Uglavnom starije osobe oko pedesetak godina , njih dvoje-troje se uvek drze zajedno i prokomenarišu svaki detalj utakmice koji je na TV-u od sudije koji je suvise mlad i neiskusan da bi sudio takav mec pa do praznih tribina zbog skupih ulaznica i ekonomske krize, mozete ih naci i na nizeligaskim utakmicama gde se ne placa ulaz kako sede pored nekog drveta u hladu i komentarisu kako trener domaceg tima koji inace radi jos i u pekari nije dovoljno dobro postavio taktiku u napadu jer je previse vlazna trava pa lopta ne ide dovoljno precizno ili je stavio Peru mesara na krilo,a on nije dovoljno tehnicki nadaren....Takolje ih mozete naci i u kafanama/kladionicama kako sede za stolom blizu TV-a da bi bolje videli mec , svaki od njih bi mogao biti selektor reprezentacije ili menadzer Liverpula jer svaki zna kakav tim treba izvesti protiv bilo kakvog protivnika takodje svaki zna da koji je igrac ima procentualno najtacniji pas u sezoni i tokom cele utakmice cujes vise statistkike nego sto cujes na poslu , a bez price o fudbalu iz njihovog vremenu ni jedna utakmica ne protekne.

Budim se u znoju.

Sve ono sam samo sanjao. Osećam se kao kraljevski pingvin koji je upravo proveo dva minuta u mikrotalasnoj na maksimali.

Sve je delovalo stvarno. Nikada nisam jebao, ali mislim da to ovako izgleda, kao u snu koji sam imao. Klub, pičke, muzika, alfa mužijak, piće, droga. Blogerke. Kop. Osam evra po tekstu.

Odlazim da se umijem. Nema vode. Pritiskam dugme na sekretarici. Poruka od Frenkija da dođem u redakciju u Marinkovoj Bari. Brzo oblačim roze jaknu, somotske pantalone i duboke patike na lepljenje. Gledam u novčanik, osam evra. Koji trip. K'o u snu. Do jaja. Kupiću usput Zaza čokoladicu i Rosu. Nabio sam sluške u uši. Pustio sam čuvenu Eltonovu pesmu sekrifajs. Navlačim kapu sa kićankom i spreman sam da krenem. Otvaram vrata, a ispred mene stoji neki klinac.

Rečenica koja se upotrebljava kada želimo, makar na tren, da posedujemo talenat kojim ćemo zadiviti široke narodne mase, posebno one nežnijeg pola.

Poreklom je iz srednje Bosne, eks-Republike Srpske Krajine ili mesta bivše Vrbaske banovine.

Biće koje na prigradskim linijama stoji kraj šofera, u svojoj crnoj, pomalo ispucaloj kožnoj jakni.
Dotičnu najčešće kombinuje sa svetloplavim farmerkama, neretko preširokim. Oko istih, najčešće je opasan kaiš od gujine kože.

Od čitave rodbine, on je bio najmanje sposoban da se snađe, te se obreo u republici Srbiji, dok mu u goste redovno dolazi familija iz dijaspore: Njemačke, Švice ili Austrije. Oni iz Kanade su digli nos, te se ni razglednicom ne javljaju.

U školu je išao po nekoliko kilometara uzbrdo, vraćao se još toliko, uzbrdo takođe, dok su mu na tragu bili opaki, krvožedni kurjaci.

Dok je bio mlad, odrastao je na kvalitetnom rokenrolu, dok svoje srpsko porijeklo nikad nije zaboravljao, ali, kako se približavao kraj stoleća, okrenuo se istorijskim istinama kantautora kakvi su Mirko Pajčin ili Neđo sa Manjače.

Neretko se pijan kači za brezu belu, te plače za Danijelom, a nisu mu strane ni patnje za Bojanom i Milijanom, izgorelom gorom i ognjištem kom će se jednom vratiti, najčešće pod dejstvom kvalitetne zavičajne šljive, koju mu šalje neki, još manje sposoban rođak.

Period života kad si premlad za polovinu stvari koje bi hteo da uradis, a prestar za onu drugu polovinu.

Univerzalni odgovor za različite situacije - može biti izraz ljutnje, čudjenja, ravnodušnosti itd. Prvi deo izraza nastaje skraćivanjem prvo lica jednine glagola "jebati", radi lakšeg izgovora.

Svaki otac gleda da zaštiti svoju 'ćeru. I to je u redu. Poštujem. Svako bi tako postupio, ako ima samo trunku nečega u glavi. Ali, neki očevi tu svoju ljubav preusmere u čudan oblik kontrole, koji je samo njima jasan i opravdan.
Dobro, majku mu staru... pa, zar nije i taj otac bio mlad i isto tako gledao da na'vata nečiju šćer, što bi rekla braća iz ruske nam zemlje, Crne Gore?! Jeste. I to je tada bilo u redu. Njega je jurio nečiji tata, da mu otfikari ono malo čudo, koje ga udarilo u glavu, pa ne zna šta bi sa njime. Tako je to. Neki krug i poredak mora da se zna.
E, sad. Kada 'ćera skapira da tata već pravi grešku, pa mu udari kontru i uradi onako kako on to ne bi želeo, onda si ti kriv. I opet 'oće da ti ga otfikari.
Naravno, doć' će vreme kada ćeš ti tu 'ćer dovesti u kuću, a ona pokušati da na fazone kojima je vrdala kod tate i tebe izvaćari, ali nećeš ga, jeb'o li te onaj ko te dovede, pa ko živ ko mrtav, što bi rek'o naš narod.

Krajnji stadijum neuverljivosti jedne priče.

Jedan od omiljenih sportova kod Romulanaca, koji je kod njih rangiran odmah ispod boksa, kung-fua i fudbala.

U pitanju je mlad sport čiji počeci datiraju odmah nakon prikazivanja prvog dela filma Hari Poter, za koji je Enver organizovao gledanje na velikom televizoru u sred svoje favele. Tada su se Romulanci prvi put susreli sa sportom koji im se odmah uvukao pod kožu, najverovatnije zbog toga što ih je u tom trenutku dosta radilo u Gradskoj čistoći, pa su imali neograničen izvor najbitnijeg rekvizita za bavljenje ovim sportom, to jest metli.

Naravno, njihove metle, lopte i kugle nisu bile u stanju da lete, pa su zbog toga malo izmenili pravila, tako da su golovi dva kontejnera, jedan sa jedne strane terena, drugi sa druge, metla se zajaši i onda se trči po zemlji, a igra se sa praznom plastičnom flašom od dve litre koka-kole koju treba ubaciti u kontejner i to donosi jedan poen. Na svakih pet minuta svi igrači se okupe na sredini terena, a sudija sa uzvišenja baca mandarinu, koja ima ulogu skrivalice i ko je uhvati i ubaci u kontejner dobija pet poena.

Kvidić se brzo proširio i van depoa Gradske čistoće, tako da nije ništa neobično videti i mlade i stare kako ga igraju na čistinama ispred svojih favela.

Čovek koji uspeva da na svakoj slici ispadne degen.

Opis osobe kojoj je hladno toliko da svi vide.

Mrčo koji obavlja prljave poslove.
Mujo iz vica čiji je zadatak da nahrani pse i ne dira ništa.

Igrač sa jednodimenzionalnim talentom - dobar je šuter, al' ima spore noge i ne zna da kreira, ili, nema tehniku, nema šut, al' kida u odbrani. Pauniću, sjedi dole! Upravo ta ograničenja odrediće njegov put. Ubaciće ga da napravi faul i ekspresno vratiti na klupu.

Može on da bude srčan, može biti čak i ljubimac navijača, ali onog momenta kad se svjetla pozornice pogase i padne zavjesa na njegovu karijeru, zaboraviće ga kao da nije ni postojao. Slavu će uvijek da prigrabi neko drugi.

Igrač zadatka se neko vrijeme uživi u svoju ulogu, ali vrlo brzo počinje da sanja o mjestu nosioca igre. Predložiće treneru ili saigraču promjenu svoje uloge, ali sve što će da dobije biće podrugljiv smjeh.

Nikad nećeš odrasti mali veseljače...

Ono što izustim kad vidim da neka budala proba neku glupost na predmetu koji košta.

Nelogicnost drustva

Šaljivo saopštenje o nečijoj smrti, koje punu vickastost dostiže ukoliko se radi o sportisti.

Osoba koja se nalazi na novčanici od 50 dinara. Na njegovu veliku sreću, a našu veliku žalost, još uvek se smatra najvećim srpskim kompozitorom svih vremena.
Njegovo stvaralaštvo predstavlja vrhunac srpskog ranog romantizma- u trenutku dok je u ostatku sveta i pozni polako smatran prevaziđenim (poslednji evropski čisto ranoromantičarski kompozitor je već bio umro kada se Steva rodio).
Vrhunac njegovog stvaralaštva predstavljaju 15 rukoveti za hor bez instrumentalne pratnje (molim vas, kakve to ima veze što je u vreme časova orkestracije visio po minhenskim kafanama, zbog čega je izgubio državnu stipendiju- ovo je verodostojan istorijski podatak!) i Liturgija Sv. Jovana Zlatoustog.
Veoma je originalan u smislu da se PRVI setio kako je moguće bez posledica maznuti nešto malo od naroda, uraditi jednostavan horski aranžman i onda tresnuti publici u lice SVOJU kompoziciju... U tom smislu, veruje se da je Goran Bregović mokranjčeva reinkarnacija.
Mnogi vole da kažu da je Steva Mokranjac toliko veliki, da mu čak ni u Evropi u to vreme nema premca. Jer, ko su spram njega, nazovi savremenici:

Pisani odeljak u pojedinim dnevnim i nekim nedeljnim novinama, namenjen isključivo da popuni prazan prostor ovog štampanog proizvoda. U nedostatku informacija, a u želji da im novine ne izgledaju k'o kontrolni zadatak propalog tinejdžera, kopaju informacije iz raznih delova sveta, za koje ne samo da ljudi nisu čuli ni znali, nego je i više nego banalno to i znati uopšte. Odgovor na pitanje "da li ste znali" kod svakog prosečnog čoveka je "nisam, a i boli me kurac".

PRVA FAZA:

Tek si završio fakultet. Onako na guranje. Bilo je tu i svetlih trenutaka... Ono kad si očistio drugu godinu sa prenetim ispitom iz prve a tvoji se kurčili po komšiluku kako imaju sina genijalca koji satire ispite ko Marko Kraljević što je satirao Turke kad su mu gazili oranje. Bilo je i kriznih perioda. Ono kad si vukao internu 3 godine pa razmišljao da odustaneš, oteraš celu katedru u tri lepe pičke materine i pređeš na jednogodišnje kurseve informacionih tehnologija ali se na kraju opet vratio fakultetu, jer, žali Bože toliko izgubljenog vremena i truda... Ko da baci sav taj toliki novac niz vodu? Studirao još 4, u vrh gujice, 5 godina i na kraju si diplomirao... I sad si onako emotivno sjeban. Psihički istrošen, sa tridesetak i još gratis pet godina iznad toga u buljari...

DRUGA FAZA:

Svršeni diplomac. Medicinar... Dika, prilika i ponos celog komšiluka. Tvoji ti više ne seru kako ne učiš. Ćale ti više ne ulazi u sobu i ne drži predavanja o tome kako ti život prolazi pred očima a ti ne radiš ništa da uhvatiš poslednji voz i uradiš nešto od tvog bezvrednog života. Ne slušaš više priče o tome kako ćeš ako tako nastaviš kad-tad postaviti grbaču i rintati od jutra do mraka kako bi hranio svoju porodicu.

TREĆA FAZA:

Jurcao tamo-vamo za posao. Jebeš ga... Duboko zagazio u četrdesete a ti i dalje iskaš od ćaleta da ti da 500 kinti da izvedeš devojku na piće. Mislim, nije red da se obrukaš pred njom. Ovi sa zavoda, jebu li jebu. Te, nema posla još uvek, te, biće za mesec pa biće za dva... Pa, u oktobru biće u novembru. Pa, u novembru, biće u decembru... A tebi vreme prolazi li, prolazi...

ČETVRTA FAZA:

Konačno si se zaposlio... Malo po babu, malo po stričevima a malo i po pravdi Boga istinoga. Ulećeo u odbor vodeće opštinske stranke jer nije red da se učlaniš u omladinu iste sa 35 u dupetu. A morao da uletiš Bogami i 200 evrića, da osiguraš, koliko-toliko, da ti ne izvisi i onako viseće mesto koje bi lako mogao da zauzme neki nesvršeni medicinar kojem je babo, takođe nesvršen, upao na mesto nekog opštinskog funkcionera.

PETA FAZA:

Podfaza 1.

Mlad i neiskusan doktor opšte prakse. Dolaze ti raznorazne bake i deke sa raznoraznim tonzilitisima, tonzilofaringitisima, frakturama, hipertenzijama, dijabetesima, hiperlipidemijama i trigliceridemijama... Jebeš ga! A ti cepaš po antibioticima i to uglavnom po cefalosporinima treće i četvrte generacije, kao najsveobuhvatnijim ali isto tako cepaš po uputima kardiolozima, otorinolaringolozima, gastroenterolozima, nefrolozima i internistima... Jer ipak, mlad si lekar, iako imaš sad već skoro 36 dina, i dalje si lekar opšte prakse pa ti se ne da i ne sme da lečiš slučajeve namenjene specijalistima.

Podfaza 2.

Jebeš ga, opet! Dok se ti satireš od posla, malo, malo, pa ti neko zakuje mater, sestru a neretko i sve redom po spisku, do trećeg kolena, jer čeka u redu skoro 2 sata, mumlajući o tem kako ti unutra ispijaš kafu i vaćariš zgodnu sestru dok on u hodniku umire od iščašenja domalog prsta leve ruke.

Podfaza 3.

Jebeš ga, po treći put! Stižeš kući, premoren od posla. Kolega je uzeo bolovanje pa si ti kao još uvek "mlad" i neiskusan lekar morao odrađivati i njegove pacijente. Jer, jebi ga, moraš se dokazivati...

Podfaza 4.

Baciš se onako umoran na fotelju ispred televizora. Šaltaš programe... Zadržiš se dvadesetak sekundi na dr Hausa, onoliko koliko dispoštuješ svog nekadašnjeg idola a ostatak noći provedeš uz TV Happy i njihov 18+ posleponoćni program. Mislim, ono, daj šta daš, jer, u svakom slučaju, nećeš jebati...

napadni pedofil sa otrcanom zvakom koju provlaci kroz ama sve pesme, citiram:
"A onda sam te video
u glavu krv se sjurila
izgledas tako nevino
ma dovest cu te do ludila"

Par pesama koje nema ko ne zna, dodju kao deo aksesoara plejliste svakog ja-sam-drugaciji-zato-sto-slusam-rock klinca, obicno ispred najnovijeg albuma Mileta Kitica i Seke Aleksic.