Ne znam kako se to desilo, ne znam ni da li sam ja kriv zbog toga ili okolina, ova zemlja, ovi ljudi ili onaj vrhovni Arhitekta, onaj gore sa cudnim smislom za humor, ne znam nista ali znam da mi se citav zivot sveo na te tri prazne reci. Samo da prodje.
Samo da prodje matori, pijan, da prodje i da me ne vidi, da me ne upljeska opet. Da prodju kevine masnice da moze opet da izadje iz kuce i odvede me na kolace. Da prodje osnovna skola, da ne gledam vise ove kretene, da prodje ovaj osecaj odbacenosti, od drustva, od nje, glupaca, da je bar nasla nekog nego ovog glupandera iz sedmog dva, ne zna bre dve prosirene recenice da sastavi, ne zna koliko je jedan na kvadrat.
Samo da prodje srednja, da upisem faks, da me prodje ovaj osecaj besa kad ga vidim opet pijanog, ne vredi, lomim ga vec godinu dana, ne vredi, covek je resio da istraje, govedo pijano, ne vredi, tucem se sa calcem ko sa najgorim neprijateljem, da odem iz ove kuce u kojoj sam kao zver, u kojoj sam besan, samo da prodjem prijemni, samo da prodje faks, kum je rekao da me ceka mesto u firmni, samo da prodje reizbor opet.
Samo da prodje hiperinflacija, da ne jurim jebene marke i da me ne juri murija, da prodje ovaj kljuc, a ja cu posle da izcesljam bravu, da prodje prva noc u zatvoru, prodao me jebeni drug iz kafane, uzeli mi pertle i kais, jebote, pa necu da se besim, da prodje ovaj posao a da me ne nahvataju, opet, da prodje i ovo sudjenje.
Da prodje rat, miris krvi ovog sto sam ga roknuo sa dva metra, ove pre njega nisam video, pucali su oni, pucao i ja, nismo se videli, ovaj me gledao, cak nije bilo ni mrznje u njegovim ocima, da prodje rana od gelera u nozi da bacim ove stake, ne mogu bre da serem kao covek, da prodje sto nemam kucu, jebi ga, palio si i ti tudje, dobro nisi ti, ali jesu tvoji, bio si s njima.
Samo da prodje ova muka od razvoda, jebem joj mamu ludu, upropastice i ono malo lepe slike sto sam imao o njoj, da prodje radna nedelja, da dodje vikend, da vidim svoju cerku, ima najlepse kikice na svetu i najsladje kaze "tata, ja tebe jojim".
Da prodje mamurluk, osecaj krivice, opet sam napravio sranje i izgazio nekog ni krivog ni duznog, da me prodje zelja za samodestrukcijom, za kockom, da prodje dan a kad prodje dan da prodje noc.
Samo da prodje ovaj osecaj nemoci i tuge i ljubavi i ogorcenja sto ne mogu nista da promenim, sto sam nemocan, sto nije moja, sto se ne javlja, sto 300 puta dnevno proverim fon a na njemu nema niceg, da prodje zelja i patnja, da prodju sulude misli, da prodje jul, avgust, septembar. Da prodje jebeni zivot, moj a opet nisam glavni glumac u njemu nego sporedni. Da prodje sve.
Samo da prodje.

Kako god se pomerim čujem neko mljackanje. Znoj se slio niz stomak i mljac, mljac...
U pupku se već raširila flora i fauna manjeg ekosistema. U gaćama osećam miris vaspitnog poljupca, koji već polako počinje da se širi u radijusu od pet metara, a malopre sam se kupao. Nemam čak ni snage da napravim link za tu definiciju, ko zna shvatiće, jebi ga. Pokušao sam da zaspim, ali sam počeo da cvrčim kao prženica nakon pet minuta. Ova vrućina je kao kada goriš ako je verovati ljudima u belom. Kažu da dok goriš, um ne dozvoljava da padneš u nesvest. Neka instinkt fora, šta li... Valjda da bi organizam mogao da pobegne od opasnosti. A gde ja da bežim kog đavola?! Ona voda koja izlazi iz slavine kad okreneš onu plavu ručku daje vodu za čaj. Crvena momentalno isparava... Tek sad shatam zašto oni crnci tamo dole u Africi imaju onu zajebano debelu donju usnu. Nije ni čudo kad zevaju od vrućine sve vreme, pa se oklembesila dole kao mudo.... A svrab... ako je svrab manji bol, ja imam osećaj da ću svakog trenutka pasti u nesvest od bolova. Al' ne!... Opet onaj instinkt...Ma instinkt je kurva..
Osećam kao da se nalazim u remek delu Salvadora Dalija. Osećam kao da se užareni sat topi iznad mene i kaplje mi na kožu i progoreva je kako promiče svaki sekund. Osećam da su mi se prsti zalepili za tastaturu. Osećam se. Kao jato puma i hulkov prdež. I još malo.
I tako.
Jedina dobra stvar je ta što je frižider pun ovih dana jer niko nema snage da jede. Al' ne mogu ni ja, tako da slaba vajda od toga.
Tako bih sad pojeo onaj ledeni socijalni sladoled poznatiji kao kuronja. Jebo king, kuronja je zakon.

Mnostvo stvari spaja vecinu muzickih zvezda koje odluce da odrze koncert u zemlji Srbiji - laka para uz minimalan trud(cekaju ih vazniji nastupi pa taman malo da provezbaju grlo i prste) , obicaj da kasne sa izlaskom na scenu barem sat vremena(mozda im niko nije rekao da pomere sat?), predkoncertna obecanja o "spektaklu koji su dugo pripremali" zemljotresu, cunamiju, ma ko ne bude dosao taj je najebo jer ce citav zivot da se zdere kad cuje sta je propustio, al opet i ko dodje ne moze ostati normalan jer, eto, takav spektakl ce biti.
Novine i casopisi se utrkuju ko ce vise hvalospeva napisati o buducem spektaklu-jedni vec nedelju dana pisu feljton o glavnoj zvezdi i njenim bivsim ljubavnicima, drugi o njenim kulinarskim tajnama i otkrivaju kakav je ona zapravo mag u kuhinji, a u trecem je, bogami, i Dzej nasao svoje mesto - Otrkiva nam kako je i on zapravo zaljubljenik u ovakvu muziku i kako se ovo ne propusta. Kune se da ce biti dobar koncert i, uz sarmantan osmeh, mase nam svojom kartom.

Ali ono bez cega nijedan koncert ne moze da pocne... Cuvena recenica koja se prenosi s izvodjaca na izvodjaca i koja ce, cini se, zauvek biti uvertira svakog buduceg koncerta jer kao da nosi magiju u sebi...

"SDRAVOUU SERVIOOOO"

Jadan, jeftin trik ali uvek pali. Kad god cujem ovako nesto pada mi na pamet sledeca scena :

Često kritikujemo naše izvođače zbog debilnih tekstova u pesmama koje nam serviraju iz dana u dan, međutim ni njihove kolege iz inostranstva nisu ništa bolje ali zbog pevljivih melodija ne obraća se velika pažnja na tekst.

To je ono što ti ostane kad ostaneš bez nekoga. Ne mora taj da ode u večna lovišta, može samo da ode iz tvog života, za stalno ili privremeno, da izađe iz tvog dana.
Posle nekog vremena kad isčili gorak ukus od svađa i tenzije, kada je ta osoba sve manje u tvojim svakodnevnim mislima može da se desi neka sitnica….npr da ti padne ona šolja sa kravicom i da joj se razbije drška. Natera te da sedneš, osvrneš se po stanu i počneš da sakupljaš fragmente. Plavi Pal Mal na ivici kreveta. Džezva za moku. Lep ali preveliki džemper sa golim ramenom koji često oblačiš dok se spremaš da izađeš negde ali nikako ne uspeva da ti se uklopi. Po fiokama nešto veša i još neke sitnice. Jebene šare na posteljini… Nema svrhe otarasiti se tih stvari. Kad malo razmisliš umiruje te što su tu. I ta okrnjena šolja može još da posluži.
U kompu par foldera sa gomilom fotografija. Na nekima je baš ta posteljina na kojoj sad sedš. I to lice u različitim varijantama. Nasmejano. Pospano. Lice zgnječeno zagrljajem. Iznenađeno. Zadovoljno. Nasmejano glasno. Nasmejano tiho. Zamišljeno. Blisko. Na dlanovima možeš sasvim jasno da osetiš širinu tog lica. Nos. Bradu od šest dana. Rupice na obrazima.
Na ulici je drugačije. Tad ideš negde, misliš koji ćeš bus da hvataš, da li ćeš stići na vreme. Obaveze. Treba da se setiš nešto i da pojedeš tog dana, pa da se spremiš za grad uveče. Opet nezgodna zona. Gomila ljudi. Neka tuđa tela te guraju dok se probijaju do wc-a, tuđi pogledi te okružuju i tvoja koža počinje da oseća neki nedostatak, traži ono toplo i mekano skrovište. Tražiš rame uz koje ćeš da priljubiš lice. Nesigurnost.
I trzaj kad osetiš onaj miris...neko je u blizini zapalio džoint.
Možda se treba otarasiti makar one posteljine.

Obično se izgovara pred neki pičvajz koji samo što nije nastao.

Maloletnice uzrasta od 10 do 15 godina. Još nisu provalile prave parfeme pa mirišu na šećerne žvake fabrike iz Paraćina. Utegnute, nasmejane, u raznim bojama, slatke kao šampita. Spremne za defloraciju i seksualnu eksplotaciju. Samo ima jedna stvar u vezi ovih žvakica...*kad je stavite u usta, mozete da dobijete napad secera u momentu ili zapaljenje leve komore srca od istog. Idealne su i kao plombovadi, jer kad taj secer udje u zube, kad vas krne u zivac, ima da jebete milosnu majku i samom sebi....ili da se konciznije izrazim...zbog konzuma ovih žvakica se krivučno odgovara.....

*(deo teksta preuzet sa ove definicije, nadam se da mi autor neće zameriti).

Ono što nam je neophodno posle noći provedene obilazeći razne ugostiteljske objekte u potrazi za srodnom dušom.
Što je veče više odmicalo, padali su kriterijumi i ugled objekata u koje zalazimo, a samim tim i kvalitet popijenog alkohola.
Sve dok na kraju razočarani nismo završili sa radnicima gradske čistoće na, njima prvoj jutarnjoj kafi sa vinajkom.
Obzirom na sve čime smo maltretirali naš želudac, nije ni čudo što je čim smo se dovukli do sobe odlučio da nas surovo kazni.
Intenzivna nega je ono što nam je zaista potrebno...

Da se neko izistinski osvestio da imamo dve tekuće lepote-grad bi nam drugačije izgledao jer bi namerno "zadržali" reke u svojoj blizini.
Ovako, beogradske reke su veliki problem jer grad i većina stanovništva malo čine da voda i obala budu mesto za relaksaciju.

Ovih dana se očekuje peticija kojom bi se zapravo Dunav i Sava izmestili iz Beograda.

Koji će nam đavo?!
One su tu slučajno, ne zbog nas.

Sada su nam problematične reke i trošak : valja odžavati Gazelu, Brankov most, čak se i zida jedan novi ili su izvor problema jer se uz obale uvek spontano stvori „nehigijensko naselje“ ili deponija koje valja s mukom rasturiti. Zar nam ne bi bilo lakše bez njih, doduše, imaju li reke&obale i svoju pravu „namenu“?!

Reka nam služi da se u nju baci đubre, otvori kanalizacioni ispust, da se oko nje množe komarci, smrdljivi rukavci da nas pošteno okade tako da za sva vremena zapamtimo taj „miris“ (da nam posle ne bude žao kad ih izmestimo), zapuštene obale-pogotovu kad da se uz nju prikači olupina prastarog broda.

Skoro svaka gradska vlada ima jedan impozantan projekat koji „će iskoristiti reke“ i nijedna nije odmakla dalje od pompezne najave. Znači, od svega najavljivanog nema ništa, još jedan dokaz da ih se treba rešti. Nek’ one drugima teku, dosta kuburimo sa njima.

Rečne obale u Beogradu samo manjem broju stanovnika služe za autentično uživanje. Najiskorišćeniji deo obale je poslednjih pola godine zamro : radi se o uskom pojasu obale Save uz nekadašnje divlje naselje ispod Gazele (tamo su se ljudi kupali, uživali, prali veš, đubre nisu bacali jer su ga držali ispod prozora „svojih kuća“) koji je sada nenaseljen.
Nekima je to i posao (svaka čast alasima, ali ne pišem o njima) jer se u luci po 4-5 godina renovira po jedan kljakavi brodić.
Ponosno se hvalimo Sironom koja tu i tamo isplovljava ko da je prekookeanski kruzer. Ima nekoliko novih kafića (i još po nešto uz samu luku), ali tamo nije mesto običnom čoveku jer je praskupo.

Obale su verne šetačima, rekretativcima, biciklistima i pecarošima-one ih zahvalno prime i udahnu im snagu.
Kad se reke izmeste, oni bi mogli da prekinu zdrav život i udahnu život bolnicama.

Napolje, reke napolje...

Izraz kojim opisujemo ekstremno mršavu metalku.

Totalni fataliti industrije. Gomila sluđenih ljudi, koji kao muva bez glave jurcaju kroz tržni centar, bivaju startovani od strane stomatologa (čitaj. lokalni prevarant, dnevnica 2 000 din, bole ga patka).
Majka sa malim detetom, naravno razigranim đavolčićem. Seda na stolicu. Lepa kosa, svezana u rep, neutralna odeća, bukvalno čovek da je ne primeti. Ali, kurac. Stomatolog je provalio da ona ima karijes na četvorci, da joj je zubna gleđ otišla vragu, a dentin je nagrižen. Ali, gospođo... nemojte se sekirati, tu je nova pasta, es tri'iljadedvesta superstenžn, koja će vašu gleđ vratiti kao u mlade ždrebice.
Dalje. Kul muškarac, tipa, menadžer, da ga jebem... odelo, tašna i opake cipele. Zubna pulpa osetljiva na dodir, dentin u kurcu. Ne brini se, tu je naša dva'es'četvoročasovna pasta za kompletnu zaštitu sa ekstratom selena i kisele vode.
Mlada devojka. Jebem li ga... sedamnaest leta, ne bih joj dao više. Američki tinejdž fazon. Šaren kačket, razdrljen duks, drečave patike i helanke. Problem sa kamencem. Postoji i za to lek. Pasta za osetljive zube, mint miris. Opa. Sad ponovo može da se ljubi sa dečkom, bez brige da će ovaj osetiti da je dan ranije krljala pihtije i lučenu papriku na svadbi u Donjim Liparima.
Sportista. Dečko dvadeset i neka godina. Krenuo na trening, ali je k'o za kurac zalutao u tržni centar. Zubi nagriženi od steroida kojima se puca u dupe. Potreban hirurški zahvat, ali sa novom pastom za mesečnu zaštitu i one dane, to će moći bez pomoći hirurga. Sad ponovo može da se puca i tako spremi za leto.
Nakon sedam dana, oni su ponovo tu, u istom tržnom centru, a stomatolog je nasmejan, ponosan na svoj posao i vidno zadovoljan osećajem da je nekolicini ljudi vratio osmeh na lice. Niko više nije onako sluđen i svi se smeju k'o kriške lubenice.

Nešto što je do određenog trenutka išlo svojim normalnim, prirodnim tokom, a onda iz nekog razloga odjednom stalo. Ni makac dalje.

Starinski izraz nemačkog porekla koji označava udvaranje, ljubavisanje, muvanje, flertovanje itd. Kao takvog, koriste ga uglavnom babe i poneki deda kada zadirkuju omladinu.
Međutim, ima i drugačijih primera.

Moj deda je primer koji može da se ubaci apsolutno u svakom odgovoru, kao da nekoga zanima čime se deda bavio, ali opet neće moći bez poređenja, šta je sve đed radio, iako je njegovo vreme davno prošlo. Za sve što danas civilizacija propagira kao nekul, primitivno, nezdravo, ne bi li ljudi koji vode svet zaradili gomilu para prodavajući nam muda za bubrege, deda je primer. Naravno, deda je živeo 100 godina, nije pio antidepresive, nije jeo prskani luk, vario je travu koju je uzimao direktno s stabla kanabisa, pa sve što je radio, normalno ili ne, zdravo ili ne, danas treba da nam bude kul i primer mladima.

Odgovor koji u novije vreme koristimo kada želimo da odbrusimo nekome ko nas smara da uradimo nešto.

Najčešće to su ona deca koja imaju brata ili sestru, starijeg ili stariju, 10-15 godina od njih.

Rimejk dete predstavlja pokušaj roditelja da isprave grešku koju su napravili dekadu ranije, u pravljenju onog prvog, kod nas, jako često slučajnog izroda usled nedostatka kurtona ili nekog drugog vida kontacepcije. Roditelji se najčešće odlučuju za ovakvu vrstu deteta, kada uvide da će njihovo prvo, sada već konjina u pubertetu, neće ispuniti njihova prvobitna iščekivanja, koja prvorođenče smatra za nepotrebna i prezahtevna.

Čovek, poreklom sa sela, koji je na neki način došo do novaca(najčešće prodajom dedine kuće), i krenuo u veliki, blještavi grad.
Nije teško prepoznati ga, ako znate da tražite.
Pre svega, možete ga čuti, a postoji par vrsta zvukova koji ga karakterišu:
Škriputanje treše, one crno-crvene najk što je kupio na pijaci, ili, u boljem slučaju, najk-šopu.
Drugi zvuk po kome se prepoznaje je Karleusina Insomnija, Mile Kitić, ili tema sa Žikine Šarenice.
Kada ga pitate šta sluša, reći će: "Uglavnom strano".
Možete ga namirisati, prateći miris kineske prodavnice, šuškavca i Nivea for men ivisibl for blek i vajt.
Možete ga i videti, ali, osim kineskog air maxa, "armani + najk" smisla za oblačenje i kratke kose koja bi bila lakša za pola svoje težine kada bi bila oprana, nećete primetiti veliku razliku od ostalih građana.
Tripuje da je glavni u društvu i da se sve pripadnice ženskog roda lože na njega.
Ima prilično čudne principe i načine muvanja, za koje primer možete naći u sredini linkovane definicije, pod naslovom "pristup šabanski".
On je iznad fudbala i košarke, a o bacanju pogleda ni ne treba govoriti.
Jedini sport kojim se bavi je razmrdavanje palca prilikom kuckanja po tač-skrinu.
Ima fejs, naravno, na profilu je on sa isplaženim jezikom i velikim crno-roze naočarama.
Možete videti da na obrazovanju piše "osnovna škola", a na mestu prebivanja "New York", "London", "Berlin" ili bilo koje drugo mesto koje ne zna da pokaže na karti, al je čuo da je to kul, pa aj.
Uglavnom je ime neko od onij najarhaičnijih među nama, a ponekad čak i strano.
Ukoliko je negde u provinciji, bezuslovno navija za Zvezdu, ako je u Beogradu, ne znam za kog navija.

Posebna kategorija ljudi koja voli da ponavlja svoje greške i neispravne postupke prema drugima. Reč povratnici vuče termin iz krivičnog prava u kome se ponovioci određenih dela osuđuju na teže kazne, jer im se povrat računa kao otežavajuća okolnost. Povratnici kao takvi, svesni su potencijanlih posledica njihovih dela, ali olako drže da ovaj put do posledica neće doći, jer su, bože moj, naučili neke lekcije i ne može ništa više da pođe naopako. Dosta veliki broj slučajeva u međuljudskim odnosima se bazira na muško - ženske odnose i konkretno ljubavne veze, to jest takozvano "mirenje" nakon raskida. Statistički gledano, procenat uspešnih veza nakon mirenja im baš i ne ide u prilog. Mada zna se kako kažu, pametan čovek uči na tuđim greškama, budala na svojim, a kreteni nikada ne nauče šta god da im se desi....

Dobar odjeb kada te neko posmatra onako radarski, kao da ti snima sve slabe tačke u telu i sprema se da nasrne na tebe nožem, ili mentalnom torturom. Ne znaš ni sam šta si uradio da tako nešto zaslužiš, ali se skener urokljivog oka opasno oseća, kao snajper. Beng, beng, gospođice, da vam se iz kurtoazije izvinim što postojim?

Koncept koji bi na Vukajliji u startu bio osuđen na propast. Videti primere.