Ortak 1: "Brate, video sam ti bivšu, sa kakvim si ti skotom bio! Kad mi rekla dobar dan poželeo sam da se ubijem, a ti si to i jebao!"

Ortak 2: "Bio sam mlad i zbunjen, ko si ti da sudiš?"

Ortak 1: "Brate, to je bilo pre 5-6 meseci."

Ortak 2: "I dalje stojim pri izjavi"

- A be, mi se cel' život mučimo da skrpimo nešto, silne škole pozavršavamo da pobgnemo od ovuja sirotinju, a onda onija pevaljke uzmu i tresev s' onuja guzicu kako pitije i samo gi saliću s' pare koje u život ne sam videja !

- Pa toj' ti je tako uvek, cepi se u dupe da budeš majmun.

Ako ste bolesni, uvek postoji neko društvo koje vas razume i brine o vašim potrebama. Ako ste stari naćiće se neko da brine o vama. Ako ste crni, žuti ili crveni postoje oni koji vas brane na rasnoj osnovi. Ako ste homoseksualac, leđa vam čuva ceo gej lobi. Ako ste žena, više od pola sveta se bori za vaša prava. ALI ako ste zdrav, mlad, beo, hetero muškarac, očigledno.... Najebali ste!!!!

- Pa šta je ovo, Salcburg je tokom cele utakmice vodio 2:0 i u poslednjih 10 minuta primi 3 gola!

- Je li dečko, pa je l znaš ti da je sponzor Salcburga Redbul?

- Da, pa?

- A ko ti drži Redbul? Pa zapadne sile! A dobro znamo da zapadnim silama upravljaju Jevreji i masoni pa nameštaju utakmice da bi što više para pokupili da bi vodili ratove po svetu i plaćali svoje ljude! E sinko, mlad si ti zec još.

Ortaci: "Pa koji ti bi juče pa da smuvas onog skrndelja?!"
moja malenkost: :srednje tuzna faca: "Ja sam jedan veoma usamljen i neshvaćen mlad čovek."
Ortaci: "Pa dobro, nije ona baš toliko loša. Ima lep glas..."

Često mi se desi da se probudim sa kamenom erekcijom. Možda je to zbog snova, možda zbog manjka seksa, možda zbog moje ultrapotentnosti ili možda samo zbog toga što mi se dig'o.

Keva me još od malih nogu učila da tempiram kada ću ići wc, tj. da naviknem organizam da idem da kenjam i šoram ujutru, u to doba pred školu, tako da me ne hvata "frkica" na času. Ja evo, već treću deceniju svog života kenjam čim se probudim, osim ako ne zaboravim, a volim da šoram i kenjam u isto vreme, ništa slađe.

Problem često nastaje kada se probudim sa jebenom bejzbolkom u gaćama. (onom šuntavom, što se prodaje po ekskurzijama na Kopaoniku i Zlatiboru, ima ispisano jebeno ime mesta, tipa čajetina, i predstavlja svojevrstan suvenir, pravi komad drveta koji je simbol čitave kulture toga mesta, jebena bejzbolka)

Ustanem sedem na šolju, čekam da se iskenjam dok ne znam šta da radim spreda. Dal' da piškim ili da se igram. Najčešće bih ga tako slatko izdrkao, jer je jebeno tvrd stamen i u najboljem izdanju, ali mi se u isto vreme i mnogo piški.

Onda probam da zavučem u šolju, ali teško ide (tu ide tehnika dijagonalnog šoranja u sam vrh šolje, ima negde neka definicija o tome), onda ga izvadim pa krenem da drkam, ali jebeno mi se pripiša.

Tu nastaje najgora dilema koja me skoro svakog jutra muči. Ako se ispišam, drkanje posle toga mi neće biti toliko zabavno, a i odužiće se, a ako ga izdrkam (ako uspem, a da urin pod pritiskom ne pređe u kontraofanzivu), neću moći da se ispišam odmah posle toga, zbog nesavršenosti muškarca kao jedinke. A mnogo volim da se ispišam ujutru, onako, junački.

Sve bi to možda bilo mnogo lakše da nemam tu naviku da se iskenjam svakog jutra, a pošto sam brzi kenjač onda sam već do sada obavio taj posao, ako ne ceo, a onda barem do pola, a guza musava.

Najčešće se ispišam, pošto ipak više volim da se olakšam, a onda ako imam vremena i ne moram nigde da idem, vratim se posle 10-15 min pa odradim i to drugo.

Ne znam za vas, ali ja tako.
Sve u svemu, žene su blažene, one nikada nisu u dilemi.

Negde u nekom vrtiću:

-Oprosti mi Suzana i dalje te volim. Istina je da sam iščupao nogu od tvoje barbike i da sam pljunuo jednom u tvoje patofne i da sam ti se plazio pred društvom i da sam pojeo tvoju užinu i da sam pričao da si se ti ukakila u pampers iako sam to bio ja i da sam te tužio kod vaspitačice jer si me uštinula.
Znam, grešio sam, ali tome je došao kraj.
Bio sam mlad i glup, oprosti, neće se ponoviti.

-'De si, čika Lule? 'Ajd 'vamo kod nas, skupila se stara ekipa, pa da rokneš jednu...
-Uuu, nanu vam jebem... a nekad sam vam sokiće kupov'o...
-Vid' kak'a je... muć, muć, muć... venac k'o mladin veo...
-Ovo tvoj deda pekao, a?
-Aham... kako znaš?
-Majke ti ga spalim, kad si se rodio, tvoj otac ovo doneo... a sad s tobom tučem po njoj...
-'Ajd smo živi i zdravi...
...surduk...
-I? Kurajberi, kak'a je?
-Udara k'o grom na Svetog Savu... evo Kiza već počeo da mi grokće na ženu.

Kad sam bio mlad, jeb’o sam uz plot! Sad ove betonske ograde žulja’u...

S: Tata, Mama, moram nešto da vam saopštim. Ženim se.
T: Kako to sad odjednom? Nisi ni jednu u kuću dov'o i sad odjednom ženidba.
M: Pa čestitamo, sine, nek je sa srećom.
T: Kakva crna sreća, muško je, znao sam, ceo život se igraš sa radetovim ćerkama, ni jednu nisi osim njih u kuću dov'o...
M: Smiri se, Božo, pusti ga da kaže.
T: ...a ni muškog društva da gledate fudbal sa mnom nisi dov'o, ajooj pa ti ni fudbal ne gledaš.
S: Smiri se, žensko je, i nije odjednom.
T: Pa ko je, govori, ko je?
S: Radetova ćerka, Ivana.
T: Uf dobro je, he he he, tatin sin. Ja mislio ti sa njima barbike presvlačio, a ti izabr'o i to onu najlepšu, ja mislio ti ne umeš sa ženama, a ti vešt k'o majmun.
M: Na tatu.
T: To nije uvreda, ženo, daj rakiju da proslavimo.

-Š'a se to dešava, šta radi moj jugo u zoološkom vrtu? Rekao si da ćeš paziti da mu se ništa ne desi!
-Ma jebeš mu mater, majmun ušao u tenak!
-Vidim da su mi majmuni ušli u jugo, pizda ti materina, onaj orangutan će mi razvaliti volan, ali pitam te KAKO je moj voljeni auto završio kod njih!!
-Ma bre juče se mi ušikali, i Cvele ostao najprisebniji, pa sam njemu dao da vozi. A onda je došao na genijalnu ideju kako da skrati put od pristaništa do Beka. Dalje se ne sećam tačnog sleda dogaćaja, al' znam da sam se propudio kad je probala da me siluje šimpanza koja je utripovala da je milf.

(U kafiću)

-Joj brate vidi onu tamo kako je dobra, idem da je startujem!
-Koju?
-Pa onu levu do vrata mada ni desna nije loša, ipak ću nju!

- E brale, ne mogu napolje, čekam ćala da mi dođe sa roditeljskog, imam 4 keca, raspoloviće me. Ma reći ću mu da sam se zaljubio, jebi ga, na nešto ću se vaditi.
- OMEREEEEE!
- U jebo te, evo ga, moram da palim, čujemo se kasnije. U sobi sam ćale!
- A tu li si. 4 keca, a? Jesi ti lud bre? Alo kretenčino, najgori si! Dobro, onaj tvoj pegavi ima 7 komada, ali boli njega kurac, ima 5 krava, ej bre, to je zalog za budućnost. A šta ćeš ti nesrećo?
- Ćale, tek je tromesečje, popraviću do kraja.
- Popravićeš ti moj kurac. Pa popravićeš na dvojke, a i to teško, znajući kakva si lenština, jebem li ti ja majku besposlenu! Pa čemu ovoliki kečevi?
- Ma... Zaljubio sam se.
- Aha... Slušaj sine, znam kako je to. Prva devojka, pa onda hormoni divljaju, udaraju u glavu, ali u donju, a ne u ovu koja ima sposobnost razmišljanja. Jebi ga, mlados' ludos'. Pa bio sam i ja mlad.
- Aham... Kul... Nego, mogu li do igraonice?
- Ne, kažnjen si dok ne popraviš bar 2 keca. Zagrej stolicu i preusmeri tok misli sa donje ka gornjoj glavi.

Jedan vic to najbolje pokazuje:
Jednog dana sef u "XY" preduzecu morao da da otkaz jednom radniku pa krenuo po preduzecu da gleda koga ce:
-Nailazi na starijeg coveka 62-3 godine i kaze mu takva i takva stvar,a on ce njmu nemoj mene,sta je meni ostalo jo 2-3 god do penzije,ko ce mene matoraog.I on nista krene dalje.
-Zatim srece roma,koji takodje radi u firmi i kaze mu kakva je situacija,a rom ce njemu,ako mi das otkaz optuzicu te za rasizam.On sta ce krene dalje.
-Ide on kad izlazi homoseksualac,pridje sef homoseksualcu i kaze kako stoje stvari.A homoseksuac ce njemu,to je sigurno zbog moje seksualnog opredeljenja,prjavicu te za diskriminaciju...i sta ce sef krene dalje.
-I srece on mladog,zdravog,fakultetski obrazovanog coveka i kazemu da mora da da jednom od zaposlenih otkaz,slegne ramenima i kaze mu: "Ti si velik radnik,a i mlad si,zdrav,pametan snacices se ti!

Kada si mlad uživaš u svemu i nemaš briga, roditelji ti pružaju koliko mogu i imaš siguran oslonac. Međutim prva proba, ispit kakvog si kova, dolazi venčanjem. Tada prvi put shvataš kako je bilo tvojim roditeljima jer si sada oslonjen sam na sebe, na sebe i na ženu. Tada shvataš da moraš početi da misliš i na ženu jer sada treba sve da delite, ne možeš da misliš kako samo tebi treba da se ugodi i kako samo tebi trebaju nove patike ili duks. Ne sada ste ZAJEDNO u svemu. Ali mladi ste pa to i funkcioniše, privikavate se. To je sve samo priprema onoga što sledi, a to su deca i kraj sopstvenog života. Došla su deca i ona ne mogu ništa sama, nejaka su, suviše mala i hteo ne hteo moraš se odreći nečega kako bi mogao da pružiš svojoj deci ono što ima treba. Znači u početku manje izlazaka, manje nekih zezanja ali, Bože moj, to su tvoja deca i naravno da ćeš to uraditi. Kako deca rastu, rastu i njihovi prohtevi i potrebe. I što više rastu ti moraš sve više da se odričeš kako bi mali nezahvalnici imali ono što im treba. Naravno nikada ti nije žao jer su to tvoja deca pa ti nije teško da se odrekneš odlazaka sa ortacima na zezanje svakog drugog petka, ne treba ti nova jakna jer ova stara se malo izlizala ali ne pušta nigde i nije pocepana, a patike ću malo da zalepim pa mogu da preteraju zimu. Porasla su deca, srednja i fakultet/viša, više skoro da nemaš svoje ja, rintaš kao konj kako bi deci platio knjige i školarinu, kupio im neki autić (greota dok su mladi da malo ne uživaju), neka ih neka izlaze još uvek znam kako je lepo biti mlad.
Svane i taj dan kada su deca napokon odrasla, zaposlila su se, venčali se. Kratko rečeno postali su svoji. Lakne ti jer ćeš napokon biti slobodan da malo putuješ, ideš na pecanje, družiš sa ljudima, da pokažeš kako još nisi za bacanje. Sloboda!
Ali, uvek dođe jedno pokvareno ali, ne lezi vraže razbole ti se roditelji, stari su i više u njima nema snage. Ne želiš da ih napustiš jer su ipak celog života bili tu, tvoj oslonac, rame za plakanje, tiha pomoć kada je najpotrebnija. Ne možeš i nećeš da i pošalješ u dom nego uradiš ono što ti srce kaže, odeš da ih neguješ. Posle nekog vremena uhvatiš sebe u kupatilu kako zuriš u svoj odraz i moliš Boga da ti oprosti na mislima koja te pritiskaju, ne daju ti da spavaš, zov slobode i želje da napokon živiš svoj život. Uhvatiš sebe kako na stolici sanjariš o vremenima kada si bio slobodan, bezbrižan, kada si uživao u životu i sve ti se činilo lepo i dobro. Ahhh to Blaženo neznanje je sve češće u vašim mislima. Negde u to vreme tvoja krvna slika postaje sve gora, zdravlje sve krhkije ali još nije neki veliki problem. Kada roditeljima dođe vreme i oni odu pomisliš kako je napokon tvoj život samo tvoj, živela sloboda! Ali tada shvatiš da od toga nema ništa. Telo više ne sluša kako je nekada, sve stvari su postale mnogo teže nego što pamtiš, na mišiće gravitacija nekako čudno deluje, svi nešto šapuću kao da je to u modi, mutno ti je pred očima, a novine su počele da štampaju sitnija slova zbog krize.
Tada te udara u glavu spoznaja da ti je ceo život prošao i da skoro ništa više nemaš za življenje jer sada dolaze tvoja deca da te neguju i ne mogu nikako da shvate da ti je dobro samo si nešto mnogo umoran, mora da ti je ona komšinica sa trećeg sprata sipala nešto u kafu onomad kada ste pili.

- Šta je to, Milane, nema škole danas?
- Nema, došao danas neki čika iz Belgije, dao direktoru blokče nekih roze papirića, pa nema škole sedam dana.
- Čuj to.
- Jeste, tata kaže da je to neka nosalergija, šta li...

Šomi, daj ovamo još jednu gajbu i svakom po dvaes s lukom!