na sav glas. Takodje, veliki stres za ljudsko telo predstavlja i velika temperaturna razlika između 30 stepeni napolju, i paklenih 45 do 50 unutra, mada precizna merenja jos nisu urađena iz prostog razloga sto pri ulasku u ovakav haos nikome ne pada na pamet da radi bilo sta osim da nabije glavu kroz prozor i da se usredsredi na puko prezivljavanje ostatka voznje u 56-ici.

Ona je žena dvadeset prvog veka. Ona koristi platnu karticu pri svakoj kupovini. Kredit diže za manje od 24 časa, kupuje kuću ispred koje se ona, njen muž i deca radosno igraju sa svojim kućnim ljubimcem. Radost nalazi u upotrebi detardženata i omekšivača, pa tako dane provodi tražeći najpogodniji miris u koji će da utone svake večeri kada umorna legne u svoju uvek čistu posteljinu. Kada pronađe pravi, nosi ga sa sobom u bioskop, pozorište, na posao ne bi li prosvetlila svoje prijateljice i njima pružila ovu neopisivu radost. Kuću joj čisti jedan divan ćelavi gospodin koga samo treba dozvati zviždukom. U "one" dane ima neopisivu potrebu za jahanjem, ronjenjem, skakanjem iz padobrana i ostalim svakodnevnim aktivnostima. Jako brine da li će joj neindentifikovana plava tečnost procureti kroz pantalone, ali i za to always ima pomoć. Njen život je generalno lep. Namršti se tek ponekad, kada njen sin želi kakiti kod Kaće u WC-u ili kada joj ponestane Vanisha, ali to se da lako rešiti. Pozove svog mačo-nabildovano-obrijanog-naparfemisanog supruga koji u njihovim kolima na lizing časkom skokne do najbliže prodavnice i odmah reši problem. Uveče se opušta u kupki od algi iz mrtvog mora i blaženo se osmehuje jer je još jedan savršen dan gotov.

Kad sam bio jako mali tok misli mi se kretao u pravcu od Pokemona i Betmena do klackalice u parku i toga čiji je ćale jači. Onda je bilo vreme VHS kaseta i raznih govana koja za razliku od nove tehnologije imaju vek trajanja tri i po miliona godina. Stalno sam preko njih presnimavao crtaće i filmove da bih mogao kasnije ponovo da puštam u nedogled. Voleo sam te kasete jer su imale nekakav čudan miris koji podseća na benzin i pravile su kliktave zvuke kad ih okrećeš i mrdaš. Malo kasnije su se na tržišnu scenu probili kompakt diskovi iliti "cedejke" kako ih je moj tajo zvao i sve se promenilo. Zamenili smo u kući najpre satelitsku za kablovsku, a zatim VHS resiver za "defaude" plejer. Nema više mirisa koji dopire iz kasete, nema više okretanja trake olovkom, klika kad se ubaci u to mesto što liči na slot za mikrotalasnu i od tog dana sam sigurno odrastao za 14-15%, mada sam i sad na nekih 58% zato što i dalje gledam Betmena. Onog starog, gde Džek Nikolson glumi Džokera...

Potencijalni kupac polovnog automobila.

Posljednji stadijum iskazivanja nezadovoljstva potpunim izbjegavanjem od strane ženskog roda. Dok se ostale karakteristike, kao što su facijalne nepravilnosti, govorne mane i tjelesne deformacije podrazumijevaju kao faktori koji povećavaju seksualnu repulsivnost, smrad je, iz perspektive njegovog nosioca, teže uočljiv. Poznato je, naime, da svoje govno ne smrdi.
I dok je pojedinac apsolutno svjestan svojih vidljivih, tjelesnih mana, smrad je nevidljivi činilac koji ga ometa u snošaju. Taj nevidljiv demon ga, baš kao i reputacija, istovremeno i prati i ide ispred njega, signalizirajući okolini da se na vrijeme skloni, pogotovo ženkama, koje svoju vulvu ne daju nekome čiji tjelesni miris podsjeća na černobilsku radijaciju.
U verbalizovanoj formi se javlja kao monolog pred ogledalom nakon još jednog ženskog odbijanja u klubu, ali i u razgovoru s ortakom koji bi se, po pravilima logike, da zaista smrdi, udaljio od njega. Kada su sve fizičke, verbalne i intelektualne komponente ispravne i funkcionišu makar na nivou prosjeka, a uspjeh, čak i onaj ispod prosjeka, izostaje, racionalnom umu ostaje da postavi pitanje da li je razlog neuspjeha u izlučevinama koje se sa znojnih pora šire vazduhom invazivnije od Koronavirusa.

Recenica koja se sa obe strane isto cita.

Predstava koju je lako izvesti i koja se u delo sprovodi brižljivo isplaniranim akcijama.
Prvo - odeš s drugovima par puta na fudbal ili pokažeš svoje interesovanje za Ligu Šampiona. To će na prvi komentar komšija da su te videli da šnjariš na prozoru uzrokovati majčin prezriv uzdah "To je nemoguće, moj sin je sportista!"
Drugo - kašlješ kao u gasnoj komori kad se nađeš u blizini pušača na slavi/porodičnim okupljanjima, iako svakim čulom upijaš miris nikotina i kao najgori podlac smišljaš kako da se iskradeš i zapališ jednu.
Treće - ofiraš sopstvene prijatelje pušače, diskutuješ sa roditeljima kako je to nezdravo, grozno, pitaš se kako oni uopšte dišu?! U znak iskupljenja vodiš drugare na pivo.
Četvrto - jedan od mogućih izlaza iz krize u kojoj smo se našli navodiš i poskupljenje cigareta barem za 50%. Da se ti trovači opamete malo pa da vide na šta će da daju pare! Pregrizaš jezik posle svake ovakve grozomorne misli.
Peto - finalni korak, kada skupiš dovoljno poena da te ni sa boksom cigareta rasutim po sobi ne bi optužili da si pušač, kada ti niko ne diše za vratom i imaš slobodu da činiš šta ti je volja, počinješ da zavaravaš i samog sebe. Od sutra prestaješ, naravno.

Preparati pomoću kojih sigurno niko nikada nije uspeo da stvarno potpuno skine celulit, ali proizvođači su istrajali na zarađivanju na našem očaju i uvek su nam davali nadu - a bez nade vazda ništa.

Osjećaj kada sjediš u kafani bez kinte i shvatiš da primaju bankovne kartice

Izraz koji se koristi u prilici kada se treba nešto uraditi ali vas izuzetno mrzi da na licu mesta to odradite pa odlažete da će se to kući uraditi dok svi znamo da se to desiti neće.

Stvorenje na koje ćeš, ma koliko menjao mesto boravka bar jednom naleteti u životu.Ako budeš imao malo manje sreće, zadesiće se da sa njim deliš isti sprat, a u najgorem slučaju, deliće vas loše zvučno i termo izlolovan zid.

Komšija Propalica....to je onaj čova što uporno već mesec dana nosi istu majcu (uglavnom one koje se dobijaju uz kupljen karton piva-BECKS i JELEN), jer ga je žena napustila, a staru veš mašinu marke OBODIN nije vičan sam da pusti.

Tragovi pedantne nehigijene, vidljive su i na ostalim delovima njegovog zadriglog i oteklog tela.Počevši od brkova na kojima se još nalaze ostaci današnjeg doručka (uglavnom jaja i ajvar), pa preko iskrivljenih zuba žutih od lošeg duvana i nagrizeni od rakije i špiritusa.

Stan dotičnog gospodina izgleda kao kontaminirano područije.Iz brloga se neretko širi opojan miris prčevine, znoja, lojavih čaršava i ustajalog duvana.Po patosu se valjaju delovi porno časopisa i poneki opušak.

Najgrdje je to što takva persona uporno želi da sa tobom ostvari prisno-ortački odnos (uglavnom smara pričama o njegovim bivšim ribama, pornićima, bivšim fudbalerima i o tome kakav je mangup i baja bio u svoje vreme).I šta onda preostaje čoveku......

To je prijatelj koji je tu za vas-kada povracate odvaljeni od neke ostre domace rakije, kada ste bolesni pa serete ceo dan i znojite se i sl...

Drugim recima to je osoba kojoj je bas stalo do vas. Njemu se vase fekalije ne gade ili vas gotivi toliko da ih trpi! To je mera prijateljstva i svako ima ili bi trebao da ima takvog drugara.

Da biste kupili neku stvar u tom sranju, potrebna vam je bukvalno "slatka godina" mukotrpnog rada na nekom usranom poslu, a pritom ta stvar ne vredi vise od one kupljene na Bazaru, Depou, kod Kineza...

Cesta pojava na basketu,lik koga niko ne zeli da cuva s obzirom na preterano lucenje znojnih zlezda i neprijatan miris.Intenzitet znojenja kod njega prelazi uobicajene granicne vrednosti koje se mogu tolerisati.Ovakav lik se preznoji jos kad oblaci majicu pre nego sto partija pocne i zato se svi bore da igraju sa njim,a nikako protiv njega.Protivnicki igraci se svadjaju oko toga ko ce ga cuvati,a posto dogovor obicno izostaje koristi se metod papir-makaze-dijamant da bi se odabrao "srecni dobitnik" glavne nagrade.Da nevolja bude veca ovaj lik obicno ima odlicnu ledjnu tekmu koja dodatno otezava njegovo cuvanje.Dok on u Vlade Divac fazonu ledjima pravi poziciju pod kosem i njegova ledja su naslonjena na vase lice vi osecate svu esenciju njegovog "a la znoj" parfema,kapljice znoja sa njegovog tela zapljuskuju obale vaseg lica,a vi se osecate kao da se utapate u slanoj morskoj vodi.Nakon sto ste njega cuvali imate osecaj kao da ste se probudili iz nocne more okupani znojem.Znojavi likovi obicno zaista vole da pikaju basket i iako su svesni svog problema stalno se vracaju na mesto zlocina.Na taj nacin daju izbor ostalima ili da se nauce nositi sa njim ili da potraze drugi teren.

Kada je ovo pitanje postavljeno babi, automatski ubija želju za obrokom, naročito ako se bakutina i tvoja percepcija reci "hrana" ekstremno razlikuju. U svakom slučaju, ne treba ulaziti duboko u raspravu, jer se zna da će domaćica lavovski braniti svoju "zakusku", često je poredeći sa neuporedivim...

On hoće život, i to bolji život. Gleda kroz otvorena vrata kako komšije Jagodići svaki dan hasaju ranjenog orla. Misli se, to su srećni ljudi. Nisu kao on, otpisani, pa da ih obori i najmanji vruć vetar. Gleda paradu u Ustaničkoj ulici, kamiondžije se spremaju da pedere pošalju na našu malu kliniku... U četiri zida samo on i njegov sivi dom. Pita se da li smo baš svi zaboravljeni? Njemu treba ono, kao, ljubav, obeshrabruje ga to što stalno sreće bitange i princeze. Kad bi bar nasledio porodično blago, kad bi počeli da stižu dolari, pa da kupi belu ladju... Al jebi ga, državu vode diplomci, ta složna braća što muvaju po raznim agencijama za SIS... Kod njih ti je, brate, nikad izvini! Sve mu je više i više tesna koža, ubija ga sva ta ravnica, sav taj folk, svo to sranje tipa pevaj brate, sve je super... Postaje lud, zbunjen...Normalan, doduše, nikad nije ni bio. Odlazi kod rođaka sa sela, tamo se bar oseća miris kiše na Balkanu... A Jagodići sutra putuju u Montevideo... Ej, Montevideo bog te video!!!