
Kad sam bio jako mali tok misli mi se kretao u pravcu od Pokemona i Betmena do klackalice u parku i toga čiji je ćale jači. Onda je bilo vreme VHS kaseta i raznih govana koja za razliku od nove tehnologije imaju vek trajanja tri i po miliona godina. Stalno sam preko njih presnimavao crtaće i filmove da bih mogao kasnije ponovo da puštam u nedogled. Voleo sam te kasete jer su imale nekakav čudan miris koji podseća na benzin i pravile su kliktave zvuke kad ih okrećeš i mrdaš. Malo kasnije su se na tržišnu scenu probili kompakt diskovi iliti "cedejke" kako ih je moj tajo zvao i sve se promenilo. Zamenili smo u kući najpre satelitsku za kablovsku, a zatim VHS resiver za "defaude" plejer. Nema više mirisa koji dopire iz kasete, nema više okretanja trake olovkom, klika kad se ubaci u to mesto što liči na slot za mikrotalasnu i od tog dana sam sigurno odrastao za 14-15%, mada sam i sad na nekih 58% zato što i dalje gledam Betmena. Onog starog, gde Džek Nikolson glumi Džokera...
U nedostatku mesta u Vujaklijinom ili kojem drugom rečniku na internetu postoji mnoštvo sajtova, među njima Vukajlija, gde možete da vidite na kakav sve način ljudi vole da razgovaraju na opšte zgražavanje lingvista. Tako da se tamo može videti da ljudi fejsbukuju, fejsbuče, da im je fejs ubagovao. Ili čak poređenje čuvenog prideva „kul”: kul, kulji, najkulji.
Emisija RTS-a "Oko Magazin · 24. Novembar 2009.
Diši ugušićeš se.
Imao sam neke silne Skubiduove na VHS-ovima kad sam bio klinjo
Ja sam čuo da na VHS kasetu može da stane 8GB kompjuterskih podataka ako se nevaram kad bi se koristile za zapisivanje.